Љуба Ршум на радост Алексинца

У организацији Библиотеке "Вук Караџић", Центра за културу и уметност, и књижевног клуба "Велимир Рајић" из Алексинца, гост "велике" и "мале" деце Алексинца био је Љубивоје Ршумовић.
Сусрет са децом и омладином ,,Чика Ршум" је почео у библиотеци, да би се даљи програм преселио у велику салу Центра за културу и уметност у Алексинцу. Током програма деца су могла да чују стихове песама од самог аутора, поставе му питање или изрецитују песму по сопственом избору.

„АГАПЕ“ У ЛАЗАРЕВЦУ

Гости Библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу, били су Александра Нинковић Ташић, публициста и председница Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин и Александар Гајшек, новинар, аутор емисије „Агапе“ и оснивач истоимене издавачке куће. Александра Нинковић-Ташић годинама се бави истраживањем заоставштине нашег научника и великана Михаила Пупина и као врсни познавалац његовог живота и рада незамењив је сарадник при писању књига у оквиру издавачке делатности куће „Агапе“ које о њему говоре. Лазаревачкој публици представљен је циклус Звездобројци и аутобиографије Тесле и Пупина. Поред приче о њиховом животу, пријатељству, открићима и савременицима, могли смо да чујемо и причу о људима, њиховим мајкама и очевима и великом срцу. И Тесла и Пупин су несебично помагали својим сународницима носећи у срцу, пре и изнад свега, српски народ.

Kазивање стихова на дијалекту

Библиотека ,,Вук Караџић“ у Алексинцу је имала част да приреди казивање стихова  на дијалекту аутора Власте Ценића из Дољевца. Казивање стихова су пропратили ученици , чланови библиотечке секције ОШ ,,Вожд Карађорђе“.Обративши се деци аутор је рекао: ,,На велики празник, стоти рођендан Душка Радовића, који написа Душанов законик за песнике за децу, у Библиотеци у Алексинцу очи у очи са децом, љубитељима лепе казане и написане речи. Водио сам их улицама мог детињства, сокацима мога СЕЛА САС ЈЕДАН ПАДЕЖ. Закључили смо да књижевни језик учимо, волимо, поштујемо, користимо, али да се матерњег језика не стидимо“.

Четрнаеста СТИХОВИЗИЈА

У Народној библиотеци Смедерево одржана је Четрнаеста СТИХОВИЗИЈА.  На овогодишњем такмичењу, у обе конкуренције, учествовали су средњошколци из 23 средње школе из 14 градова у Србији (из Аранђеловца, Бора, Великог Градишта, Велике Плане, Горњег Милановца, Крагујевца, Лазаревца, Младеновца, Ниша, Петровца на Млави, Пожаревца, Смедерева, Смедеревске Паланке и Чачка). 

ОТВОРЕНА ПОЉА РАДОВАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА

У великој читаоници библиотеке у Осечини,  представљена је нова књига колекције Одговори, која садржи разговор новинара Милоша Јевтића и недавно преминулог књижевника Радована Белог Марковића. Милош Јевтић, чијем раду и делу српска култура дугује много, успео је да својим питањима подстакне Радована Белог Марковића, да покаже да је заправо он писац који је самога себе створио.Наш велики писац у књизи се приказује се као човек који са толико топлине говори о онима који су пре њега дисали ћелијански ваздух, села код Лајковца у ком је рођен. О књизи су говорили проф. др Славицa Гароњa, први добитник награде „Радован Бели Марковић“, и дугогодишњи пријатељи Р.Б.М-а: библиотекар Градске библиотеке Лајковац Дарен Миливојевић, професор Бранко Матић  и  аутор Милош Јевтић, који је први добитник награде „Бели“.

