Ми имамо једну једину планету - и морамо да чујемо шта нам поручује, морамо да је чувамо и пазимо, јер ће нам она добрим узвратити. Морамо да је оставимо у бољем стању него што је сада за будуће генерације. - Отворимо очи! - Учинимо нешто! - Сачувајмо планету да нам дуже траје!
Млади глумци драмског студија *Kукумиш* из Љубовије поручили су свима представом *ЗБОГОМ ПЛАСТИЧНА KЕСО*Еколошко-едукативна представа "Збогом,пластична кесо", која je одржана у организацији Библиотеке "Милован Глишић, а у оквиру манифестације "Дани Дринске регате", представља један нови театарски смер, са којим мали љубовијски глумци упознају своје вршњаке и одрасле са тајнама рециклаже, заштите животне средине и правилног одлагања пластичног смећа.
Изложба "Загор из нашег сокака" коју чине збирка цртежа групе од преко осамдесет стрип аутора из свих република и покрајина Екс СФРЈ.била је доступна посетиоцима до 20. јула 2018. у Малом салону Музеја и у Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин". Изложба је настала поводом пола века од изласка прве епизоде о омиљеном стрип јунаку, Загору, на нашим киосцима, у организацији Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. Све је почело Ливе Арт радионицом коју је водио, и током које је уживо цртао, Миодраг Ивановић Микица, стрип цртач из Сомбора, аутор лиценцног Великог Блека, Нинџе, као и многих насловница епизода Златне Серије новосадског Дневника и Луновог Магнус Стрипа.
У радионици учествују и ученици чији су радови били награђивани на различитим стрип конкурсима, укључујући и Теодору Павлов, добитницу прве награде на овогодишњем стрип конкурсу Института Сервантес из Београда.
Том приликом, излагањем најбољих цртежа, биће представљене и стрип школе из Новог Сада, Панчева, Кикинде, Ваљева, Крагујевца и Лесковца.
Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).
Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, књижевним скупом „Нигде Сунце није тако топло као у завичају“ уприличено у знак сећања на Бранка Лазића Манаса, означила је почетак Стишког културног лета, у општини Мало Црниће.Програм је отворила директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Можемо да се дивимо ономе што нам је недостижно. Да чезнемо за нечим што је веће и боље од онога што имамо. Можемо да мислимо да иза ових планина, жита, сунцокрета, река, шљива, сија неко лепше сунце и да се тамо негде, лепше и боље живи. Можемо чак и да верујемо у то. Али, оно што је суштина човекова, његова бит и коб, то је повезаност са земљом на којој је рођен; Са тим парчетом неба, зраком сунца, са првим гутљајем млека и првим изговореним речима…Јер, ту је место где једино постоји права слобода и она чиста безусловна љубав. Завичај је оно што човек, свесно или несвесно носи у срцу и што га пре или касније, увек вуче и враћа. Данас се сећамо Човека који је све ово јако добро знао , увек свестан лепоте свог завичаја. Знао је пуно тога о многим другим земљама и народима, али је волео свој и писао о њему. Бранко Лазић био изузетан интелектуалац, локал патриота, књижевник, позоришни редитељ, оснивач, колумниста и уредник у многим општинским и регионалним часописима.

Теми завичајног рокенрола био је посвећен Округли сто завичајних одељења који је пети пут по реду одржан у Библиотеци „Вук Караџић“.
Појединце, музичке бендове који су оставили траг у својим срединама представили су библиотекари завичајних одељења из - Народне библиотеке Србије, Крагујевца, Краљева, Новог Пазара, Пљеваља, Обреновца, Ужица, Старе Пазове, Пријепоља. У периоду од шездесетих година до данас чак и у мањим срединама рок култура је имала своје следбенике. По угледу на америчке и енглеске бендове оснивани су музички састави који су доносили другачији звук, али и другачији систем вредности који је мењао дотадашњи културни пејзаж. На скупу је било речи и о ствараоцима који су излазили су из оквира локалне средине и дали допринос развоју југословенске рок сцене – попут крагујевачке групе Смак и Радомира Михајловића Точка, незаобилазних одредница у свакој енциклопедији југословенског рока.
Значајан допринос раду скупа била је и презентација Драгана Милошевића из Народне библиотеке Србије. Он је представио прву београдску Гитаријаду из 1966. године кроз оригиналне фотографије из легата Бранибора Дебељковића који је део посебних фондова НБС.
