
У Библиотеци града Београда, одржана је завршна сесија пројекта WiFi културе Србије. Том приликом je представљенa je мобилна и PC - апликацијe одабраних садржаја из дигиталних респозиторијума националне културне баштине и извршена расподела WiFi рутера установама културе, партнерима у пројекту из Београда, Новог сада, Кикинде, Смедерева, Крагујевца, Ниша, Чајетине, Лазаревца и Љига. Пројекат, приведен је у потпуну оперативну фазу у рекордном року (започет 21.06.2018.) и предствља јединствену популаризацију дигитализованих саджаја културе, пре свега, младим корисницима WiFi мобилних услуга. Пројекат је подржало Министарство култуире и информисања Републиике Србије..
Од почетка јануара 30 WiFi рутера установама културе, партнерима у пројекту , ће на 1 500 м2 њиховим корисницима омогућити 30 минутне бесплатне интернет сесије у међупросторима, атријумима, одмориштима или кафетеријама - уз одабраних 26 + 26 садржаја дигиталних респозиторија наше културне баштине
На дечјем одељењу Библиотекеу Неготину одржан је округли сто на тему: "Читање и читалачке навике". Округли сто приређен је за ученике основних школа, у преподневним сатима, а за наставнике и родитеље у поподневним. Учесници округлог стола били су: Слађана Јонић,психолог; Виолета Лазић, учитељица; Драгица Јанковић, логопед; Оливера Михајловић, професор српског језика; Радмила Дамјановић, школски библиотекар и Маја Манић, библиотекар дечјег одељења. Такође, о важности читања говорили су и ученици, чланови Библиотеке: Милица Јевремовић, 7. разред ; Андријана Марић, 5. разред ОШ и Немања Пешић.
Мото предавања био је "Читање је најбоље учење"(Пушкин). Приказани су статистичи подаци о читалачким навикама ученика, колико и шта читају, чијим препорукама верују, зашто треба да читају и како да стварају читалачке навике. Свим учесницима подељене су чланске карте Библиотеке.
Након Београда, Суботицу је посетио гост из Мађарске Гергељ Петерфи, аутор романа „Препарирани варварин“.
Ово ремек-дело привукло је бројну публику у Градску библиотеку .
Поред аутора, о роману су говорили преводилац дела проф. др Марија Циндори и Драган Лучић, уредник „Контраст“ издаваштва из Београда.
Модератор вечери био је Драган Роквић, директор Градске библиотеке Суботица.

„Дан дигитализације“ обележен је 17. децембар 2018. године у просторијамаУниверзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Тим поводом одржане су две радионице: .„Јавна презентација и дискусија о изазовима дигитализације“ коју су водиле др Весна Перић и др Тамара Вученовић у оквиру пројекта Водич кроз дигитализацију културе у Србији и „Демократизација дигиталиазције“ коју су водили др Адам Софронијевић, Јелена Анодоновски и Ивана Гавриловић на којој су представиљене нове технолошке могућности за промену парадигме пословања засноване на дигитализацији
. Пројекат „Јавна презентација и дискусија о изазовима дигитализације“ посвећен је промовисању значаја дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у стручној и најширој јавности, као и јачању капацитета учесника у том процесу. Предавања и представљање пројекта намењени су пре свега представницима установа и организација у култури, али и стручној (академској заједници, студентима уметничких и других факултета) и најширој јавности у више градова у Србији.
Опширније: „Дан дигитализације“

Врата библиотеке „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу су увек отворена како за читаоце,тако и за све Библиотеке које желе сарадњу на јединственом путу библиотекара даунапреде и што више допринесу развоју библиотечке делатности. Једна одбиблиотека која годинама сарађује са малоцрнићком библиотеком на општезадовољство јесте НБ „Радоје Домановић“ из Раче, која је ове године по четврти аорганизовала научни скуп под називом „Културно наслеђе општине Рача“ абиблиотекари из Малог Црнића су својим радовима дали допринос трајању овако једног интересантног и значајног пројекта. Тако су настајали лепи и квалитетнирадови о Ђури Јакшићу, РадојуДомановићу, Љубици Ивошев, и ове годинео Милораду Петровићу Сељанчици, заборављеном песнику, аутору многих компонованихпесама, уз које смо сви стасавали, незнајући ко је аутор текста.
