У Вршцу највише читају жене

Број читалаца у Градској библиотеци у Вршцу није опао током пандемије. Напротив. Једино што се разликује од претходних година је то што се, осим белетристике, сада највише траже наслови везани за савремену медицину и психологију. Вршчани све више читају о здравој и хроно исхрани, како се сачувати од вируса и остати здрав под притиском.

Ново и дигитално из Ниша

Још две публикације пронашле су своје место у богатој колекцији издања Народне библиотеке „Стеван Сремац“: Сабране драме Стамена Миловановића у два тома и осми број Библиозоне, часописа за библиотекарство, информатику и културу. Обе публикације имају своју штампану форму, док су у електронском формату смештене у Дигиталној библиотеци и у свако време доступне су свим нашим корисницима. Такође. од децембра 2020. из богатих фондова Народне библиотеке „Стеван Сремац“препоручујемо издања Православне речи , којима се може приступити ОДАВДЕ.

Нови функционални дизајн веб сајта библиотеке Осечина

Са великим задовољством представљамо Вам нову, модерну веб презентацију Народне библиотеке Осечина. За овај спешни подухват, уз  марљиве библиотекаре из Осечине, заслужна је и подршка Министарства културе и информисања Републике Србије. Оно је подржало  пројекат „Нови дизајн и подизање функционалности веб сајта Народне библиотеке Осечина“. Библиотечки веб-сајт  доживео је темељну ревизију и редизајн ( други по реду од 2013. године). Са овом верзијом нагласак је стављен на уједначен приказ садржаја на било ком уређају и екрану, са лаком доступношћу информација, дигиталну библиотеку, најчитаније књиге, претраживи каталог књига.

Дигитално доступне објаве добошара Самуела Јонаша

Библиотека у Ковачици, у светлу нових мера против пошасти covid-19, читалачкој пажњи препоручује секцију свог сајта - дигитална библиотека. За све може посебно бити интересантна дигитализована књигa објава коју је „добовао“ локални добошар Самуел Јонаш у током ратних година. Поред више него интересантних аутентичних затиса из једног врло "озбиљног" времена, овај дигитални излет библитеке у Ковачици открива како се завичајност у локалној средини обједињује са свих медија и чува као посебно добро од историјски значаја.

Светови Љубомира Симовића у новом „Међај”

Нови „Међај” доноси нам својеврсну ужичку песничку трилогију „Трагање за Кондером” аутора Љубомира Симовића. Три његове књиге „Видик на две воде”, „Игла и конац” и „Источнице”, спојене у једну, чине песничку целину посвећену пишчевом родном граду и крају. Аутор је поново читајући ове три књиге решио да припреми њихово критичко издање. Неке песме је скратио, неке преправио, с тежњом да се ово издање сматра дефинитивним и јединим меродавним у односу на претходна. Сами наслови песама наговештавају бурне  догађаје који су у њима описани: Окупација Ужица, Вешала на Житној пијаци у Ужицу, Видик при бекству из Костојевића, Запевка на гробу капетана Шуљагића.

12. СТИХОВИЗИЈА on line

Дванаеста Стиховизија библиотеке у Смедереву,  је одржана је у условима пандемије вируса COVID-19. Формат такмичења прилагођен је текућим условима, како се безбедност учесника не би довела у питање. Комуникација са школама и такмичарима, достављање радова и видео-снимака и гласање публике обављани су on-line.  Пропозиције су предвиделе да учесници уз пријаву доставе видео-снимак свог наступа. У суботу, 28. новембра,  стручни жири је изабрао такмичаре којима је омогућено да се у финалу надмећу за једно од прва три места на дванаестој  Стиховизији, као и да освоје награду публике коју је одредио број лајкова добијених на друштвеним мрежама. Резултате гласања и рада можете видети кликом на слику илиОВДЕ.

На овогодишњем такмичењу у рецитовању учествовала су 42 ученика из 10 средњих школа из Смедерева, Младеновца, Велике Плане, Смедеревске Паланке, Петровца на Млави и Ниша. У публикацији Стиховизија 12 која је у припреми биће приказан избор материјала прикупљеног током припреме и реализације догађаја који су чинили овогодишњу манифестацију Стиховизија.

