Библионет 2022

16. годишњи стручно-научни скуп Заједнице матичних библиотека Србије - Библиотеке и доживотно учење, одржан је у Чачаку, (Градска библиотека Владислав Петковић-Дис) 8-10. септембар 2022. године. Било је акредитовано више од 170 библиотекара. Добра тема у време када библиотеке постају битан ресурс у процесу доживотног учења.и треба да буду партнер образовним установама у трансформацији образовања у процесу неформалног образовања. Овај скуп је покушао да на класичан то приближи библиотекарима Србије. Време ће показати колико успешно, али домаћини, библиотекари из Чачка су успешном ораганизацијом скупа показали зашто ће овај град догодине бити национална престоница културе. Детаљније, када ненко од организатора то буде учино доступнима на интернету.

Гастро Срем и у библиотеци

Почетком септембра Библиотека "Доситеј Обрадовић"у Старој Пазови  је врвела од дешавања поводом манифестације Гастро Срем : изложба фотографија и наших књига тематски везаних за Срем и хедонизам, листови и фотокопије разних рецепата старих и цео век, стихови Стевана Видовића Брице и Миће Дудића уз асистенцију Ђоке Филиповића и Снежане Алексић, као и оркестра "Ладан шприцер", промоција књиге "Село се весели" Драгише Божића уз учешће Мирка Марковића, Дијане Влаинић и глумца Александра Дунића.

ЛЕТЊИ ПЛАТО завршен на високом нивоу

Први дан септембра био је последњи дан Летњег платоа 2022. Гост Библиотеке града био је режисер и писац Емир Kустурица који је као сепцијални гост "спустио завесу" на овогодишњу манифестацију "Летњи плато", током које су се испред зграде на крају Кнез Михаилове улице одржавали разговори са књижевницима. Сала фонда уметности БГБ, на другом спрату,  била је пуна читалаца свих генерација, али и поштовалаца дела прослављеног редитеља и писца наслова "Смрт је непровјерена гласила", "Сто јада", "Шта ми ово треба" и "Видиш ли да не видим".Тема разговора била је књижевност, а осим ове гране уметности Кустурица је говорио и о својим почецима у писању, насловима и ствараоцима који су оставили траг током његовог одрастања као што су Чехов, Достојевски, Гогољ, али и о, како га он назива литерарном јунаку његове последње књиге "Видиш ли да не видим", нобеловцу Петеру Хандкеу.

РАМСKИ СУТОНИ 2022

О дне 27. августа 2022. године, одржана је 12.песничка манифестација „Рамски сутони“ на платоу испред Рамске тврђаве.Овогодишњи програм био је посвећен стогодишњици од рођења Душка Радовића, кроз чији су нас богат књижевни опус провели књижевник Мирослав Максимовић, драмски уметници Горица Поповић и Иван Михаиловић, као и музичар Војислав – Kоки Ђукић. Захваљујемо се учесницима програма, који су нам, на различите начине, дочарали великог Душка Радовића, а посебно глумици Горици Поповић, која је осмислила, водила и узела учешће у програму.. Поред бројне публике манифестацији је присуствовала Тања Петровић, наша позната каратисткиња и деца са Kосова и Метохије, учесници кампа карате клуба Ниппон.

Млади из Косовске Грачанице у посети библиотеци „Србољуб Митић“ Малом Црнићу

Група деце из Косовске Грачанице, је посетила општину Мало Црниће.После пријема код председник општине Мало Црниће, закорачили су стазом између два велика платана у  Храм књига – библиотеку „Србољуб Митић“,   где су срдачно и топло дочекани.Нашавши се међу бројним књигама за децу и одрасле, лица су почела да им се мењају. Радост, изненађење, озбиљност  се смењивали , да би се на крају озареност сместила у њихове очи. Највише им се допало одељење за децу, и ту су највише времена провели, разгледајући књиге и другу литературу. После обиласка свих одељења и фондова књига, у читаоници „Осам нијанси плаве“, нашим пријатељима из Косовске Грачанице, са којима сарађујемо дуги низ година (ФЕДРАС и часопис Стиг“)

Библиотека – место преображаја

Најстарија установа културе у граду Ужицу, Народна библиотека Ужице, прославила је 166 година постојања. Директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић.у уводној речи осврнула се на рад у претходној години На прослави Дана библиотеке, која је основана на Преображење 1856. године, присуствовао је управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.
„Књиге из ове библиотеке одгајиле су толико ужичких писаца. Мени се чини да је овај регион дао диспропорционално много важних писаца у Србији. Разговарали смо данас о Симовићу и о Радовану Поповићу који није само лично писао, већ се кроз њега преломила читава наша књижевност“, рекао је Пиштало. Управник Народне библиотеке Србије најавио је сарадњу Народне библиотеке Србије и Народне библиотеке Ужице у области заштите и дигитализације старе књиге. Такође је говорио о симболици празника Преображење који слави ужичка библиотека.

