„Дигитални Радио Пољимље“ и 90 година новинарства у Пријепољу

Од када је, после 35 година успешног рада, угашена локална станица „Радио Полимље“ као део приватизованог ИП „Полимље“, први пут су се на једном месту окупили скоро сви новинари и радници који су били запослени у некадашњем јавном предузећу. Библиотека „Вук Kараџић“ имала је јак повод за организовање овог скупа, презентацију пројекта под називом „Дигитални Радио Полимље“, а новинари и запослени јак разлог да се одазову позиву и чују како се дигитализовао аудио материјал који је Библиотека пронашла, након што је у процесу приватизације распородат у бесцење. Сви присутни, пензионисани и они активни новинари који данас раде у различитим медијима, као и председник Општине, Владимир Бабић, са пажњом су пратили презентацију библиотекарке Хадије Кријешторац о току дигитализације која је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. 

ВАТРОМЕТ СТИХОВА

Књижевни скуп под називом „Ватромет стихова“, одржан је у Малом Црнићу, у организацији Библиотеке „Србољуб Митић“ у читаоници „Осам нијанси плаве. Програм у коме публика и песници, дишу у једном даху – снагом поетске речи, лепотом казивања стихова, љубављу према овој али и осталим видовима писане речи. Својим присуством догађај су увеличали представници локалне самоуправе: Малиша Антонијевић, председник општине Мало Црниће, Даниел Сурдуловић, заменик председника Општине, и млада Данијела Митровић, представни Општинске управе-

Опширније: ВАТРОМЕТ СТИХОВА

Ниш - Таблини песници

У Народној библиотеци „Стеван Сремац”нНиш,  представљен двојезични зборник песама „Таблини песници” – „Phalaće poetura”. Приређивач и уредник „Табле” – часописа за дечје стваралаштво и зборника „Таблини песници” је Срђан Сиђа Живковић, док је преводилац на ромски језик песник Славимир Демировић Славко. Пред дивном ђачком публиком своје стихове, уз паралелни препев на ромски, казивали су песници-сарадници часописа „Табла”: Миња Илијева, Славка Војиновић, Биљана Станојевић, Срђан Живковић, Драган Маринковић, Русомир Арсић и Славимир Демировић. Програм је водила Емилија Радмиловић.

ПЛАНИРАЈТЕ НА ВРЕМЕ

„Најбољи библиотекар“ додељена Хадији Кријешторац

Хадија Кријешторац, библиотекар-саветник Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу, добитник је награде „Најбољи библиотекар“ за 2022. годину. Престижна награда коју додељује Библиотекарско друштво Србије (БДС) уручена је на церемонији уприличеној у амфитеатру Народне библиотеке Србије поводом Дана библиотекара Србије и обележавања јубилеја 75 година оснивања Друштва.Награда „Најбољи библиотекар“ се додељује члановима БДС за рад на унапређењу библиотечко-информационе делатности и на значајним резултатима. Овом приликом додељене су и награде „Запис“ за дугогодишњи рад и изузетне резултате на унапређењу библиотечко-информационе делатности и „Стојан Новаковић“ појединцу за објављено оригинално ауторско дело на српском језику из области библиотечко-информационе делатности.
Доделом награда залужним појединцима отворена је XIX међународна конференција Библиотекарског друштва Србије – Удруживање, повезивање и умрежавање библиотекара.

Свет под корицама

Песникиња и књижевна критичарка Милуника Митровић   представила је у Народној библиотеци Ужице две нове књиге – збирку песама „Насамо“ и књигу критика и огледа „Дарови сусретања“.  О књигама су говорили Зоран Јеремић и Петар Матовић. „Дарови сусретања“ су њена прва књига критика и огледа. Реч је о текстовима који су у претходних четврт века објављивани у најрецентнијим књижевним часописима у Србији. Књига је подељена у три тематске целине, а највећи број текстова налази се у првом делу који носи назив Лице поезије и посвећен је песницима различитих генерација и различитих поетика (старијим, млађим, а неким и заборављеним).  Тема другог циклуса Свет под корицама јесу есеји, романи и збирке приповедака, док трећи део, Сјај разговора, садржи четири текста о Лизи Крижанић, Сретену Марићу, Вери Јовановић и  Предрагу Крстићу. Њена најновија збирка песама „Насамо“ привукла је пажњу Петра Матовића, већ по наслову који је сам по себи провокативан.

Опширније: Свет под корицама

Љуба Ршум на радост Алексинца

У организацији Библиотеке "Вук Караџић", Центра за културу и уметност, и књижевног клуба "Велимир Рајић" из Алексинца, гост "велике" и "мале" деце Алексинца био је Љубивоје Ршумовић.
Сусрет са децом и омладином ,,Чика Ршум" је почео у библиотеци, да би се даљи програм преселио у велику салу Центра за културу и уметност у Алексинцу. Током програма деца су могла да чују стихове песама од самог аутора, поставе му питање или изрецитују песму по сопственом избору.

„АГАПЕ“ У ЛАЗАРЕВЦУ

Гости Библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу, били су Александра Нинковић Ташић, публициста и председница Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и Александар Гајшек, новинар, аутор емисије „Агапе“ и оснивач истоимене издавачке куће. Александра Нинковић-Ташић годинама се бави истраживањем заоставштине нашег научника и великана Михаила Пупина и као врсни познавалац његовог живота и рада незамењив је сарадник при писању књига у оквиру издавачке делатности куће „Агапе“ које о њему говоре. Лазаревачкој публици представљен је циклус Звездобројци и аутобиографије Тесле и Пупина. Поред приче о њиховом животу, пријатељству, открићима и савременицима, могли смо да чујемо и причу о људима, њиховим мајкама и очевима и великом срцу. И Тесла и Пупин су несебично помагали својим сународницима носећи у срцу, пре и изнад свега, српски народ.

Kазивање стихова на дијалекту

Библиотека ,,Вук Караџић“ у Алексинцу је имала част да приреди казивање стихова  на дијалекту аутора Власте Ценића из Дољевца. Казивање стихова су пропратили ученици , чланови библиотечке секције ОШ ,,Вожд Карађорђе“.Обративши се деци аутор је рекао: ,,На велики празник, стоти рођендан Душка Радовића, који написа Душанов законик за песнике за децу, у Библиотеци у Алексинцу очи у очи са децом, љубитељима лепе казане и написане речи. Водио сам их улицама мог детињства, сокацима мога СЕЛА САС ЈЕДАН ПАДЕЖ. Закључили смо да књижевни језик учимо, волимо, поштујемо, користимо, али да се матерњег језика не стидимо“.

Четрнаеста СТИХОВИЗИЈА

У Народној библиотеци Смедерево одржана је Четрнаеста СТИХОВИЗИЈА.  На овогодишњем такмичењу, у обе конкуренције, учествовали су средњошколци из 23 средње школе из 14 градова у Србији (из Аранђеловца, Бора, Великог Градишта, Велике Плане, Горњег Милановца, Крагујевца, Лазаревца, Младеновца, Ниша, Петровца на Млави, Пожаревца, Смедерева, Смедеревске Паланке и Чачка).