Виртуалана галерија

Виртуелна галерија Милана Бесарабића настала је у оквиру истоименог пројекта који је Народна библиотека "Вук Караџић" из Великог Градишта реализовала уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије управо је регистровала 3.000-тог посетиоца. Тако Милан Бесарабић (1908-2011) вајар, сликар, музичар, песник, професор, педагог, једном речју – УМЕТНИК, после 103 године живота наставља свој пут. Овако велика  on line посета интезивирана је у последње време као последица пандемнијских услова, али у потребе да физичка дистанца у комуникацији нипошто не постане и социјална. Оне библиотеке које су искористиле своје електронске ресурсе за активнији наступ на широким просторима културе итекако оправдавају своју улогу и мисију "за" и "у" локалној заједници. Овим примером Народна библиотека "Вук Караџић" из Великог Градишта је учинила то на најбољи начин.

Изложба слика из фонда библиотеке

У галерији Културног центра на Златибору, отворена изложба слика из уметничке збирке библиотеке "Љубиша Р. Ђенић", из Чајетине. Изложба је отворена без присуства публике, али ће сви заинтересовани моћи да је посете, до краја новембра, у термину између 10 и 17 часова, у групама до 5 особа и уз обавезно ношење маски. Циљ ове изложбе је да се љубитељима ове врсте стваралаштва, прикаже део збирке коју чајетинска библиотека поседује, као репрезентативан пример квалитета и богатства ликовног опуса врсних стваралаца, којима се библиотека поноси.  Међу 30 изложених слика се могу приметити дела значајних сликарских имена, као што су Оља Ивањицки, Драгић Петровић Медош, Обрад Јовновић, Божо Ковачевић, затим Радомир Верговић, Драган Димић, Душан Старчевић, као и радови млађих уметника попут Николе Чутурила. Оно што их све везује и омогућава њихово заједничко излагање, без обзира на различите технике, мотиве и приступе, јесте да су на свим сликама изражени динамичност, колорит широког спектра, склад композиције и валерска прецизност. 

Стара и ретка периодика Народне библиотеке Смедерево

Стара и ретка штампана књига и периодика Народне библиотеке Смедерево, истражена је и библиографски обрађена у публикацијама, које је објавила Смедервска библиотека укључена је у садржај интернет сајта библиотеке у Смедерреву. Ова драгоцена библиотечка грађа из наше колекције уноси се у Регистар културних добара Републике Србије, у складу са Законом о старој и реткој библиотечкој грађи. Збирка старих и ретких серијских публикација (часописа, новина, годишњака) Народне библиотеке Смедерево припада посебном фонду периодичних публикација ове установе. Најстарија периодична публикација у Народној библиотеци Смедерево, је годишњак „Ружица” из 1828. године, веома редак примерак тог годишта у Србији. Најстарији часопис је „Летопис Матице српске” из 1828. године, а најстарији лист су „Новине србске” штампане у Београду 1842. године.

81.рођендан пре и после COVID-19

Овогодишњи 81.рођендан,Библиотека „Милован Глишић,“ услед погоршане епидемиолошке ситуације обележила је скромно и уз поштовање свих мера за спречавање и сузбијање вируса COVID-19.Председник општине Милан Јовановић са својим сарадником, замеником председника Скупштине, Миланом Петровићем посетио је овим поводом библиотеку честитајући запосленима Дан библиотеке и пожелевши им успеха у даљем раду. Библиотека „Милован Глишић“ Љубовија постоји од 1939. године, када је радила у саставу Народног универзитета. Под данашњим називом  ради од 31. јануара 1996. године када је према одлуци оснивача СО Љубовија формирана као једина институција културе у овој општини. Да би као таква задовољила све културне потребе становништва поред основне делатности Библиотека се бави и кинематографскком делатношћу, културно-образовном, сценском, издавачком... И после COVID-19, радиће још дуго.

