„СТИГ“ на "ФЕДРАСУ"

У Библиотеци „Србољуб Митић“, последњег дана 50. Фестивала драмских аматера села Србије  – ФЕДРАС, промовисан је нови  133 – 134 број часопис за књижевност, уметност и културу „Стиг“.Љубитеље писане речи, верне сараднике и читаоце часописа „Стиг“, поздравио је директор Центра за културу општине Мало Црниће,  У  недељи  када прослављамо пола века трајања ФЕДРАС-а. не заборавља се , часипис „Стиг“, који  излази у континуитету од 1970. године. Присутне је затим поздравила  уредница Часописа, Данијела Божичковић Радуловић. У новом броју часописа „Стиг“ објединили смо три велике изузетно значајне целине:  Часопис у полувековном трајању и оном најзначајнијем када су у питању уредници, редакција, као и заступљени аутори овог часописа.

Опширније: „СТИГ“ на "ФЕДРАСУ"

"Ђорђе Јовановић" за Марка Аврамовића

На свечаној додели награде "Ђорђе Јовановић"  додељена је истоимена награда -овогодишњи лауреат Марко Аврамовић. Стручни жири у саставу: председник жирија Љиљана Пешикан - Љуштановић и чланови Слађана Илић и Јана Алексић, на завршној седници одржаној 12. октобра 2021. године у Библиотеци „Ђорђе Јовановић“, једногласно је одлучио да Награду „Ђорђе Јовановић“ за 2020/2021. годину додели књизи Марка Аврамовића „Не губећи из вида ниједно биће ни предмет : поезија Александра Ристовића". Књигу је 2020. издала Фондација Александар Невски, ИП Принцип из Београда.

„Милутин Ускоковић” Жељку Марковићу

Прва награда „Милутин Ускоковић” за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику у 2020. години припала је Жељку Марковићу, новинару, књижевнику и публицисти из Новог Сада. Признање му је уручила директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић. О награђеној причи „Обични људи“, али и o самом Kонкурсу, разговарали су проф. др Љиљана Костић, члан стручног жирија и аутор... Обични људи о којима Марковић пише су они који живе  „елементарно и нагонски“, чија дворишна тараба представља „границу њиховог простирања и смисла, њихов извор и ушће“. 

Опширније: „Милутин Ускоковић” Жељку Марковићу

Легат академика Петра Влаховића у Пријепољу

Свечано је отворен Легат академка Петра Влаховића, нови део Библиотеке „Вук Караџић“, који ће се налазити у холу Дома културе Пријепоље. Отварању легата академика Петра Влаховића, вредне заоставштине коју су он и породица даривали Пријепољу  и библиотеци „Вук Караџић“. Отварању су присуствовали представници институција културе из Србије и Црне Горе и сарадници, међу којима је било и некадашњих студената Петра Влаховића, и чланови породице. О животу и делу Петра Влаховића и значају његовог легата за Пријепоље и библиотеку говорили су Садија Хоџић, директорка Библиотеке „Вук Караџић“, Владимир Бабић, председник Општине Пријепоље, проф. др Драгана Радојичић, директорица Етнографског института САНУ, др Бранко Бановић, из Етнографског института САНУ, проф. др Маја Ђукановић, ћерка академика Петра Влаховића, Љубиша Вуковић и Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице. Вредна књижевна и документарна грађа биће на располагању корисницима библиотеке, али пре свега научницима, јер највећи део легата чини стручна литература. Садржај ће се моћи прегледати у самом легату и библиотеци „Вук Караџић“.

Поклон песника завичајној библиотеци

Познати песник ,Раша Перић сматра Велико Градиште завичајем, па је тако одлучио да један део своје заоставштине поклони библиотеци у Великом Градишту. Осим вредне збирке књига, добили смо и личне предмете и документа. Раша Перић рођен је 1938. године у селу Гарево код Великог Градишта. Објавио је преко 40 збирки песама и приредио око 25 антологија и тематских зборника.Његове песме су превођене на енглески, француски, руски, белоруски, немачки, румунски, русински, бугарски, турски македонски и словеначки језик. Заступљен је у песничким антологијама и добитник је многих признања од којих издвајамо „Печат вароши сремскокарловачке“, „Златна значка Културно – просветне заједнице Србије“, „Искра културе Војводине“, и др…

XXI Сајам поезије

Поезији у част, библиотекари Народне библиотеке Смедерево су, и ове године, приредили јединствену изложбу песничких књига на српском језику објављених у Републици Србији и земљама у окружењу у периоду између два Фестивала.

