BOOK-a у "ДВОРИШТУ" - Књижевност у доба транзиције

Панел-дискусијом "Књижевност у доба транзиције" завршена је овогодишња сезона БООКе у Дворишту. Дискусијом је модерирао писац и издавач Гојко Божовић, а гости су му били Марија Ненезић, књижевна критичарка и уредница у културној редакцији РТС-а и Мића Вујичић, писац и књижевни критичар. Разговарало се о књижевности у нашем времену, али и о укупној култури која се нашла у новим епохалним друштвеним, медијским и технолошким околностима. Некадашњи неупитни статус високе културе и врхунске књижевности, на ком је настао целокупан фонд европске историје у протекла три века доведен је у питање и потиснут захтевима бескрајне забаве, кризе укуса и конзумирањем културе масовних медија. Ова је промена нарочито уочљива у државама Источне Европе у којима је култура имала изразито социјалну функцију, која се у трансформисала у савременом свету у индивидуалну. Такође, учесници трибине покушали су да одговоре на питања каква књижевност настаје у измењеним околностима и да ли поменуте промене мењају нешто у карактеру саме књижевности и њеног контакта са читаоцима. На крају се разговарало о томе шта нам књижевност данас поручује и да ли су књижевне награде предуслов да писац буде уочен на књижевно-историјској мапи Србије...

Збогом ПЛАСТИЧНА KЕСО

Ми имамо једну једину планету - и морамо да чујемо шта нам поручује, морамо да је чувамо и пазимо, јер ће нам она добрим узвратити. Морамо да је оставимо у бољем стању него што је сада за будуће генерације. - Отворимо очи! - Учинимо нешто! - Сачувајмо планету да нам дуже траје!
Млади глумци драмског студија *Kукумиш* из Љубовије поручили су свима представом *ЗБОГОМ ПЛАСТИЧНА KЕСО*Еколошко-едукативна представа "Збогом,пластична кесо", која je одржана у организацији Библиотеке "Милован Глишић, а у оквиру манифестације "Дани Дринске регате", представља један нови театарски смер, са којим мали љубовијски глумци упознају своје вршњаке и одрасле са тајнама рециклаже, заштите животне средине и правилног одлагања пластичног смећа.

Загор из нашег сокака

Изложба "Загор из нашег сокака" коју чине збирка цртежа групе од преко осамдесет стрип аутора из свих република и покрајина Екс  СФРЈ.била је доступна посетиоцима  до 20. јула 2018. у Малом салону Музеја и у Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин".  Изложба је настала поводом пола века од изласка прве епизоде о омиљеном стрип јунаку, Загору, на нашим киосцима, у организацији Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. Све је почело  Ливе Арт радионицом коју је водио, и током које је уживо цртао, Миодраг Ивановић Микица, стрип цртач из Сомбора, аутор лиценцног  Великог Блека, Нинџе, као и многих насловница епизода Златне Серије новосадског Дневника и Луновог Магнус Стрипа.

У радионици учествују и ученици чији су радови били награђивани на различитим стрип конкурсима, укључујући и Теодору Павлов, добитницу прве награде на овогодишњем стрип конкурсу Института Сервантес из Београда.
Том приликом, излагањем најбољих цртежа, биће представљене и стрип школе из Новог Сада, Панчева, Кикинде, Ваљева, Крагујевца и Лесковца.

Опширније: Загор из нашег сокака

Књижевна награда „Мома Димић” - Горану Гоцићу

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).

У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Опширније: Књижевна награда „Мома Димић” - Горану Гоцићу

„Нигде Сунце није тако топло као у завичају“

Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, књижевним скупом „Нигде Сунце није тако топло као у завичају“ уприличено у знак сећања на Бранка Лазића Манаса, означила је почетак Стишког културног лета, у општини Мало Црниће.Програм је отворила директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Можемо да се дивимо ономе што нам је недостижно. Да чезнемо за нечим што је веће и боље од онога што имамо. Можемо да мислимо да иза ових планина, жита, сунцокрета, река, шљива, сија неко лепше сунце и да се тамо негде, лепше и боље живи. Можемо чак и да верујемо у то. Али, оно што је суштина човекова, његова бит и коб, то је повезаност са земљом на којој је рођен; Са тим парчетом неба, зраком сунца, са првим гутљајем млека и првим изговореним речима…Јер, ту је место где једино постоји права слобода и она чиста безусловна љубав. Завичај је оно што човек, свесно или несвесно носи у срцу и што га пре или касније, увек вуче и враћа. Данас се сећамо Човека који је све ово јако добро знао , увек свестан лепоте свог завичаја. Знао је пуно тога о многим другим земљама и народима, али је волео свој и писао о њему.  Бранко Лазић био изузетан интелектуалац, локал патриота, књижевник, позоришни редитељ, оснивач, колумниста и уредник у многим општинским и регионалним часописима.

