Португалске "Прве бразде" у Вању

Поводом обележавања 139 година Библиотеке "Бора Станковић" Врање представљена је књига ПРВЕ БРАЗДЕ, португалског писца Бруна Виејре Амарала, који је гостовао у Србији.Поред Београда и Новог Сада, Амарал је био и гост Врања, тј. наше Библиотеке на њен Дан.
Свечаност је на симболичан начин отворила Мила Николић, ученица Гимназије у Врању, која је са Емилијом Мишић представљала Врање на такмичењу "Србија у покрету Европе" певајући на португалском. На књижевној вечери говорили су: Бруно Виејра Амарал, аутор, Јасмина Нешковић, преводилац и рецензент, Љубица Арсић, књижевница и Зоран Хамовић, уредник
Поред представљања књиге, уручене су и награде најбољим читаоцима са свих одељења Библиотеке, као и захвалница и награда Зорану Хамовићу за допринос развоју Библиотеке у Врању.

"Библиопис"

У промотивној сали Народне библиотеке "Доситеј Новаковић" у Неготину, одржана је промоција "Изабраних писама књижевника из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". О књизи је говорила др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор. Одломке из књиге читао је Милорад Грбовић. Уједно, представљен је "Библиопис", бр. 11/12, часопис за књижевност, културу и библиотекарство, чији је издавач Народна библиотека "Доситеј Новаковић" Неготин. О часопису говорио је Власта Младеновић.

Писци краљевачке библиотеке

На почетку обележавања века и по постојања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, одржано је књижевно вече чији су учесници били писци који су били или су запослени у њој. Пред бројном публиком наступили су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић.
Њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, који је говорио о Краљеву као стожерном месту модерне српске књижевности, краљевачкој библиотеци као ''кошници'' најугледнијих писаца и њеној издавачкој делатности. Он се подсетио на своје прво гостовање у Краљеву пре три по деценије и закључио да је за то време наша библиотека расла и напредовала и постала једна од најважнијих установа те врсте у Србији. Пантић је прочитао и један пасаж из књишког сећања на своје детињство, објављеног у нашој „Повељи“.

Опширније: Писци краљевачке библиотеке

Прва хотелска позајмна библиотека

У хотелу „Врујци“, у Горњој Топлици, отворена је прва хотелска позајмна библиотека "др Слободан Ж. Марковић",  која носи име угледног српског слависте родом из Малих Маришта - Доње Топлице. Хотелска библиотека садржи 101 књигу из најновије продукције српских издавача, по једну за сваку собу у хотелу.

Библиотеку је отворио Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, својом пригодном песмом. Своје књиге придодале су библиотеке из Чајетине, Кикинде и Скопља. Свечаном отварању су присуствовали др. Дејан Масликовић пом.министра културе Србије, Бобан Јанковић, председник општине Мионица, Милан Лазовић, подсекретар за културу градса Београда, др Адам Софронијевић, универзитетска библиотека, Милкица Поповић, Музеј Војводине, Војислав Андрић, дугогодишњи директор гимназије у Ваљеву и многи други угледни гости... 

Ово је друга библиотека са именом професора Марковића, док фондове књига које је он обезбедио већ имају библиотеке у Ваљеву, Мионици и Љигу, а ускоро и у Лајковцу.

33. СРПСКО ПЕРО

У Народној библиотеци у Јагодини свечано је отворен 33. Међународни књижевни фестивал ,,Српско перо“. Фестивал је уз присуство великог броја љубитеља писане речи из Јагодине, али и из централне Србије, отворио Верољуб Вукашиновић, прошлогодишњи добитник ,,Златног Орфеја“, еминентни српски песник и директор Народне библиотеке Јефимија из Трстеника.

Потом су наступили гости Фестивала, песници Љубостињског књижевног круга из Трстеника и околине, иначе једне од најстаријих књижевних асоцијација у Србији. Своје песме су читали Драгиша Баточанин, песник, новинар, критичар и један од челника овог књижевног удружења, као и Верољуб Верко Вукашиновић.

Најсвечанији и најдирљивији тренутак отварања 33. Српског пера свакако је био тренутак уручења књижевне награде ,,Златни Орфеј“ Љубиши Бати Ђидићу, књижевнику из Крушевца, иначе живом класику српске поезије. 

Опширније: 33. СРПСКО ПЕРО

"Обећања прошлости" у Лазаревцу

У холу библиотеке "Димитрије Туцовић" отворена је изложба стрипа и илустрације Милије Белића,  "Обећања прошлости". О Белићевом раном раду на деветој уметности говорио је Павле Зелић, писац сценарија за стрип а године 2009. добио је награду "Млади теоретичар стрипа".