Нови члан наше мреже

Прилагођавајући се "новој реалности" у раду библиотека, Народна библиотека „Вук Караџић“ у Великом Градишту, приступила је МРЕЖИ БИБЛИОТЕКА НАШЕГ ОКРУЖЕЊА. Спроводећи улогу јавне Библиотеке у локалној заједници, која представља важан чинилац у културном и информационом развоју друштва, ова савремена библиотека на овај начин појачава своје дигитално присуство у окружењу. Такође, мрежа библиотека Србије је овим новим чланом значајно обогатила своје садржаје, пре свега дигиталне, јер између осталог на овај начин ће бити обезбеђена и потпуна доступност виртуалној ГАЛЕРИЈИ МИЛАНА БЕСАРАБИЋА ове библиотеке.

ДОБРО ДОШЛИ.

"Треба хтети - треба смети", да БИБЛИОБУС полети

Библио - позив за маме и бебе

Како би и ове године одржали традицију поводом програма ПРВИ ПУТ У БИБЛИОТЕЦИ Библиотека у Осечини ће, у складу са ситуацијом изазваном пандемијом Covid-19, програм одржати онлајн на фејсбук страници "Библиотека Осечина" у четвртак, 5. новембра у 14 h. Програм обухвата предавање педијатра Босиљке Алексић на тему актуелних респираторних инфекција и представљање учесника.

„Љубомир П. Ненадовић” - Николи Поповићу

Награду „Љубомир П. Ненадовић” за најбољу путописну књигу на српском језику у сезони 2019/2020, по одлуци жирија, добио је Никола Поповић, за књигу „Скице за половидбу”, у издању Ангосте из Београда.

„Описујући своје кретање кроз врло различите просторе, од Истока, од Бејрута, преко Африке, до крајњег Запада, Никола Поповић настоји да нам покаже да њега не занима толико сам простор и његове особености колико га занима човек и његов начин живота.

Опширније: „Љубомир П. Ненадовић” - Николи Поповићу

Додељена награда "ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ"

Стручни жири који су чинили Душица Потић (председница), Слободан Владушић и Драган Бошковић, донео је одлуку да је добитница овогодишње награде"ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ", Љиљана Пешикан Љуштановић за књигу „Пишем ти причу: рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба", у издању Академске књиге (2020).

„Становиште Љиљане Пешикан Љуштановић модификује и компилује два полазишта, естетику рецепције и еволутивне теорије, с тим што је рецепијент писац, онај идеални читалац који у прошлости тражи и налази оно што је живо у садашњости, док активирање латентног садржаја из раније епохе у развојном луку једне културе не мора увек истаћи знак негације.Напротив, далеко је изазовније у еволуцији сагледавати тачке додира, на којима се обе стране узајамно отварају тако да наслеђе народне културе од окамењених остатака прераста у стваралачки импулс, што покрећући константе човековог усуда, осветљава и оно што тек долази. Када се таквог посла прихвати аутор са ерудицијом и широном Љиљане Пешикан Љуштановић, резултати су нешто што се само по себи подразумева." (Извод из образложења стручног жирија)

Дан белог штапа у Смедереву

Свечаном академијом, а у организацији Савеза слепих Србије, обележен је Међународни дан слепих, познатији као Дан белог штапа као и 65 година постојања и рада Градске организације слепих и слабовидих Смедерево. Обележавање овог значајног датума представља јединствену прилику да се укаже на важност оснаживања организација које заступају интересе својих чланова, да се нагласи значај ове специфичне теме која заслужује пажњу не само стручне јавности и доносиоца одлука, већ и да се шира јавност упозна са контекстом деловања и рада ових организација које доприносе инклузији слепих и слабовидих особа у животу шире друштвене заједнице и промовишу њихова људска права. Будући да Народна библиотека Смедерево годинама уназад подржава рад ове организације, овом приликом додељена нам је захвалница за искрену подршку и сарадњу коју је у име Библиотеке примила директорка Марина Лазовић.