Национални оквир за дигитализацију периодике

У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.

21. Сусрети библиографа Награда "Душан Панковић"

У организацији библиотеке "Ђорђе Натошевић" из Инђије, одржани су 21. Сусрети библиографа  "Душан Панковић".  У Великој сали Културног центра Инђија  изложено је 36 библиографских радова, подељених у четири тематске области: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Аутор радова су из Србије, Републике Српске и Црне Горе.Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

На овогодишњим  за изузетна остварења у области српске библиографије  додељена је Награда "Душан Панковић", мр Гордани Ђилас, библиотекару саветнику, библиографу и песнику из Новог Сада.

„Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

Награда „Ђорђе Јовановић“, која се већ пола века додељује за најбоље критичко-есејистичко дело у претходној години, ове године је припала равноправно Слободану Владушићу за књигу Књижевност и коментари (издање Службеног гласника) и Зорану Милутиновићу за монографију Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (издање Геопоетике). Одлуку је донео једногласно жири у саставу: Леон Којен, Милосав Тешић и Драган Хамовић. На свечанј додели признања присутнима су се обратили чланови Жирија који су прочитали образложења награде, а затим и један од двојице овогодишњих лауреата - Слободан Владушић. Због оправдане одсутности Зорана Милутиновића, у његово име се обратио директор Геопоетике Владислав Бајац. Новчане награде и повеље је уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

Опширније: „Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

"Последњи аргонаут" у Лазаревцу

У  библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу  одржана је промоција  романа Александра Гаталице "Последњи аргонаут" . О роману је веома инспиративно, у аористу, говорио књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков који је различитим питањима од аутора добијао све више детаља о роману како би се посетиоци што боље упознали са његовим садржајем. Дијалогом аутора и критичара дознали смо основе радње овог веома интересантног дела. Али чак и након читања одломака много је тога остало недореченог те се радозналост присутних може утолити једино читањем "Последњег аргонаута".

Читава промоција овог романа протекла је као дијалог између Александра Гаталице и Милете Аћимовића Ивкова тако да на крају вечери посетиоци нису имали много питања о књизи, а на неколико постављених и сам аутор је одговорио уз осмех и закључак да су га посетиоци веома пажљиво слушали и проникли у суштину дела.

Век од ослобођења Јагодине

Велики датуми српске историје везани за завршне операције и коначно ослобођење Србије у Великом рату 1918. године обележавају се серијом трибина и предавања у градској библиотеци у Јагодини. Тако је у организацији Српске омладинске културне организације СОКО и Народне библиотеке у Јагодини одржана је трибина „Век од ослобођења Јагодине“. Предавач је био познати јагодински историчар мр Дејан Танић који је на свој препознатљиви начин, занимљиво и стручно, говорио о значају 25. октобра у историји Јагодине.
Детаљније се задржавајући на самим ратним операцијама ослобођења града које је предводио Душан Додић, тада командант специјалне јединице Коњичке дивизије у чину мајора, Танић је као илустрацију мотивисаности српске војске присутне подсетио да је за 40 дана српска војска из Солуна стигла до Јагодине, а да је за то време војска Британске империје напредовала само 500 метара.

„Тамиш и Потамишје“

Овогодишњи „Kовачички октобар“ Општинска блиотека Kовачица је обележила презентацијом књиге „Тамиш и Потамишје“. У књизи се говори о насељима кроз која тече река Тамиш од њеног извора у Румунији па све до ушћа у Дунав, као и о знаменитим људима тих средина. Значајно место у овој публикација стога припада и нашој општини. Присутнима се на почетку књижевне вечери обратио директор Општинске библиотеке Kовачица мр Слободан Стевановски. О књизи су говорили аутори Милован Ћурчић и Никола Лазић, као и рецензенти Ђурица Шипош и др Милутин Матић. Песме Бранислава „Бране“ Црнчевића, који је рођен у Kовачици, представили су нам ученици ОШ Млада Поколења Михајло Пешић и Нађа Лакичин а наш дугогодишњи сарадник и професор српског језика Ђурица Kрстин је представио афоризме Бране Црнчевића.

У Зрењанину отворен “Звучни кутак”

Зрењанинска библиотека отворила је  свој "Звучни кутак" намењен слепим и слабовидим особама, захваљујући средствима обезбеђеним путем конкурса Министарства правде Републике Србије. На отварању" Звучног кутка" библиотеке, потписан је протокол о сарадњи између Библиотеке за слепа и слабовидна лица Босне и Херцеговине, Међуопштинског савеза слепих Зрењанин и Градске народне библиотеке "Жарко Зрењанин". Потписе на протокол ставили су председник Међуопштинске организације слепих и слабовидих Зрењанин Ненад Вукељић, директор Градске народне библиотеке Милан Бјелогрлић и гост из Сарајева Сакиб Плех, директор Библиотеке за слијепа и слабовидна лица у Босни и Херцеговини. Том приликом уручена је и донација из Сарајева,  две писаће машина за слепе - Брајеве машине, 100 наслова књига из Библиотеке за слијепа и слабовидна лица.

Српски добротвор Максим Евгеновић у Ужицу

Поводом Дана града, у Нарoдној библиотеци Ужице  отворена је изложба  - Српски добротвор Максим Евгеновић - 1794-1878, 140 година од смрти. Изложбу је отворила Душица Мурић виши дипломирани библиотекар, истакавши значај Максима Евгеновића као великог добротвора српске културе и просвете али и једног од људи који су дали велики допринос раду Ужичког Читалишта. "Животопис Максима Евгеновића" драгоцен је извор за истраживање историје како града Ужица тако и целе Србије 19.века. Аутори изложбе су библиотекар саветник Анђа Бјелић и виши дипломирани библиотекар Илија Смиљанић. 

140 година библиотеке у Старој Пазови

Поводом 140 година од оснивања библиотеке у Старој Пазови (1878 - 2018.) у позоришној сали Старе Пазове одржана је свечана акдемија и премијерно приказан филм о њеној историји. Уз упечатљиво филмско сећање, искрено обраћање председника општине Ђорђе Радиновића  и оптимистичке планове библиотеке из уста директора, Драгане Милаш посебан тон прослави је дала визионарска беседа директора Народне библиотеке Србије, Ласла Блашковића. Погледајте детаљан извештај клиом на слику.

Утврђен програм 21. Сусретa библиографа

Одбор Сусрета библиографа, на својој седници одржаној , у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, разматрао је пријаве радова за учешће и утврдио званични програм 21. Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који ће се одржати 9. новембра 2018. године, у Великој сали Културног центра Инђија, са почетком у 9 сати. Од четрдесет приспелих пријава, Одбор је одабрао тридесетшест радова и разврстао их у следеће тематске целине: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Интересовање за овај јединствени стручно-научни скуп у земљи и окружењу не јењава већ годинама. Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.