„Прича почиње далеко, страшно далеко, даље од сваког стварног живота, пре готово хиљаду и петсто година. Наш јунак је Витрувије, Византинац, римски војсковођа, врховни заповедних, велики стратег, домишљат и непоколебљив. Други јунак у нашој причи је Рагнар, храбри војник из племена Авара. Витрувије и Рагнар срешће се код Тителске тврђаве, где ће се сукобити, у две велике битке, на Тиси. Римска војска и војска племена Авара, Словена и Гепида. Прича о овом сукобу први је сигуран податак о Словенима.“
Овако смо започели девету радионицу из циклуса Сторyтеллинг у Музеју, коју је осмислио и реализовао библиотекар Дарко Јовановић, уз помоћ кустоса Александра Шаламона.
Опширније: IX „Rimljani VS Avari, Bitka kod Titela“ у Зрењанину
У Римској дворани, представљена је књига „Дечја одељења Библиотеке града Београда” ауторке Бранке Драгосавац. Oво је прва књига у оквиру едиције „Марија Илић Агапова”. Монографија представља делимично измењен и допуњен текст истоимене магистарске тезе која је одбрањена 2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. О књизи су говорили њени рецензенти: проф. др Десанка Стаматовић и проф. др Жељко Вучковић, као и директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков и ауторка. Истакнут је значај једне овакве публикације за историју библиотекарства у Србији јер ауторка документовано и стручно прати процес настанка јавних, народних библиотека и њихових дечјих одељења, све време повезујући развој библиотекарства са друштвено-економским и политичким збивањима на овим просторима. Ово је књига која нас упознаје са културном климом Београда кроз време, о амбијенту и атмосфери у којој се развијало наше библиотекарство и како су се библиотекари попут мисионара трудили да најмлађим суграђанима обезбеде просторе за читање и квалитетну библиотечку грађу.
Градска библиотека Суботица у сарадњи с Хрватским националним већем се и ове године прикључила квизу знања и креативности „Читањем до звезда” који организује Хрватска мрежа школских библиотекара. Након успешне протекле две школске године када су ученици суботичке Гимназије „Светозар Марковић”освојили прво место на националном нивоу у Хрватској на тесту знања и за мултимедијални рад, за нову сезону и школску 2018/2019. годину пријавила се и Политехничка школа.
Квиз „Читањем до звезда” биће реализован на три нивоа: школски, међушколски (окружни) и национални у основним и средњим школама где се настава одвија на хрватском језику у Суботици, Таванкуту, Ђурђину и Малој Босни.
У електронској учионици Народне библиотеке Србије, одржан је јавни курикулум акредитованог семинара стручног усавршавања библиотекара "Хортикултурне е-библиотеке “. Скуп је надахнутом беседом " РАТ РУЖА " поздравио и отворио управник Народне библиотеке Србије, Ласло Блашковић. На почетку је граду КИКИНДА додељено признање - НАЈУСПЕШНИЈA ЗАЈЕДНИЦA СРБИЈE 2018.- за изузетна достигнућа у реализацији хортикултурних садржаја у библиотекама локалне заједенице У три сата кабинетског рада 30 библиотекара из Суботице, Кикинде, Ковачице, Старе Пазове, Београда, Лазаревца, Сопота, Осечине, Ужица, Чајетине, Јагодине и Зворника анализирали су резултате досадашњих обука и сагледали су правце даљег усавршавања.
Опширније: ЈАВНИ КУРИКУЛУМ СЕМИНАРА - Е - ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ
Под слоганом “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“ Народна библиотека у Осечини је организовала шесто, по реду, прело. Програмом прела наша установа својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа.
Програм овогодишњег прела подржале су: преље и ткаље које се окупљају око удружења „Мина Караџић“ из Лознице, традиционално наше дрге преље из Крупња, које се окупљају око удружења „ Рађевска нит “ и наше уважене преље из Љубовије и њихово удружење „ Вила“ ; ученици Лингвистичке секције, на прелу су биле жене које гравитирају ка Пецкој и Удружењу пензионера и домаћини, наше преље Центра за социјални рад „ У сусрет потребама старих “ и драге преље са територије наше општине које индивидуално учествују. Свака од наших учесница припремила је по неко од традиционалних јела, те је цео догађај био пропраћен и богатом трпезом.
Опширније: 6. Осечинско прело