Овај дан био је и повод да Библиотека похвали и награди своје најверније читаоце. Гости су имали прилику да погледају филм о Завичајном одељењу НБУ који је доступан на линку:https://m.youtube.com/watch?v=IilR6WQrK9o

Две награде Р.Б.М. и у Ваљеву и у Лајковцу

Градска библиотека Лајковац расписала је конкурс за књижевну награду "Радован Бели Марковић" за роман, збирку приповедака или приповетку објављену. у 2021 до отварања конкурса. Услови и детаљи се могу видети на факсимилу поред. Истовремено, Удружење "Бели Повлен" из Ваљева установило је новинарску награду "Бели", у знак сећања на Радована Белог Марковића, једног од највећих српских књижевника. Признање ће од овог августа сваке године бити додељивано за укупно новинарско дело у афирмацији књижевности и културе. Kандидате за награду могу да предложе редакције, појединци, чланови жирија, удружења. Најважније је да у писаном облику предлози стигну до 21. августа 2022. године, или на адресу Удружења у Ваљеву . "Признање ће бити додељено 28. августа 2022. године, на Велику госпојину, а састоји се од новчаног дела, од повленске кугле и повеље.

Опширније: Две награде Р.Б.М. и у Ваљеву и у Лајковцу

Светски дан заштите природе

Библиотека у Зрењанину обележила је Светски дан заштите природе, како и доликује, еколошком радионицом у Градској башти. Урађено је то уз књигу Дејвида Беламија, „101 начин да спасемо земљу“. Са децом се причало о китовима који су угрожени, мерили смо колико је дугачак један плави кит и проучавали Беламијева упутства о малим корацима које свакодневно можемо да направимо, за велике помаке у нашем поимању здраве околине. Причало се и о Деспотовљевом створењу званом Штрк, које је изумрло, јер Бегеј више није чиста и здрава река, и о симпатичним окапијима, који су угрожени. Имали смо потрагу за пандама по Градској башти, и разговарали на који начин угрожавамо драгоцена станишта и ресурсе.

Опширније: Светски дан заштите природе

15. ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ

Oдржан је петнаести  „Летњи улични ерски кабаре“, у организацији Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ и ТО Златибор. Библиотека “Љубиша Р. Ђенић“ опет  је припремила низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом, а Туристичка организација Златибор је пружила незамењиву помоћ у организацији и реализацији овог изузетног догађаја.
Манифестацију је отворио химном кабареа оркестар „Београдски дикси бенд“, под вођством маестра Миодрага Маљоковића. Ове године је на Конкурсу за најбоље афоризме је учествовало 46 афористичара из Србије и региона. Прву награду, освојио је Братислав Костадинов из Крушевца.
Награда „Раде Јовановић“, коју додељују Београдски афористичарски круг и Библиотека "Љубиша Р. Ђенић", за најбољу књигу афоризама у 2021. години, припала је Александару Чотрићу из Београда, за књигу "Мисли у покрету". 
Победницима је награде уручила Снежана Ђенић, директор Библиотеке, идејни творац  и председник Организационог одбора Уличног ерског летњег кабареа....

Ликовна колонија у Рудовцима обележила Дан рудара

Поводом Дана рудара Србије у порти цркве Вазнесења господњег у Рудовцима је приређен програм у коме је узела учешћа и Библиотека „Димитрије Туцовић“. Организатор читавог догађаја је Горан Перишић, председник УО ликовне колоније „Грујица Лазаревић“. У прелепом амбијенту парохијског дома постављени су сегменти изложби „Е, не дам, бре !“, карикатуре Ненада Карића, посвећене Колубарској бици, затим део изложбе „Колубарци у Балканским и Првом светском рату“ аутора Зорана Антонијевића, и „Међу јавом и мед сном“ ауторке Јасмине Иванковић. Поред тога приказан је и велики број артефаката које је истраживач Душан Миловановић пронашао на Врачем брду и Човки.