Утврђен програм 21. Сусретa библиографа

Одбор Сусрета библиографа, на својој седници одржаној , у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, разматрао је пријаве радова за учешће и утврдио званични програм 21. Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, који ће се одржати 9. новембра 2018. године, у Великој сали Културног центра Инђија, са почетком у 9 сати. Од четрдесет приспелих пријава, Одбор је одабрао тридесетшест радова и разврстао их у следеће тематске целине: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Интересовање за овај јединствени стручно-научни скуп у земљи и окружењу не јењава већ годинама. Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЈАГОДИНАЦА ЗА ИСТОРИЈСКЕ ТЕМЕ

Сала градске библиотеке била је премала да прими све заинтересоване Јагодинце који су желели да присуствују трибини „Анексиона криза као увод у Велики рат“.  Српска омладинска културна организација СОКО и Народна библиотека у Јагодини организовали су у среду, 10. октобра 2018. године трибину посвећену сто десетој годишњици анексионе кризе у Босни и Херцеговини, која је у многоме била увод у сукобе који су довели до Првог светског рата. Предавач је био историчар проф. Ненад Анжел који је на занимљив и непосредан начин присутнима пренео атмосферу уочи, током и после овог догађаја који по њему заслужује већу пажњу истраживача јер су се управо на питању Босне и Херцеговине и у то време, као и сада ломила копља националних политика у суседству, али и глобалних питања европске и светске политике. На задовољство Јагодинаца који су и овог пута показали велико интересовање за историјске и националне теме, организатори најављују још оваквих дешавања поводом обележавања стоте годишњице завршетка Првог светског рата…

„АЗБУЧНИЦA ОД СИТНИЦА“

У оквиру Фестивала драмских аматера села Србије, библиотека „Србољуб Митић“ је организовала промоцију прве књиге прозе Магдалене Реџеповић, под називом „Азбучница од ситница“ у издању библиотеке „Србољуб Митић“.

Представљање књиге започето је на веома занимљив начин, казивањем асоцијација и одломака из књиге пуних симбола за љубав, детињство, породицу, стварни живот и онај какав би ми волели да буде, сложених по азбучном реду, (баш као у књизи), у мозаик из кога су се чули гласови: Данијеле Божичковић Радуловић, Зорке Стојановић, Драгане Алексић и Радице Павловић.

Опширније: „АЗБУЧНИЦA ОД СИТНИЦА“

ОДРЖАНА ПРВА СМОТРА

Народна библиотека „Јован Поповић“ Кикинда и Интернет клуб из Љига  организовали су у Кикинди  Смотру ХОРТИКУЛТУРНЕ Е-БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ уз семинар ТРЕНДОВИ У БИБЛИОТЕКАРСТВУ. Циљ овог програма је упознавање библиотекара јавних и свих других библиотека са могућностима да користећи само своју иновативност и маштовитост унапреде пословање своје установе и квалитет  услуга које пружају.Такође, овај програм омогућава и рационалније коришћење постојећег фонда књига из ове области који се већ налази у библиотекама. Смотра је у ревијалном и образовном делу окупила 48 библиотекара из библиотека у Чајетини, Лазаревцу, Београду, Кикинди, Ковачици, Сенти, и Чоки. 

Опширније: ОДРЖАНА ПРВА СМОТРА

Културна мисија библиотека Србије

Више од 70 библиотекара из Србије учествовало је на дводневном стручном скупу "Библиотеке у културном животу Србије", који је 8. и 9. октобра организовала Народна библиотека "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Био је то завршни програм обележавања 150 година од оснивања прве читаонице у Карановцу. Скуп су поздравили директор библиотеке мр Миша Милосављевић и председник Библиотечког друштва Србије др Богдан Трифуновић.

Ако бисмо из чак 26 излагања покушали да извучемо само неколико закључака, они би могли бити: библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима и библиотеке морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. О критеријумима и степену прилагођавања већ би се могла водити полемика.

Тако књижевни историчар и песник доктор Драган Хамовић сматра да "... библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма".