Дигитални алати и виртуелна библио полица

У Библиотеци "Љубиша Р. Ђенић", у Чајетини и на Златибору, одржан је инструктивни семинар Интернет клуба под насловом "Дигитални алати и виртуелна библио полица". Семинар се бави иновативним услугама у библиотекама, кроз употребу нових технологија. Осмишљен је по угледу на примере добре праксе у малим јавним библиотекама,  приказује трендове у библиотечкој делатности за трансформацију услуга у библиотекама,. Циљ је дигитално унапређење заједнице и целоживотног учења. Књижничари и библиотекари су се упознали са алатима које могу користити у раду са корисницима, за развој нових услуга. Практични део семинара се односио на имплементацију Виртуелне полице: алати за креирање, промоцију и информисање крајњих корисника. Предавачи: Мирко Марковић, библиотекар саветник и Валентина Поповић, мастер библиотекарства.

ОЦИ ОТАЦА

У свечаној сали Библиотеке „Димитрије Туцовић“у Лазаревцу, одржано је представљање књиге „Оци отаца“ новинарке Нађе Андрејевић Келерис. Програм је водила Јасмина Иванковић, директорка библиотеке која се на самом почетку програма захвалила Црквеној општини Лазаревац уз чију несебичну помоћ је ова промоција организована и реализована. Након уводне здравице коју је говорио Драгиша Симић, председник Удружења „Прела и посела“, публици се обратио старешина Храма светог великомученика Димитрија из Лазаревца отац Марко Митић. Отац Марко је у свом излагању образложио појам оца, односно отаца цркве и њиховом великом духовном значају за веру и народ. Затим је ауторка говорила о самој књизи што је и био разлог окупљања.

Библитекари из Ниша у Великом Трнову

Двадесетпрва научна конференција са међународним учешћем „Библиотеке – читање – комуникације“ одржана је  у Великом Трнову у Републици Бугарској. Тема овогодишње конференције била је „Тумачење историјске теме у књижевности 21. века“. Организатори су били Народна библиотека „Петко Р. Славејков“ из Великог Трнова и Факултет за библиотекарство и информационе технологије великотрновског Универзитета „Свети Ћирило и Методије“.
Својим радом „Историјске теме чувари времена“ Народну библиотеку „Стеван Сремац“ Ниш представиле су Соња Шуковић и Славица Младеновић.
Конференција је била посвећена стогодишњици оснивања великотрновске Народнe библиотеке.

Књига -БИГ МАМИН КУВАР, у Алексинцу

У оквиру кампање ,,16 дана активизма у борби против насиља над женама“, Завичајно одељење Библиотеке ,,Вук Караџић“ у Алексинцу,  у сарадњи са Комисијом за родну равноправност општине Алексинац  је  представило књигу рецепата ,,Биг мамин кувар“ ауторке Александре Ђорђевић. Представљању је присуствовало више удружења жена са територије општине Алексинац као и заинтересовани грађани. Саставни део престављања књиге је била и демонстрација припреме рецепта колача из књиге.

ДРАГИ НАШ ДАНОЈЛИЋУ, АЛ СЕ НЕБО ОСМЕХУЈЕ

Библиотека у Љигу сецса великом тугом опрашта од вољеног завичајног писца, пријатеља библиотеке и задужбинара Цркве на Камаљу. Док навиру сећања на предивно јулско вече у дворишту библиотеке у овом дану када смо примили тужну вест, сигурни смо да је метеорит, о ком говори Матија Бећковић, још једном обасјао Љиг, колубарски крај и Србију... Академик Милован Данојлић пустолов и становник света, знао је да само ови наши крајолици, брда, земља, вода, ваздух, карактер нашег народа могу надахнути стваралаштво,  писца преко 70 књига. Остаје нам да кроз његово дело разумемо вредност живота. Градска библиотека кроз своје будуће име "Милован Данојлић" наставиће да баштини сећање, лик и дело највећег књижевника нашег краја.

Опширније: ДРАГИ НАШ ДАНОЈЛИЋУ, АЛ СЕ НЕБО ОСМЕХУЈЕ