У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.

Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала

.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Предавач у даљем току напомиње да ако кренемо трагом семантичког значења божура у народном веровању Срба, треба да пођемо од тога да је божур сачуван у предању као цвет настао из крви јунака који су учествовали у боју важном за очување етнопсихолошке заједнице. Божур је никао из крви косовских јунака. У неким предањима бели божур постао је црвен и на тај начин, као и сами ратници, доживео је извесну трансформацију.

„Посвећено место, где расте божуров цвет, ушло је у народно предање и наши научници бавили су се углавном значењем божура као цвета крви. Међутим, у тумачењу његовог значења треба направити корак даље, и то регресивним поступком, који открива његово дубље значење у простору и времену пре Косовског боја.“ Треба потражити кључ за дешифровање смисла божура у времену пре Косовске битке.

У лирским песмама са Косова и Метохије, које су се певале пре Косовског боја помиње се гора божурова као табуисано место, забрањен, омеђен простор, сакрално место иницијације.

Ново светло у семантичку раван о божуру уноси неколико записа из Хомоља (записани током 90-тих година ХХ века), јер су „поједине песничке слике, будући да су путујући кроз време претрпеле знатне променем биле прави изазов за тумачење њихове дуалистичке природе“.