По његовим речима рад Милије Белића на стрипу "Мирко и Славко" од 1969. године и касније на ауторском стрипу у "Дечијим новинама" до 1975. године, оплеменио је цртеж стрипа и једноставну илустрацију подигао на виши уметнички ниво. Изложба се може погледати у холу Библиотеке до 13. јуна.

Након отварања изложбе, у сали библиотеке је представљена и Белићева најновија књига "Изазов модерности" коју је објавила издавачка кућа Архипелаг. О књизи је говорио оснивач и главни уредник ове издавачке куће Гојко Божовић.

Опширније: "Обећања прошлости" у Лазаревцу

О нашем барону у Јагодини

У Народној библиотеци у Јагодини одржана је промоција књиге Радета Милосављевића „Фелдмаршал Микашиновић“. О овој интересантној књизи чија је тема један од јунака до сада често прећуткиваног периода српске историје говорили су, поред аутора, историчар Дејан Танић и професор Војислав Трумпић.

Дејан Танић, магистар историје и стручњак за нововековну историју словенских народа, је на почетку свог излагања открио да се српски народ као ратнички и војнички препознаје тек од периода када је ратовао за аустријске и турске интересе, то јест, тек после пада српске средњевековне државе. О фелдмаршалу Микашиновићу је говорио као о још једном у низу великих српских ратника који су ратовали за туђе интересе, а у себи чували поносни осећај националне припадности.

Опширније: О нашем барону у Јагодини

Лепопис у Крушевцу

У Народној библиотеци Крушевац, с почетком  јуна 2018. године радионице калиграфије водила је Силвана Ручнов, члан УЛУПУДС-а . Уметница  посвећена  култури слободног времена у оквиру које је и развила и организовала многобројне радионице, пројекте и програме за све генерације велике резултате оставрује у раду са најмлађима. Ин посебно истиче значај писмености у дигиталном добу „у којем деца све чешће науче да користе таблет, а тек онда оловку“. У радионицама се фокусира на знак, композицију и естетски аспект калиграфског рада. Циљ радионица је „приближити уметности калиграфије као праксу богате историје и постигнућа, нераздвојивог дела сваке приче о коренима и развоју људске писмености и цивилизацијског напретка“.
Радионицама у е-читаоници Народне библиотеке Крушевац присуствовали су основци из ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Драгомир Марковић“, ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Вук Караџић“.

„Исток српске поезије“

„Исток српске поезије“, антологија песама (са прилозима за књижевну историју), чији је издавач Народна библиотека „Доситеј Новаковић“, Неготин, представљена је у Српском књижевном друштву, у Београду. У препуној сали чувене Француске 7 говорили су проф. др Биљана Дојчиновић, Злата Коцић, позната песникиња, Милорад Грбовић, директор неготинске библиотеке и библиотекар и Власта Младеновић, приређивач и уредник.
Антологија је изазвала велику пажњу књижеве критике и јавности, као и медија, јер се песништво источне Србије представља у репрезентативном издању са свим особеностима, историјским и културолошким.
Књигу је Министарство културе Србије одабрало за откуп библиотекама, што је још једно признање и потврда вредности овог издања и значаја за културу источне Србије и српске културе у њеној целости.

Званично саопштење о Књж.конкурсу „Милутин Ускоковић“

Званично саопштење Народне библиотеке Ужице о резултатима Књижевног конкурса „Милутин Ускоковић“ за 2017. годину

Жири књижевног конкурса „ Милутин Ускоковић“, за најбољу, до сада необјављивану приповетку на српском језику, прогласио је приповетку „ Трема“, пристиглу под шифром „Редак звер у ајмокцу“, Бранислава Димитријевића из Бора.
Међутим, Бранислав Димитријевић се писмено одрекао ауторства над поменутом причом.
Како Народна библиотека Ужице нема намеру, ни могућности, да се бави истраживањем ко је стварни аутор приповетке „Трема“, а с обзиром на то да се г. Бранислав Димитријевић, чије је име званично достављено под шифром „Редак звер у ајмокцу“, писмено одрекао ауторства над поменутом причом – Народна библиотека Ужице је одлучила да ове године не додели прву награду, строго поштујући пропозиције Конкурса.
Уз велико извињење што су, кривицом неког неодговорног учесника Конкурса, сви учесници доведени у непријатну ситуацију, били смо принуђени да донесемо поменуту одлуку.