Књига „Шором средом, дваред“ Боре Отића представљена је у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији. Бора Отић, новинар РТВ Војводине, аутор је емисије „5казање“ која се од 2003. године приказује једном недељно на РТВ Војводини. Нова књига, као и претходна „Шором средом“, аутентичан је документ о Војводини као целини и са пуном компетенцијом чува од заборава њену нематеријалну културну баштину. Ово луксузно „Прометејево“ издање обогаћује изванредан избор фотографија, које су без имало претеривања права уметничка дела. Фотографије потписују Отићи, Бора, Немања и Петар, те Јарослав Пап, а у књигу краси и низ фотографија из породичних албума и приватних колекција.

Посебан значај књизи даје језик којим је писана. То је језик завичаја Боре Отића, језик који ишчезава, језик који би, да није оваквих дела и њихових аутора, пре или касније био потпуно заборављен.

Зато је Отић приредио и својеврстан речник војвођанских старих или заборављених речи без ког није лако разумети неке делове књиге. Појашњење сваке, за длаку изгубљене, речи заправо је мала прича или чиста поезија, како чијем сензибилитету већ одговора. Зато се и Речник мог завичаја, од 183. па до последње нумерисане странице у књизи, а то је 239, чита исто као и књига – са пажњом, сетом, интересовањем, осмехом и смехом.

Шта год да је тема – занат, хоби, мајсторије разне, предели, обичаји… у центру пажње Отићевих емисија и прича ипак је само – човек. Мали, обичан човек, који зна шта хоће, зна да каже, зна да ради и у томе налази чисту и искрену радост.

Ако и постоји војвођански „буџак“ с ког Бора Отић није скинуо прашину и паучину, онда је то евентуално неки заселак, којем ће сигурно ускоро посветити своју надахнуту и истраживачку пажњу. Прешпартао је Војводину широм и дужом, снимио силне метре и минуте, написао безброј речи и реченица. И увек нађе још и још. То сад већ постаје феномен за себе.

Бројна публика у инђијској Библиотеци са задовољством је пратила програм, који је употпунила и пројекција фотографија које се налазе у књизи. Ред смеха, ред носталгије, понека суза и пуно дивана учинило је вече изузетно пријатним, док се са нестрпљењем очекује „Шором средом, триред“, коју је аутор обећао.