„Ђенерал Крста Смиљанић" у Осечини

У Галерији Библиотеке у Осечини свечано је отварена изложба „Ђенерал Крста Смиљанић" ауторке Снежане Ђенић, историчарке и директорке библиотеке „Љубиша Ђенић“ из Чајетине. Изложба је посвећена ђенералу Kрсти Смиљанићу, прати животни пут (1868-1844) славног војсковође, од школовања и војничког напредовања, до ратова са Турцима, Бугарима, Аустроугарима, командовања Дринском дивизијом у Првом светском рату, до постављања за бана Зетске бановине. Kрста Смиљанић је током каријере одликован 35 пута, од тога носилац је 15 страних одликовања.
Изложба је испричала животну причу генерала Смиљанића, ина тај начин се само донекле одужила славном војсковођи који по заслугама свом народу спада у групу најзнаменитијих Срба ХХ века.
Изложба је  гостовала је широм Србије, али и у иностранству. У Осечину изложба је стигла после Београда, Ужица, Ариља. Пожеге, Горњег Милановца, Пријепоља, Прибоја, Новог Сада, Трста, Нове вароши и Ваљева.

„ВЕЧЕРИ МЕЂУ КЊИГАМА“ са Миланом Орлићем

Народна библиотека Крушевац организовала је представљање студије др. Милана Орлића „Андрић, Црњански, Пекић : приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа: деконструкција приповедног субјекта и реконструкција фигуре приповедача“.
Милан Орлић је књижевник, филозоф, научни истраживач. Докторирао је на Универзитету Монаш у Мелбурну темом The Narrative Structures of the Serbian Postmodern Novel: The Disintegration of the Narrative Subject and Re-construction of the Narrator Figure.
Аутор је представио истраживање које анализира кључне типолошке карактеристике модерног романа српског (и југословенског) канона у ХХ веку, на примерима дела три његова главна представника који повезују период модернизма и постмодернизма: Иве Андрића, Милоша Црњанског и Борислава Пекића. 

Опширније: „ВЕЧЕРИ МЕЂУ КЊИГАМА“ са Миланом Орлићем

Председник Вучић посетио библиотеку у Љубовији

Председник Р. Србије Александар Вучић  обишао је радове на реконструкцији библиотеке "Милован Глишић" у Љубовији који ће, како је предвиђено, бити завршени до краја марта.О досадашњим радовима и планом за наредни период председника је упознала директорка библиотеке Маријана Петаковић председник општине г. Милован Ковачеић и г. Милан Јовановић.Држава ће учинити све како би помогла да библиотека а и сви остали јавни објекти у општини буду завршени и модернизовани за све кориснике нагласио је, поред осталог председник Вучић.

Опширније: Председник Вучић посетио библиотеку у Љубовији

„Богзна“ за почетак 140 годишњице у Нишу

У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ одржан је књижевни сусрет са књижевником Ласлом Блашковићем, управником Народне библиотеке Србије. Представљено је целокупно стваралаштво овог писца, а посебна пажња поклоњена је његовом роману „Турнир грбаваца“ који је 2008. године понео награду „Стеван Сремац“ за роман године. У казивању поезије самог аутора из збирке песама „Богзна“, публика је имала прилику да чује стихове из његовог најновијег опуса. Овим књижевним поподневом почиње низ догађаја којима ће Народна библиотека „Стеван Сремац“ обележити 140 година од свог оснивања.

Опширније: „Богзна“ за почетак 140 годишњице у Нишу

Нови прозор у дигиталну Кикинду

Од скоро, Народна библиотека "Јован Поповић" из Кикинде извршила је темељну реконструкцију свог дигиталног наступа на Интернету. Први корак је већ учињена тиме што је библиотека ставила у функцију обједињени систем  Wi Fi културе Србије за установе културе у Кикинди. Затим овај напредни и библиотечки колектив  прилагодио је своју интернет презентацију потребама ефикасног представљања дигиталних садржаја својим корисницима који ће поред сталног приступа базама библиотеке и електроснке читаонице дневне штампе ускоро моћи да on line посећују  ДИГИТАЛНУ КИКИДНСКУ БИБЛИОТЕКУ. Нов савремен дизајн сајта уклопљен је у активну модификацију изгледа према врсти електронског читача од рачунара до таблета или мобилног телефона. Честитамо.