Опширније: Културна мисија библиотека Србије

ПУТЕВИМА СРПKЕ ДИПЛОМАТИЈЕ СА ПОЧЕТKА XX ВЕKА

На представљању своје књиге "Српска дипломатија о догађајима у Македонији" у Матичној библиотеци "Љубомир Ненадовић", професор историје и специјалиста политиколог из области међународне политике, Дарко Михајловић надахнуто је говорио о подручју Македоније с краја 19. и почетка 20. века. Аутор је превасходно дао прецизно географско, појмовно и историјско одређење Македоније, да би комплексном анализом указао на значајан утицај Србије, Бугарске и Македоније на ово подручје. Срби, који су на једном делу територије били већински присутно становништво, у ово доба били су у јако тешком положају, јер им је Отоманска империја ускраћивала грађанска права. Проницљивим разматрањем појаснио је да Великим силама, а нарочито, Аустроугарској и Русији, погодује да Србија одржава статус qуо и да се не буни против Отоманске империје, како би оствариле своја вишевековна настојања да изађу на топла мора. Стога, њима треба присутан, али слаб, "болесник са Босфора" на Балканском полуострву. Своје излагање аутор је поткрепио презентацијом чиме је присутнима мултимедијално дочарао сложеност овог простора, што је присутне додатно заинтересовало и подстакло да поставе неколико врло занимљивих питања...

Изложба о аустралијској хероини у Српској војсци

У Јавној библиотеци "Бора Станковић" у Врању  отворена  је изложба "Наредник Олив Келсо Кинг", поставке фотографија и докумената из Великог рата, сведочанство о неустрашивој аустралијској хероини која је служила у Српској војсци.Изложба је отворена поводом 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату. У том рату на десетине храбрих Аустралијанки: лекарки, медицинских сестара и помоћног особља – пружило је преко потребну хуманитарну помоћ Краљевини Србији.

Олив Кинг се 1916. године придружила Српској војсци као возач у санитетској служби. Стигла је из санитетске организације "Шкотске женске болнице", саставног дела Британског црвеног крста и Српске војске. У Српској војсци припадала је штабу Санитетске службе и на крају доспела до чина наредника. Често је путовала до првих борбених линија, превозећи војнике и рањенике. Њени неуморни напори у евакуацији цивила и медицинске опреме током великог солунског пожара у августу 1917. године донели су јој српску Сребрну медаљу за храброст.

Организатори изложбе у Врању су Град Врање, Јавна библиотека "Бора Станковић" у Врању, Гимназија "Бора Станковић" у Врању и Амбасада Аустралије у Србији.

Асистивне технологије у библиотекама у Србији

На Петнаестом округлпм столу у Загребу за књижничарске услуге за особе с инвалидитетом и особе с посебним потребама  радове је представило 20 стручњака. Библиотеку града Београда и  Србију  је на овом скупу, као предавач по позиву, представљала дипломирани виши библиотекар Марина Неђић. Она је одржала предавање "Примена асистивне технологије у инклузивним активностима за особе са инвалидитетом у библиотекама у Србији", у коме је истакла да примена асистивне технологије из основа мења традиционалну улогу и задатке свих типова библиотека и утиче на организацију активности, планирање рада, методологију и кадровску структуру у библиотекама. За учеснике округлог стола су посебно били значајни примери добре праксе у примени асистивне технологије у школским и јавним библиотекама у Србији, па су, по завршетку излагања, уследила питања и коментари присутних који су се наставили и након званичног програма.

Повратак оснивача

Библиотека на Убу је основана 14. 01. 1872. године. Први назив био је "УБСКА ЧИТАОНИЦА".

Према подацима из 1874. године имала је 24 члана. Општина је обезбеђивала бесплатан огрев, осветљење и просторије. Била је претплаћена на 9 листова и, уз издатке за претплату, плаћан је и чистач. Није се имало новца за куповину књига, али је имала три слике владара Обреновића.Према извештају окружног начелника Ваљевског округа од 28. јануара 1887. године, каже се: 'Убска читаоница је вероватно престала са радом у току српско- турских ратова у периоду 1876-1878'.

Библиотека 1999. била један од оснивача мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА. Данас се библиотека после 10 година вратила у мрежу коју је основала и поред оживљеног веб сајта има  има  207,20 квадрата; дужина полица 480 метара и 31924 (једна књига по глави становника) и планове за дигиталну будућност.

Срећан повратак !

Песничко надахнуће Милосава Тешића

“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на ј песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења.

У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече.