Нови Зеланд дарује Ужице

Ужичанка, Неда Здравковић, академски библиотекар и специјалиста из области едукације на универзитету у Окланду (Нови Зелад),протеклих 15 година, осмислила ја акцију даривања литeратуре на страним језицима и на дела класичних писаца која код нас нису преведена,  са  библиотеци, и граду у ком је одрасла. Тако је фонд ужичке библиотеке богатији је за 366 књига, 18 часописа, 13 каталога и 15 дискова који су као поклон стигли са другог краја света – са Новог Зеланда.

Имати прилику видети и прочитати оригинална ремек дела Џемса Џојса и Вирџиније Вулф на енглеском језику био је недоступни сан за све нас студенте књижевности почетком деведесетих, у време најгорих ратних година. Мој данашњи сан је да “неки нови ужички клинци” имају ту прилику и могућност”, поручила је Неда.  Она се захвалила свим пријатељима из Србије, Новог Зеланда и осталих земаља који су помогли ову акцију.

Пишталу награда Фонда Тодор Манојловић за 2020. годину

На седници Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић“  у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“, чланови Управног одбора Фонда: председник Ненад Шапоња и чланови: Петар Арбутина, Гојко Тешић , Васа Павковић  и управитељ Фонда, Милан Бјелогрлић  једногласно су одлучили да Награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда „Тодор Манојловић“ за 2020. годину припадне Владимиру Пишталу, књижевнику и професору историје из Београда и Вустера (САД).

„14:14“ у Смедереву

У организацији Народне библиотеке Смедерево, Центра за културу и телевизије K::CN, премијерно је представљен нови роман Владе Арсића под називом „14:14“. У складу са прописаним мерама, публика се окупила у Концертној сали Центра за културу, али је и више стотина заинтереованих љубитеља књиге ово дешавање пратило од куће, путем Фејсбук уживо опције. Разговор са аутором о свим његовим делима водио је новинар K::CN телевизије, Зоран Јовшић. „Експлозија муниције и наоружања у смедеревској тврђави која је град разорила до темеља, остала је црна рупа у српској историји. […] Ово је најчуднија реконструкција догађаја, али не значи да је и немогућа.“

Добра међубиблиотечка сарадња

Већ годинама библиотека „Милован Глишић“ из Љубовије и библиотека „Политика“ из Крупња имају изузетно добру и успешну сарадњу. Ове установе деле сродну мисију и то их чини идеалним партнерима, јер штите културно-историјско наслеђе заједнице и обезбеђују доступност информација. Оне су у срцу друштвеног живота грађана и утичу на њихове културне вредности, радост живљења, економски просперитет . То партнерство, које се годинама гаји, обострано помаже  библиотекама да остваре своје циљеве и удружене, на бољи начин, служе заједници. Директорка библиотеке „Политика“ Драгослава Остојић, са својим сарадницима, посетила библиотеку у Љубовији и том приликом поклонила 304. књиге . У разговору са колега договорене су нове активности и пројекти. 

Хортикултурни Алексинац

Библиотека ,,Вук Караџић“ Алексинац у сарадњи са члановима актива биолога општине Алексинац организује наградни конкурс ,,Дигитални хербаријум нашег завичаја“. Поичетком фебруара 2021. године у просторијама библиотеке одржан је радни састанак на коме су договорене пропозиције, правила конкурса, рокови за достављање радова и термин за доделу награда. Право учешћа на конкурсу имају ученици свих основних и средњих школа са територије општине Алексинац. Категорије су индивидуални и колективни рад. Све радове потребно је урадити у Power point презентацији са максимално 30 фотографија. Рангирање радова вршиће се у свакој школи а додела награда одржаће се 5. јуна 2021. године у складу са епидемиолошком ситуацијом.

ВАЉЕВО ЧИТА!

Библиотека "Љуба П. Ненадовић" у Ваљеву започела је  акцију за све Ваљевце од 2 до 102 године! Позивају Ваљевце да дођу у Библиотеку и постану чланови који ће учествовати у акцији „Ваљево чита“.

Дрвеће кад „Читам и скитам”

„Где год нађеш згодна места, ту дрво посади”, слоган је XIII Kвиза за подстицање читања „Читам и скитам” који је данас започео. Тим поводом у Градској библиотеци Суботица одржана је конференција за новинаре. Kао и претходних година квиз је намењен ученицима основних школа у Суботици и околини, члановима суботичке библиотеке и спроводи се на сва три српском, мађарском и хрватском језику током фебруара и марта. Потребно је прочитати понуђене текстове и проучити одређене онлајн изворе посвећене дрвету који се налазе на сајтуГрадске библиотеке Суботица и тачно попунити онлајн упитник.

Извлачење награда биће 2. априла на Међународни дан књиге за децу.

Ужичка "Ревизија у окружењу COBISS3"

Онлајн радионица за библиотекаре „Ревизија у окружењу COBISS3“ одржана је у среду 27. јануара 2021. године у Народној библиотеци Ужице.

100 словенских романа - донација Ваљеву

Међународна установа Форум словенских култура, чије је седиште у Љубљани,  и Архипелаг, донирали су Ваљевској библиотеци вредан комплет књига из едиције 100 словенских романа, у знак подршке за наш професионалан рад и однос према читаоцима. Едиција 100 словенских романа је антологијска и репрезентативна библиотека најбољих романа написаних на неком словенском језику после пада Берлинског зида. Замишљена је као начин да се после година сукоба, неспоразума и неразумевања, обнове и продубе културне везе међу словенским земљама.У оквиру акцији подршке јавним библиотекама, у време велике пандемијске кризе, донацију је поред Ваљева, добило још 9 јавних библиотека у Србији.

Међу јавом и мед сном

У галерији "Симонида" Центра за културу Лазаревац реализован је заједнички програм са Библиотеком "Димитрије Туцовић" : "Међу јавом и мед сном". Реч је о првој самосталној изложби Јасмине Иванковић која је представила вештине  технике хеклања (кукуичања) .Изложене су оне кружних облика - мандале и квадратних - прекривачи и декоративни педмети.Сви изложени експонати настали су у периоду од марта до децембра 2020. године током пандемије  корона вируса. . О изложби су на медијској промоцији говорили : Гроздана Ранковић, примењени уметник, проф. Мирослав Мушић и академски вајар Душан Рајшић. О раду Јасмине Иванковић, вајар Милутин Ранковић је рекао :  На основу досадашњег искуства, у раду колегинице Иванковић видим помирену прошлост и садашњост. Радови имају примену у сваком савременом простору, али су отете дугине боје из природе наследство предака. Наликују орнаментима који су се могли наћи у ношњи у Васојевићима, за коју Црногорци кажу да је мешавина старосрбијанске и арнаутске, а чињеница је да је једна од најлепших на Балкану, тачније код других нису такве виђене. Дакле, ови радови нису остали на нивоу радиности, већ су дубоко закорачили у примењену уметност.