"Завичајни рокенрол" у пријепољској библиотеци

Теми завичајног рокенрола био је посвећен Округли сто завичајних одељења који је пети пут по реду одржан у Библиотеци „Вук Караџић“.
Појединце, музичке бендове који су оставили траг у својим срединама представили су библиотекари завичајних одељења из - Народне библиотеке Србије, Крагујевца, Краљева, Новог Пазара, Пљеваља, Обреновца, Ужица, Старе Пазове, Пријепоља. У периоду од шездесетих година до данас чак и у мањим срединама рок култура је имала своје следбенике. По угледу на америчке и енглеске бендове оснивани су музички састави који су доносили другачији звук, али и другачији систем вредности који је мењао дотадашњи културни пејзаж. На скупу је било речи и о ствараоцима који су излазили су из оквира локалне средине и дали допринос развоју југословенске рок сцене – попут крагујевачке групе Смак и Радомира Михајловића Точка, незаобилазних одредница у свакој енциклопедији југословенског рока.

Значајан допринос раду скупа била је и презентација Драгана Милошевића из Народне библиотеке Србије. Он је представио прву београдску Гитаријаду из 1966. године кроз оригиналне фотографије из легата Бранибора Дебељковића који је део посебних фондова НБС.

Значење божура у народним умотворинама са КиМ

У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.

Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала

.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Опширније: Значење божура у народним умотворинама са КиМ

Португалске "Прве бразде" у Вању

Поводом обележавања 139 година Библиотеке "Бора Станковић" Врање представљена је књига ПРВЕ БРАЗДЕ, португалског писца Бруна Виејре Амарала, који је гостовао у Србији.Поред Београда и Новог Сада, Амарал је био и гост Врања, тј. наше Библиотеке на њен Дан.
Свечаност је на симболичан начин отворила Мила Николић, ученица Гимназије у Врању, која је са Емилијом Мишић представљала Врање на такмичењу "Србија у покрету Европе" певајући на португалском. На књижевној вечери говорили су: Бруно Виејра Амарал, аутор, Јасмина Нешковић, преводилац и рецензент, Љубица Арсић, књижевница и Зоран Хамовић, уредник
Поред представљања књиге, уручене су и награде најбољим читаоцима са свих одељења Библиотеке, као и захвалница и награда Зорану Хамовићу за допринос развоју Библиотеке у Врању.

"Библиопис"

У промотивној сали Народне библиотеке "Доситеј Новаковић" у Неготину, одржана је промоција "Изабраних писама књижевника из Архивске збирке Јоце Вујића у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић". О књизи је говорила др Татјана Брзуловић Станисављевић, аутор. Одломке из књиге читао је Милорад Грбовић. Уједно, представљен је "Библиопис", бр. 11/12, часопис за књижевност, културу и библиотекарство, чији је издавач Народна библиотека "Доситеј Новаковић" Неготин. О часопису говорио је Власта Младеновић.

Писци краљевачке библиотеке

На почетку обележавања века и по постојања Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево, одржано је књижевно вече чији су учесници били писци који су били или су запослени у њој. Пред бројном публиком наступили су Горан Петровић, Драган Хамовић, Дејан Вукићевић, Живорад Недељковић, Дејан Алексић, Милоје Радовић, Верослав Стефановић и Милош Милишић.
Њихов гост био је проф. др Михајло Пантић, који је говорио о Краљеву као стожерном месту модерне српске књижевности, краљевачкој библиотеци као ''кошници'' најугледнијих писаца и њеној издавачкој делатности. Он се подсетио на своје прво гостовање у Краљеву пре три по деценије и закључио да је за то време наша библиотека расла и напредовала и постала једна од најважнијих установа те врсте у Србији. Пантић је прочитао и један пасаж из књишког сећања на своје детињство, објављеног у нашој „Повељи“.

Опширније: Писци краљевачке библиотеке