Сети се да си смртан

У препуној сали Народне библиотеке Стефан Првовенчани представљена је књига - Мементо мори, аутора Петра Јекнића, психолога и психотерапеута из Краљева.

Опширније: Сети се да си смртан

Мобилна библиотека и у Крушевцу

На крају 2017. године, Народна библиотека Крушевац започела је пројекат „Библиотека на точковима“. Пројекат је суфинансирало Министарство културе и информисања РС са 1.300.000,00 динара. Остатак средстава за покретање мобилне библиотеке обезбедила је Градска управа Крушевац и привреда Града – Trayal корпорација. Interauto Чачак је брендирао возило и преуредио исто за потребе смештаја књига. Библиотека је обезбедила актуелан књижни фонд потребан за почетак ове услуге. Циљ пројекта је да књига буде доступна и у насељеним местима Града Крушевца, која немају стационирани библиотечки органак.Мобилна библиотека је услуга конципована тако да комби возило четири дана у недељи обилази насељена места и да се задржава по сат времена на стајалишту – у школском дворишту или центру насеља – по договору/

Опширније: Мобилна библиотека и у Крушевцу

Модели дигитализације у библиотекама

Соколски кор(иј)ени

Љубитељи књиге у Љубовији имали су прилику да присуствују промоцији новог романа - Соколски кор(иј)ени, завичајног писца Драгољуба Пановића-Пркета. О роману је веома надахнуто говорио проф.Сретен Цветојевић Цвеле,стручни сарадник на књизи. - Ово је роман који говори о љубави,а није љубавни, говори о босанском рату а није ратни, говори о недаћама и подељености народа који је некада био један, а није социолошки-рекао је између осталог проф. Цветојевић топло препоручивши роман будућим читаоцима. У веома емотивном обраћању публици, аутор је нагласио да је књигу посветио свом драгом , преминулом , пријатељу Мухамеду Мушану Рустанбеговићу.Велики путник, мондијалиста, грађанин света г. Пановић је у свом обраћању присутнима,рекао да и поред свега што се догодило на овим просторима и даље верује у идеју зближавања људи ма које вере и нације они били, а да верска и национална разноликост дају само богаство и слободу како умну тако и духовну.

Бранко Миљковић данас

У краљевачкој библиотеци је одржан занимљив књижевни програм посвећен добитницима Награде Бранко Миљковић. Ово престижно признање, које се додељује готово педесет година, десет пута је стигло књигама објављеним са знаком краљевачке библиотеке, а узастопно последњих пет година. Програм је започео одломцима документарног филма који је снимљен у Паризу 1989. а који још увек чека да буде на адекватан начин обрађен и у целости представљен јавности. У филму је забележен разговор Алена Боскеа, знаменитог француског песника, и Душана Миљковића, стрица Бранка Миљковића.

Пето прело у Библиотеци

Пету годину за редом Народна библиотека Осечина организује програм Прела и на тај начин својим суграђанима открива, упознаје их и чува од заборава традицију и обичаје нашег краја, као непроцењиве вредности, које чине лепоту духа нашег народа. Овогодишње прело подржале су: традиционално преље из Крупња из удружења Рађевска нит , преље из Лознице, ученици и професор разредне наставе Бранка Степановић, наше жене које гравитирају ка Пецкој, а ту су били и домаћини, преље Центра за социјални рад У сусрет потребама старих , као и наше драге преље са територије наше општине које су индивидуално учествовале.Директор Библиотеке, Ана Васиљевић, публици је представила најновију публикацију из издавачке делатности Библиотеке бојанку и сликовницу Научимо нешто о нашем завичају, која је штампана уз финансијску подршку министарства културе и информисања Решпублике Србије. Стручну подршку пружиле су на етнолог ваљевског музеја Гордана Пајић и доктор Љиљана Станков са Више васпиташке школе у Шапацу.

Осмех родне године

Осмех родне године је наслов књиге у којој су уоквирене белешке, репортаже и записи из ужичких Вести од 1957. до 1966. године, а које је писао Радован Поповић. Ову књигу приредили су ужички новинари Зоран Јеремић и Зоран Жеравчић, а објавило је Удружење Колектив Ужице. Љубитељима писане и лепе речи, после Бајине Баште и Ужица, књига чајетинској публици представљена је 10. октобра у сали Библиотеке. На промоцији су говорили проф. др Гојко Тешић, мр Слободан Радовић, Драгиша Милосављевић, а делове из ове књиге читао је један од приређивача , новинар Зоран Жеравчић. На крају вечери говорио је и сам аутор. 

Дан библиотеке у Љубовији

Библиотека Милован Глишић из Љубовије 6. новембра пригодном свечаношћу просла-вила је свој 78-ми рођендан.Присутне госте поздравила је директорка библиотеке Маријана Петаковић. У културном делу програма учествовала су деца из драмске секције Кукумиш са рециталом о животу и делу Милована Глишића. У другом делу програма поводом Дана библиотеке за ученике средње школе Вук Караџић из Љубовије универзитетски професор са Филолошког факултета у Београду Михајло Пантић и књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков одржали су предавање - Милован Глишић и Иво Андрић у савременој књижевности.

Ко те Ужице не би волео...

Дан града обележен је у Народној библиотеци Ужице отварањем изложбе - Чудесни Андрић (1892-2017) поводом 125 година од рођења нашег јединог нобеловца и промоцијом романа "Кару" Стојана Стива Тешића. Ексклузивно, у издању Народне библиотеке Ужице, први пут објављен на српском језику, роман оскаровца Стива Тешића, представљен је ужичкој публици у Сали Читалишта. Роман је после 35 издања на 6 различитих језика коначно доступан на нашем језику а најзаслужније за остварење тог издавачког подухвата су библиотекарке Народне библиотеке Ужице Биљана Ристовић, Гордана Бацотић и Душица Мурић која је говорила на промоцији књиге. Татјана Милосављевић је превела а др Лена Петровић написала рецензију....

У би Франкфуртски сајам књига

Трећег дана Сајма књига у Франкфурту на штанду Републике Србије одржан је први програм под називом - Документ и имагинација у савременој српској прози. Разговор је вођен о романима Владимира Пиштала: Тесла, портрет међу маскама и Сунце овог дана. Писмо Андрићу. Са Пишталом и Ненадом Шапоњом, писацем и издавачем оба романа разговарала је Сања Милић, уредник програмског наступа Србије на сајму у Франкфурту. Наступ Србије на Сајму књига у Франкфурту организује Министарство културе и информисања, а програмско представљање српске књижевности и издаваштва реализује Библиотека града Београда.