Запосленима у култури пуна плата у случају COVID 19

Министарка културе и информисања Маја Гојковић потписала је у име Владе Србије допуну Посебног колективног уговора за установе културе, којом се омогућује право на накнаду 100 одсто плате у случајевима када је запослени био на боловању или у самоизолацији због коронавируса.
Kако се наводи у саопштењу, министарка је изјавила да је та допуна уговора вид сигурности да запослени неће остати без дела месечних прихода ако се разболи од те болести. Министарка је нагласила да је то несумњиво од великог значаја за све уметнике, с обзиром на ситуацију у култури и на све шта културни радници раде како би превазишли кризу у којој се налази и Србија и читав свет.
"На овај начин смо желели јасно да покажемо одговорност као и да држава брине о културним радницима и да цени њихов рад и труд како би грађанима омогућили да, упркос пандемији, имају културни садржај", навела је она.

Протокол о подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023

Народна библиотека Србије и Интернет клуб сачинили су Протокол о програмској сарадњи и међусобној подршци у остваривању циљева Дигиталне агенде Србије 2020-2023. протокол ће се остваривати тако штоће заједно радити на наставку реализације програма и пројеката који су засновани на стратегији обухваћеној Дигиталном агендом Србије 2020 и допуном до 2023. године и то -Стратегији развоја електронских комуникација и информационог друштва у Републици Србији до 2023. године;

НБС ће своје активности везане за дигитализацију, програмске активности на популаризацији дигиталниг респозиторија Библиотеке, интерне обуке и друге сродне активности на пољу дигитализације организовати укључивањем Интернет клуба као партнера из организације цивилног друшва. Такође, у НБС ће чествовати у развојним пројектима и програмима Интернет клуба који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и јавном сектору 2023..Са друге стране,  Интернет клуб ће у својим пројектима развоја дигитализације и електронских комуникација у култури и информационог друштва у Републици Србији, право првенства у свим пројектима дати Библиотека као партнеру из јавног сектора. Учествоваће у развојним пројектима и програмима Библиотеке и њених партнера који су засновани на стратегији Дигиталне агенде Србије у култури и цивилном сектору 2023..

Оба партнера ће своје ресурсе који немају директне материјалне трошкове стављати на располагање другом у циљу реализације предмета Протокола.

„Кликом и линком до Библиотеке“ у Ужицу

Пројекат под називом „Кликом и линком до Библиотеке“ који је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије у 2020. години је омогућио да Народна библиотека Ужице добије одговарајући савремени сајт, апликације за мобилне телефоне и техничку опрему на којој ће се спроводити индивидуалне и групне обуке корисника. Уз поштовање свих законских регулатива, за израду сајта и апликација изабрана је Агенција за рачунарско програмирање „Roster Soft“ из Ужица. Сајт је рађен у Word pressu и PHP-u. Андроид и IOS апликације ће бити у функцији до почетка децембра 2020. године. Народна библиотека Ужице нема запосленог информатичара и у циљу смањења трошкова одржавања сајта и апликација, Пројектом је обухваћена обука библиотекара за унос и ажурирње података коју тренутно похађају. Сајт је рађен према свим интернет стандардима за јавне установе и прилагођен је слепим и слабовидим лицима. 

Виртуалана галерија

Виртуелна галерија Милана Бесарабића настала је у оквиру истоименог пројекта који је Народна библиотека "Вук Караџић" из Великог Градишта реализовала уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије управо је регистровала 3.000-тог посетиоца. Тако Милан Бесарабић (1908-2011) вајар, сликар, музичар, песник, професор, педагог, једном речју – УМЕТНИК, после 103 године живота наставља свој пут. Овако велика  on line посета интезивирана је у последње време као последица пандемнијских услова, али у потребе да физичка дистанца у комуникацији нипошто не постане и социјална. Оне библиотеке које су искористиле своје електронске ресурсе за активнији наступ на широким просторима културе итекако оправдавају своју улогу и мисију "за" и "у" локалној заједници. Овим примером Народна библиотека "Вук Караџић" из Великог Градишта је учинила то на најбољи начин.