Панел-дискусијом "Књижевност у доба транзиције" завршена је овогодишња сезона БООКе у Дворишту. Дискусијом је модерирао писац и издавач Гојко Божовић, а гости су му били Марија Ненезић, књижевна критичарка и уредница у културној редакцији РТС-а и Мића Вујичић, писац и књижевни критичар. Разговарало се о књижевности у нашем времену, али и о укупној култури која се нашла у новим епохалним друштвеним, медијским и технолошким околностима. Некадашњи неупитни статус високе културе и врхунске књижевности, на ком је настао целокупан фонд европске историје у протекла три века доведен је у питање и потиснут захтевима бескрајне забаве, кризе укуса и конзумирањем културе масовних медија. Ова је промена нарочито уочљива у државама Источне Европе у којима је култура имала изразито социјалну функцију, која се у трансформисала у савременом свету у индивидуалну. Такође, учесници трибине покушали су да одговоре на питања каква књижевност настаје у измењеним околностима и да ли поменуте промене мењају нешто у карактеру саме књижевности и њеног контакта са читаоцима. На крају се разговарало о томе шта нам књижевност данас поручује и да ли су књижевне награде предуслов да писац буде уочен на књижевно-историјској мапи Србије...
Ми имамо једну једину планету - и морамо да чујемо шта нам поручује, морамо да је чувамо и пазимо, јер ће нам она добрим узвратити. Морамо да је оставимо у бољем стању него што је сада за будуће генерације. - Отворимо очи! - Учинимо нешто! - Сачувајмо планету да нам дуже траје!
Млади глумци драмског студија *Kукумиш* из Љубовије поручили су свима представом *ЗБОГОМ ПЛАСТИЧНА KЕСО*Еколошко-едукативна представа "Збогом,пластична кесо", која je одржана у организацији Библиотеке "Милован Глишић, а у оквиру манифестације "Дани Дринске регате", представља један нови театарски смер, са којим мали љубовијски глумци упознају своје вршњаке и одрасле са тајнама рециклаже, заштите животне средине и правилног одлагања пластичног смећа.
Изложба "Загор из нашег сокака" коју чине збирка цртежа групе од преко осамдесет стрип аутора из свих република и покрајина Екс СФРЈ.била је доступна посетиоцима до 20. јула 2018. у Малом салону Музеја и у Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин". Изложба је настала поводом пола века од изласка прве епизоде о омиљеном стрип јунаку, Загору, на нашим киосцима, у организацији Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. Све је почело Ливе Арт радионицом коју је водио, и током које је уживо цртао, Миодраг Ивановић Микица, стрип цртач из Сомбора, аутор лиценцног Великог Блека, Нинџе, као и многих насловница епизода Златне Серије новосадског Дневника и Луновог Магнус Стрипа.
У радионици учествују и ученици чији су радови били награђивани на различитим стрип конкурсима, укључујући и Теодору Павлов, добитницу прве награде на овогодишњем стрип конкурсу Института Сервантес из Београда.
Том приликом, излагањем најбољих цртежа, биће представљене и стрип школе из Новог Сада, Панчева, Кикинде, Ваљева, Крагујевца и Лесковца.
Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).
У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).
Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, књижевним скупом „Нигде Сунце није тако топло као у завичају“ уприличено у знак сећања на Бранка Лазића Манаса, означила је почетак Стишког културног лета, у општини Мало Црниће.Програм је отворила директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Можемо да се дивимо ономе што нам је недостижно. Да чезнемо за нечим што је веће и боље од онога што имамо. Можемо да мислимо да иза ових планина, жита, сунцокрета, река, шљива, сија неко лепше сунце и да се тамо негде, лепше и боље живи. Можемо чак и да верујемо у то. Али, оно што је суштина човекова, његова бит и коб, то је повезаност са земљом на којој је рођен; Са тим парчетом неба, зраком сунца, са првим гутљајем млека и првим изговореним речима…Јер, ту је место где једино постоји права слобода и она чиста безусловна љубав. Завичај је оно што човек, свесно или несвесно носи у срцу и што га пре или касније, увек вуче и враћа. Данас се сећамо Човека који је све ово јако добро знао , увек свестан лепоте свог завичаја. Знао је пуно тога о многим другим земљама и народима, али је волео свој и писао о њему. Бранко Лазић био изузетан интелектуалац, локал патриота, књижевник, позоришни редитељ, оснивач, колумниста и уредник у многим општинским и регионалним часописима.