У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.
Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала
.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Поводом обележавања 139 година Библиотеке "Бора Станковић" Врање представљена је књига ПРВЕ БРАЗДЕ, португалског писца Бруна Виејре Амарала, који је гостовао у Србији.Поред Београда и Новог Сада, Амарал је био и гост Врања, тј. наше Библиотеке на њен Дан.
Свечаност је на симболичан начин отворила Мила Николић, ученица Гимназије у Врању, која је са Емилијом Мишић представљала Врање на такмичењу "Србија у покрету Европе" певајући на португалском. На књижевној вечери говорили су: Бруно Виејра Амарал, аутор, Јасмина Нешковић, преводилац и рецензент, Љубица Арсић, књижевница и Зоран Хамовић, уредник
Поред представљања књиге, уручене су и награде најбољим читаоцима са свих одељења Библиотеке, као и захвалница и награда Зорану Хамовићу за допринос развоју Библиотеке у Врању.
У промотивној сали Народне библиотеке "Доситеј Новаковић" у Неготину, одржана је промоција "Изабраних писама књижевника из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". О књизи је говорила др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор. Одломке из књиге читао је Милорад Грбовић. Уједно, представљен је "Библиопис", бр. 11/12, часопис за књижевност, културу и библиотекарство, чији је издавач Народна библиотека "Доситеј Новаковић" Неготин. О часопису говорио је Власта Младеновић.
На почетку обележавања века и по постојања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, одржано је књижевно вече чији су учесници били писци који су били или су запослени у њој. Пред бројном публиком наступили су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић.
Њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, који је говорио о Краљеву као стожерном месту модерне српске књижевности, краљевачкој библиотеци као ''кошници'' најугледнијих писаца и њеној издавачкој делатности. Он се подсетио на своје прво гостовање у Краљеву пре три по деценије и закључио да је за то време наша библиотека расла и напредовала и постала једна од најважнијих установа те врсте у Србији. Пантић је прочитао и један пасаж из књишког сећања на своје детињство, објављеног у нашој „Повељи“.
У хотелу „Врујци“, у Горњој Топлици, отворена је прва хотелска позајмна библиотека "др Слободан Ж. Марковић", која носи име угледног српског слависте родом из Малих Маришта - Доње Топлице. Хотелска библиотека садржи 101 књигу из најновије продукције српских издавача, по једну за сваку собу у хотелу.
Библиотеку је отворио Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, својом пригодном песмом. Своје књиге придодале су библиотеке из Чајетине, Кикинде и Скопља. Свечаном отварању су присуствовали др. Дејан Масликовић пом.министра културе Србије, Бобан Јанковић, председник општине Мионица, Милан Лазовић, подсекретар за културу градса Београда, др Адам Софронијевић, универзитетска библиотека, Милкица Поповић, Музеј Војводине, Војислав Андрић, дугогодишњи директор гимназије у Ваљеву и многи други угледни гости...
Ово је друга библиотека са именом професора Марковића, док фондове књига које је он обезбедио већ имају библиотеке у Ваљеву, Мионици и Љигу, а ускоро и у Лајковцу.
У Народној библиотеци у Јагодини свечано је отворен 33. Међународни књижевни фестивал ,,Српско перо“. Фестивал је уз присуство великог броја љубитеља писане речи из Јагодине, али и из централне Србије, отворио Верољуб Вукашиновић, прошлогодишњи добитник ,,Златног Орфеја“, еминентни српски песник и директор Народне библиотеке Јефимија из Трстеника.
Потом су наступили гости Фестивала, песници Љубостињског књижевног круга из Трстеника и околине, иначе једне од најстаријих књижевних асоцијација у Србији. Своје песме су читали Драгиша Баточанин, песник, новинар, критичар и један од челника овог књижевног удружења, као и Верољуб Верко Вукашиновић.
Најсвечанији и најдирљивији тренутак отварања 33. Српског пера свакако је био тренутак уручења књижевне награде ,,Златни Орфеј“ Љубиши Бати Ђидићу, књижевнику из Крушевца, иначе живом класику српске поезије.
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу организовала је отварање изложбе визуелних комуникација под називом „Ауторско дете“. На отварању су се обратили Весна Илић, директор Библиотеке, Јошкин Шиљан, истакнути уметник, као...