Караван културе говора

У Римској дворани Библиотеке града Београда одржана је конференција за новинаре на којој је представљен пројекат  Караван културе говора. Караван културе говора представља наставак акције "Негујмо српски језик" која се бави неговањем српског језика, писма, опште језичке културе и писмености, која је први пут организована у априлу 2015. на нивоу града Београда, уз учешће Секретаријата за културу, Филолошког факултета и Библиотеке града Београда. Формирањем Посебног одбора у октобру 2016. проширена је на републички ниво, уз учешће Министарства просвете и РТС-а.Присутнима су се обратили Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Арно Гујон, хуманитарац и Слободан Роксандић, представник Удружења "Изражајност".

ПОЕЗИЈА У ЧАШИ ВИНА

У част Светог Трифуна, заштитника виноградара, и искрене љубави свих хришћана, у читаоници „Осам нијанси плаве“, Библиотеке „Србољуб Митић“, организован је „ДАН ВИНА И ЉУБАВИ“, на веома занимљив начин. Улазница у Библиотеку је била ВИНО, а излазак се „плаћао“ СТИХОМ.

На самом почетку програма, минутом ћутања, после поздравне речи директорке Библиотеке и председнице КК „Стишка свитања“, Данијеле Божичковић Радуловић , одата је почаст, тек преминулој Слободанки Милић, жени која је увек била верна завичају и култури. Гласом „славуја“, оплемењивала је све књижевне вечери, манифестације и пратила стихове наших писаца. Приказан је краћи филм о Слобаданки Милић, под називом „Беле руже, нежне руже..“, назван по песми, коју је последњу отпевала, и то баш у библиотеци „Србољуб Митић“.

Опширније: ПОЕЗИЈА У ЧАШИ ВИНА

ОД ЧИТАЛИШТА ДО Е – ЧИТАОНИЦЕ

Народна библиотека Крушевац је  обележила 162. годину од оснивања читалишта у граду. Овим поводом приређена је пригодна свечаност у репрезентативном простору е-читаонице Библиотеке Догађају су присуствовали књижевник Ласло Блашковић, управник НБС, Јасмина Нинков, директор БГБ, Мирко С. Марковић, Интернет клуб, заменик градоначелника града Крушевца, Весна Лазаревић, председник Скупштине Града Живојин Милорадовић, представници из политичких структура Града, директори јавних предузећа, културних институција, привредници, књижевници, колеге и сарадници Библиотеке.

Аутентична писма која је ондашња управа вароши писала током децембра и јануара 1856/1857. године (по старом календару) Попечитељству просвештенија са молбом за отварање касине, одговоре надлежних министарстава, текстове о почетку рада читалишта у српској периодици 19. века, као и вести објављиване између два светска рата у локалној периодици које се односе на рад крушевачке народне читаонице и књижнице, говорио је глумац Марко Живић. Као илустрација ове приче коришћене су старе разгледнице Крушевца (из Завичајног одељења) и фотографије које документују рад институције.

Управник Народне библиотеке Србије, књижевник Ласло Блашковић, обратио се присутнима беседом о читању у дигиталном добу.

Опширније: ОД ЧИТАЛИШТА ДО Е – ЧИТАОНИЦЕ

„Шором средом, дваред“

Књига „Шором средом, дваред“ Боре Отића представљена је у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији. Бора Отић, новинар РТВ Војводине, аутор је емисије „5казање“ која се од 2003. године приказује једном недељно на РТВ Војводини. Нова књига, као и претходна „Шором средом“, аутентичан је документ о Војводини као целини и са пуном компетенцијом чува од заборава њену нематеријалну културну баштину. Ово луксузно „Прометејево“ издање обогаћује изванредан избор фотографија, које су без имало претеривања права уметничка дела. Фотографије потписују Отићи, Бора, Немања и Петар, те Јарослав Пап, а у књигу краси и низ фотографија из породичних албума и приватних колекција.

Опширније: „Шором средом, дваред“

Споменик Сави Бабићу

Поводом 85 година од рођења писца и преводиоца Саве Бабића,  на Палићу, његовом родном месту, откривен је споменик у парку испред огранка Градске библиотеке Суботица. Подизање споменика подржао је Мађарски национални савет, а суорганизатор је Градска библиотека Суботица. На бронзану скулптуру, која је рад суботичког вајара Саве Халугина, цвеће су положили чланови породице Бабић, Драган Роквић, директор Градске библиотеке Суботица, и Јене Хајнал, председник Мађарског националног савета. Сава Бабић се залагао за неговање српских и мађарских културних веза, те је био мост између две културе. Значај Бабићевог рада потврђују његови преводи више од стотину дела Шандора Петефија, Иштвана Еркењија, Илеша, Дерија, Крудија, Ершија, Чата, Костолањија, Вереша, Бодора, Естерхазија, Хамваша.