Како се у овој години обележава двеста година од рођења Шарла Бодлера, сто година од смрти Александра Блока, и деведесет година од рођења Ивана В. Лалића, на Позајмном одељењу и на Одељењу стране књиге, постављене су и пригодне изложбе у знак сећања на великане поетског стваралаштва. Такође, на Дечјем одељењу Библиотеке је, традиционално, постављена изложба „Златни кључић“ која је ове године посвећена стваралаштву Мирјане Булатовић, добитнице награде „Златни кључић“ за 2021. годину. Учесници Међународног фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен“ су, у оквиру овог програма, даривали Библиотеци своје најновијe објављене књиге.

Публици су се обратили Миљан Губеринић, председник Фестивала, Марина Лазовић, Директорка Библиотеке и мр Татјана Лазаревић Милошевић. Програм је водила Вишња Рајковић Мрдаковић.

Додељена 23. награда дечије критике „Доситејево перо”

У Библиотеци града Београда додељена je 23. награда дечије критике „Доситејево перо”, за књиге објављене у 2020. години. Ова престижна награда додељује се у две категорије: најбоља књига за децу млађег узраста и најбоља књига за децу старијег узраста. Чланови жирија за доделу награде били су ученици београдских основних школа, првенствено са територије општина Вождовца и Земуна. Укупно 222 члана жирија оцењивало је 49 наслова домаћих аутора објављених у претходној години. Прву награду у категорији млађег узраста добила је књига „Љуба хајдук-Вукосава” аутора Слободана Станишића (издавач Пчелица, Чачак). Друга награда припала је књизи „У потрази за сунцем” ауторке Иване Лукић (издавач Креативни центар, Београд), а трећа књизи „Приче старог храста” аутора Божидара Пешева (издавач Градац, Рашка). У категорији старијег узраста прва награда је припала књизи „Кад порастем бићу баба” ауторке Виолете Јовић (издавач Библиотека „Димитрије Туцовић”, Лазаревац), друга књизи „Месечина у коферу” ауторке Весне Алексић ((издавач Пчелица, Чачак), а трећа књизи „Све што (ни)сам желела” ауторке Драгане Младеновић (издавач Креативни центар, Београд).

„Младић са периферије“

У Нишу, у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљен роман завичајног писца, Алексе Илића „Младић са периферије“. Поред аутора о књизи су говорили Милијана Јовановић, Александра Гроздановић и Зоран Павловић.
Алекса Илић, врло млад писац, радњу свог романа сместио је у далеко прошло време. Време, за које он и његови вршњаци знају само читајући дела Виктора Игоа, Гистава Флобера и других француских писаца, схвативши да догађаји и ликови подсећају на нашу садашњост, где се љубав и освета, добро и зло сударају.

Награда „Србољуб Митић“ за збирку „ПОЕТСКА МИКРОФОНИЈА“

Комисија за доделу књижевне награде „Србољуб Митић“ Мало Црниће, на седници дана 05.10.2020. године, једногласно је донела одлуку да Књижевна награда „Србољуб Митић“, за најбољу збирку поезије, издату у периоду 01.10.2020. – 01.10.2021. године, припадне СТЕВАНУ МИЛОШЕВИЋУ из Врања, аутору збирке песама „ПОЕТСКА МИКРОФОНИЈА“ у издању „Прометеја из Новог Сада. За књижевну награду „Србољуб Митић“, ове године конкурисало је 35 аутора. Сви они су већ потврђени и афирмисани песници. Пажљиво читајући стихове, вешто упаковане у песму, а песме у збирку, Комисија није имало нимало лак задатак. Јер требало је изабрати најбољу не само песму, него ЗБИРКУ ПЕСАМА. „Поетска микрофонија“ је тематски разноврсна песмама. Писац је у својој поетици остварио својеврсну посебност, која га чини препознатљивим.. И као што један од рецензената ове књиге Матија Бећковић рече: „У његовим стиховима је одиста речима тесно, а мислима (и осећањима) пространо“.

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ СРЕЋЕ

У Градској библиотеци у Љигу представљена књига "Добро" Радована Пулетића "Боље је бити срећан него у праву", једна је од порука аутора. У својој четвртој  књизи Пулетић разоткрива многе илузије о томе шта је заправо истинска срећа. Кроз приче и догодовштине својих јунака 58-годишњи дипломирани правник из Уба на занимљив и духовит начин казује да само један детаљ или тренутак може наглавачке да промени слику о срећи у коју су годинама чврсто веровали. Ти тренуци у "Добру", баш као и у животу, долазе непланирано и у наизглед безазленим ситуацијама, а њих Пулетић описује истовремено једноставно и маестрално. Они су некад болни, некад комични, али у сваком од њих препознају се ведрина и оптимизам.

Опширније: ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ СРЕЋЕ