Амфитеатар Народне библиотеке Србије био је 27. маја испуњен до последњег места, а бројни насмејани и радознали основци претворили су радионицу „Мисли креАктивно“ и сусрет са Урошем Петровићем у прави...
У пријатној атмосфери књижевне вечери, апатинској публици своје стваралаштво представила је Татјана Кањевац, а разговор са ауторком водио је Душан Гладић. Током вечери представљени су збирка поезије „Између редова“ и...
У Свечаној сали Библиотеке у Чајетини, отворена је изложба „Од абаџије до чаругџије”. У питању је гостујућа изложба из Музеја рудничко-таковског краја, чији је аутор кустос етнолог Наташа Поломац Петковић,...
Књига „Из мећаве и тмине“ аутора Бориса Мишића представљена је у "Завичајном конаку " Библиотеке "Радован Бели Марковић" у Лајковцу. То је четврта збирка прозе овог писца, која се жанровски...
У Градској библиотеци Љиг одржано је занимљиво и интерактивно предавање клиничког хипнотерспеута Ане Марјановић о хипнотерапији.Предавање је започето разговором о најчешћим заблудама везаним за хипнотерапију, као и кратким освртом на...
Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу и у времену дигиталних технологија доследно ради да навика читања постане још важнија. Књига помаже детету да развија стрпљење, машту и способност дубљег размишљања,...
Народна библиотека Србије установила је 2022. године Награду „Владан Десница” која се додељује једном годишње за најбољи роман написан на српском језику (прво издање) у претходној години.Добитник награде може бити...
Библиотекари из библиотеке "Бранко Радичевић" у Оџацима били су у посети Основној школи “Нестор Жучни” у Лалићу. где смо посетили децу другог и трећег разреда и њихову учитељицу Ану Шкундрић...
На Позајмном одељењу Народне библиотеке отворена је изложба „Стрип у вртићу“, настала у сарадњи са Предшколском установом „Лане“ и децом из групе пред полазак у школу 1.Присутне је поздравила директорка...
Библиотека „Србољуб Митић“, обележила је 147 година постојања.Свечаној академији присуствовали су представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник Општине, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине; Сандра Митровић, помоћница председника; Анђелка Миљковић, начелница...
Током априла Народна библиотека Србије реализовала је низ садржајних и разноврсних програма за децу, који су на креативан и интерактиван начин повезали књижевност, науку и културно наслеђе.„Из живота животиња“, је...
Окружна смотра рецитатора Пиротског округа одржана је у Малој сали Народне библиотеке Пирот. На смотри је учествовало укупно 52 рецитатора у три категорије – млађи, средњи и старији узраст. овде...
У Народној библиотеци Осечина у Пецкој одржано је представљање књиге „Жене Подгорине“ аутора Огњена Пудара, које је окупило бројне љубитеље писане речи, поштоваоце завичајне историје и заинтересовану публику.Ова књига доноси...
Библиотека "Вук Караџић" у Алексинцу је приредила промоцију свог новог издања, збирке поезије "Нема кост" Александре Стојаковић. У препуном Дому омладине Центра за културу и уметност у Алексинцу публика је...
У Читалишту Народне библиотеке Ужице представљена је збирка поезије „Завичајна врана” аутора Слободана Ристовића. О књизи је, поред самог аутора, говорио рецензент Милијан Деспотовић, док је стихове казивао...
У читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу, у оквиру програма „Завичајност“, одржано је предавање „За и против Вука“ (критички осврт на Вукову језичку реформу) Саше Станковића, проф. српског језика...
Градска библиотека Божидар Кнежевић, имала је част да угости др Адама Софронијевића који је отворио изложбу Ми и ВИ и одржао предавање о вештачкој интелигенцији, њеним етичким, правним...
У Малој сали Народне библиотеке Пирот одржана је креативна археолошка радионица „Мали истраживачи – форензичари прошлости“. Радионицу је водио Драган Јанковић, дипломирани археолог са искуством истраживања на локалитету Винча, који...
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА расписује КОНКУРС - ОЏАЦИ 2026.за најбоље необјављене песме и циклус годинеРадови се шаљу у три примерка потписана шифромРешење шифре доставља се у засебној ковертиБрој радова...