Теми завичајног рокенрола био је посвећен Округли сто завичајних одељења који је пети пут по реду одржан у Библиотеци „Вук Караџић“.
Појединце, музичке бендове који су оставили траг у својим срединама представили су библиотекари завичајних одељења из - Народне библиотеке Србије, Крагујевца, Краљева, Новог Пазара, Пљеваља, Обреновца, Ужица, Старе Пазове, Пријепоља. У периоду од шездесетих година до данас чак и у мањим срединама рок култура је имала своје следбенике. По угледу на америчке и енглеске бендове оснивани су музички састави који су доносили другачији звук, али и другачији систем вредности који је мењао дотадашњи културни пејзаж. На скупу је било речи и о ствараоцима који су излазили су из оквира локалне средине и дали допринос развоју југословенске рок сцене – попут крагујевачке групе Смак и Радомира Михајловића Точка, незаобилазних одредница у свакој енциклопедији југословенског рока.
Значајан допринос раду скупа била је и презентација Драгана Милошевића из Народне библиотеке Србије. Он је представио прву београдску Гитаријаду из 1966. године кроз оригиналне фотографије из легата Бранибора Дебељковића који је део посебних фондова НБС.
У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.
Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала
.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Поводом обележавања 139 година Библиотеке "Бора Станковић" Врање представљена је књига ПРВЕ БРАЗДЕ, португалског писца Бруна Виејре Амарала, који је гостовао у Србији.Поред Београда и Новог Сада, Амарал је био и гост Врања, тј. наше Библиотеке на њен Дан.
Свечаност је на симболичан начин отворила Мила Николић, ученица Гимназије у Врању, која је са Емилијом Мишић представљала Врање на такмичењу "Србија у покрету Европе" певајући на португалском. На књижевној вечери говорили су: Бруно Виејра Амарал, аутор, Јасмина Нешковић, преводилац и рецензент, Љубица Арсић, књижевница и Зоран Хамовић, уредник
Поред представљања књиге, уручене су и награде најбољим читаоцима са свих одељења Библиотеке, као и захвалница и награда Зорану Хамовићу за допринос развоју Библиотеке у Врању.
У промотивној сали Народне библиотеке "Доситеј Новаковић" у Неготину, одржана је промоција "Изабраних писама књижевника из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". О књизи је говорила др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор. Одломке из књиге читао је Милорад Грбовић. Уједно, представљен је "Библиопис", бр. 11/12, часопис за књижевност, културу и библиотекарство, чији је издавач Народна библиотека "Доситеј Новаковић" Неготин. О часопису говорио је Власта Младеновић.
На почетку обележавања века и по постојања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, одржано је књижевно вече чији су учесници били писци који су били или су запослени у њој. Пред бројном публиком наступили су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић.
Њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, који је говорио о Краљеву као стожерном месту модерне српске књижевности, краљевачкој библиотеци као ''кошници'' најугледнијих писаца и њеној издавачкој делатности. Он се подсетио на своје прво гостовање у Краљеву пре три по деценије и закључио да је за то време наша библиотека расла и напредовала и постала једна од најважнијих установа те врсте у Србији. Пантић је прочитао и један пасаж из књишког сећања на своје детињство, објављеног у нашој „Повељи“.
У хотелу „Врујци“, у Горњој Топлици, отворена је прва хотелска позајмна библиотека "др Слободан Ж. Марковић", која носи име угледног српског слависте родом из Малих Маришта - Доње Топлице. Хотелска библиотека садржи 101 књигу из најновије продукције српских издавача, по једну за сваку собу у хотелу.
Библиотеку је отворио Ласло Блашковић, директор Народне библиотеке Србије, својом пригодном песмом. Своје књиге придодале су библиотеке из Чајетине, Кикинде и Скопља. Свечаном отварању су присуствовали др. Дејан Масликовић пом.министра културе Србије, Бобан Јанковић, председник општине Мионица, Милан Лазовић, подсекретар за културу градса Београда, др Адам Софронијевић, универзитетска библиотека, Милкица Поповић, Музеј Војводине, Војислав Андрић, дугогодишњи директор гимназије у Ваљеву и многи други угледни гости...
Ово је друга библиотека са именом професора Марковића, док фондове књига које је он обезбедио већ имају библиотеке у Ваљеву, Мионици и Љигу, а ускоро и у Лајковцу.
У библиотеци Вук Караџић Алексинац, је оджана промоција књиге Филателист аутора Небојше Лапчевића. Ова промоција је одржана на иницијативу Књижевног клуба "Велимир Рајић" из Алексинца. У промоцији су учествовали...
У великој читаоници Народне библиотеке Осечина, одржано књижевно вече „Из кондира Косовке Девојке!“ Организатори програма су завичајна песникиња Драгица Јанковић и сликарке – аматерке Бранкице Живановић, а Библиотека...
Награда „Мома Димић“ установљена је Одлуком Управног одбора Библиотеке града Београда 2010. године и додељује се за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама. Награду...
Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље организује IX Округли сто завичајних одељења који ће се одржати 30. јуна 2023. године.Тема:ПОРТРЕТ ЗАВИЧАЈНОГ ОДЕЉЕЊА МОЈЕ БИБЛИОТЕКЕ(од зачетака до данас)Вашу библиотеку, ваше завичајно одељење, позивамо да...
У Народној библиотеци Србије одржана је конференција за новинаре поводом књижевног признања Награда „Владан Десница” за најбољи роман 2022. године на којој су говорили управник Народна библиотека Србије др Владимир...
На недавно одржаном, 18. по реду, Сајму „СПРЕГ 2023.“ Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ представила је свој рад и услуге за кориснике, као и почетак акције бесплатног учлањења за 100 основаца...
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ОЏАЧКОГ ХАИКУ ФЕСТИВАЛА ОЏАЦИ 2023. расписује КОНКУРС за најбоље необјављене песме и циклус године Радови се шаљу у три примерка потписана шифром Решење шифре доставља се у засебној коверти Број радова је ограничен на пет...
У Градској библиотеци Суботица ће се дана 13. априла 2023. са почетком од 18 часова одржатипоетско-музичко вече поводом 200. годишњице рођења Шандора Петефија. Савез неговатеља матерњег језика Вас срдачно позива на...
Традиционални наградни конкурс Завичајног одељења Библиотека "Вук Караџић" Алексинац - Biblioteka "Vuk Karadžić" Aleksinac "Знамените алексинчанке и алексинчани" је реализован по други пут ове школске године. Право учешћа су преузеле...
Kонкурс “Бајковити снови”, Дечје одељење Библиотеке “Центар за културу” Kладово. расписало је поводом Међународног дана књиге за децу које се обележава 2. априла, а право учешћа у две категорије имали...
У Руском кутку Народне библиотеке „Стеван Сремац” Ниш, у сарадњи са Руским центром за науку и културу Београд, одржан концерт „Дуге руске ноћи”. На задовољство бројних посетилаца, чувени нишки сопран...
Хол биоскопа библитеке у Љубовији био је премали да прими све поклонике документарно етнолошких филмова Добривоја и Добриле који обрађују теме народних обичаја и веровања... Путујући фестивал документарног играног филма"...
У сусрет Међународном дану књиге за децу Библиотека "Др.Ђорђе Натошевић" ,Инђија била је домаћин програма „Нисам луд – књига ми је друг“. Програм је образовно-анимационог карактера у функцији читања и представља...
Библиотекари Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“, приредили су изложбу поводом обележавања 125 година од рођења и 30 година од смрти Десанке Максимовић. У холу Дечјег одељења изложене су многобројне збирке песама, док...
У организацији Библиотеке "Вук Караџић" Алексинац, одржана је промоција збирке песама Велеса Перића "Барјак на олуји". Учешће у промоцији узели су Милоје Дончић, приређивач збирке песама, проф. др Предраг Јашовић...
На Дечијем одељењу Библиотеке “Вук Караџић” у Пријепољу, академска сликарка Ивана Мандић одржала је креативне радионице са децом предшколског узраста.Активности су биле везана за обележавање 8. марта. Основна...
У Библиотеци „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу, одржана је промоција књиге, ауторке Др Љубинке Шкодрић, научне сараднице у Институту за савремену историјум, под називом „Жена у окупираној Србији 1941-1944.“. Изврсно написана...
На Позајмном одељењу Библиотеке у Смедереву, представљена је књига Љиљане Дугалић „Ја да ти причам, ти да напишеш“. У програму су учествовале ауторка и рецензент Милица Станојевић. Разговор с гостима водила је...
У организацији Библиотеке "Вук Караџић" и Основне школе "Вожд Карађорђе" из Алексинца, гост наших основаца је била Гордана Тимотијевић, преводилац и дечији писац. Ученици су имали прилику да у директном...