ОБЕЛЕЖЕНО 24 ГОДИНЕ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

У свечаној сали библиотеке у Лазаревцу, обележно је 24 године од НАТО агресије на Србију.  Овај свечани догађај био је посвећен жртвама агресије а започео је сиреном за ваздушну опасност, затим интонирањем државне химне, а потом је уследио минут ћутања за све пострадале у НАТО агресији 1999. године. Домаћин вечери, пуковник Аночић је онда представио посебног госта, генерала Бранка Кргу који је као начелник обавештајне управе у то време био у средишту дешавања и који је веома компетентно говорио о свим дешавањима током тог периода од 78 дана. 

У програму су још учествовали хор Храма Светог Великомученика Димитрија из Лазаревца на челу са свештеником Владимиром Стојковићем, оркестар Душка Николића, гуслар Петар Манојловић и чланови Књижевног клуба „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца.

Заборављени писац Старе Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац” у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета у Нишу, осветљен „Стваралачки портрет Анђелка Крстића, заборављеног писца Старе Србије”. О српском књижевнику, родољубу и културном делатнику из дримколског краја (данас Северна Македонија) говорили су  проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, Милутин Станчић из Српског културно-информативног центра СПОНА, Скопље, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић и мср Љубинка Цекић. Одабране текстове Анђелка Крстића казивали су студенти србистике: Софија Ђорђевић, Ивана Маринковић и Јован Ђорђевић. Модератор програма била је Емилија Радмиловић.

Достојевски као мислилац, филозоф и богослов

На промоцији одржаној у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, о књизи посвећеној мисаоном наслеђу великог словенског писца компетентно су говорили протојереј-ставрофор др Борис Милинковић, Никола Маринковић, Небојша Цвејић и сам аутор. Одломке из књиге читала је Ана Милинковић, ученица Гимназије у Инђији. Пригодну изложбу књига Достојевског и о њему из фонда  Библиотеке приредиле су Радмила Марковић и Јелена Ђорђевић, а програм је модерирала Весна Степановић. Аутор Добрило Аранитовић је у књизи Фјодор Михаилович Достојевски као мислилац, филозоф и богослов,  са руског језика превео 25 есеја о  књижевним јунацима, вечним питањима света и постојања човека о којима је писао велики писац. Истовремено, Аранитовић је приређивач књиге, њен издавач и аутор библиографије. Ово изузетно дело није пука читанка, него мапа за кретање кроз дело великана и монументално сведочење о Смислу који нам се открио у делу великог руског писца.

Словачки издавачки центар гост у Старој Пазови

Владимир Валенћик, уредник и директор Словачког издавачког центра из Бачког Петровца, представио је у Библиотеци "Доситеј Обрадовић", Стара Пазова, нове наслове. Зденка Валент Белић, писац и преводилац и Ана Мариа Болдоцки Грбић, публицисткиња и писац говориле су o свом раду и новим издањима. Како је акценат био на антологији савремене словачке поезије, своје песме су говорили и Пазовчани заступљени у њој: Мартин Пребуђила, Марија Вршка и Ана Симоновћ. Као и увек, на крају вечери, Владимир Валенћик је у име издавачке куће поклонио нова издања нашој Библиотеци. Драгана Милаш, директорка Библиотеке се захвалила на поклоњеним књигама

Изложба о Зарији Д. Вукићевићу

У Галерији Народне библиотеке Осечина  отворена је изложба “Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ“ аутори изложбе су: Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић, колеге из Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца. Зарија Д. Вукићевић, професор, књижевник, преводилац, библиотекар, публициста,политичар и дипломата, рођен је 1898. године у Ваљеву, где jе његов отац био председник Првостепеног суда. Породица Вукићевић је пореклом из села Светлић. Сплетом политичких околности које су често одређивале судбине генерација Вукићевића, отац Драгутин се врло брзо вратио у Крагујевац, такође на место председника суда. У периду између два рата објавио је две збирке приповедака. Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Kалендар јежа. Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује. Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад. Изложба у Осечини трајаће до 13. априла.

Проучавање старе и ретке књиге у Церовцу

Тим  Народне библиотеке Смедерево обавио је стручни обилазак јединствене цркве Свете Тројице у селу Церовац. Повод је био упознавање са старим и ретким књигама које се тамо чувају и идентификација  књига уз сакупљање потребних података за библиографско описивање. Учествовали су Марина Лазовић, библиотекар саветник и директор Народне библиотеке Смедерево, Мирјана Радовановић, библиотекар саветник и руководилац Одељења стручне књиге, Сања Дробњаковић, дипломирани библиотекар, и Милан Радисављевић, дипломирани правник и секретар Библиотеке.

14. Медијана фестивал дечјег стваралаштва...

У уторак 21. марта 2023. године у 17.30 часова, у Народној библиотеци „Стеван Сремац” у оквиру 14. Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу, одржаће се књижевни сусрет „Сви из чудне приче”.
Писци, учесници Фестивала говоре о чуднопричању у књижевности за децу: Зашто свака књига, било да је роман, књига прича или песама, „мора да има причу”? Како причати деци? Шта су то чуда у причи? Која чуда чуде савремену децу? Којим нас чудима уче деца?
Модератор програма је Виолета Јовић, уметнички директор Фестивала.
Учествују:
Гордана Тимотијевић (Краљево) – лауреат награде „Наиса”
Љубивоје Ршумовић (Београд)
Слободан Станишић (Београд)
Бранко Стевановић (Бероград)
Гордана Малетић (Београд)
Бојан Љубеновић (Београд)

Опширније: 14. Медијана фестивал дечјег стваралаштва...

Све по списку... у Суботици

У Градској библиотеци Суботица, одржано је књижевно вече, изложба слика и промоција седме књиге „Све по списку–неки други пут” књижевнице Маје Пандуров из Зрењанина. Поред ње гост је био и Гавра Влашлкалин, писац из Зрењанина који је прочитао делове из своје последње, четврте књиге, романа „Опсена” и стихове из претходних књига. Модератор вечери и гост домаћин је био Александар Токовић. Овом приликом Маја Пандуров је изложила и своје уметничке слике и презентовала једну ауторску музичку нумеру.

„Долазак матадора“ у Ужицу

Роман „Долазак матадора“ новинара и писца Бранка Росића представљен је у Народној библиотеци Ужице. Осим аутора, о књизи су говорили Ужичанин Зоран Пановић,  директор Демостата, и директорка библиотеке Душица Мурић. „Овај трећи Бранков роман је за мене најбољи, а сва три као да су писана за неку Нетфликсову серију. Роман „Долазак матадора“ има перфектан темпо, ја сам га са уживањем прочитао. За њега наравно треба један кључ – морате имати разумевања за ове просторе и за ситуацију у Европи.Осим о самом роману, Росић је говорио о занимљивим саговорницима које је имао прилику да упозна као новинар. Ипак, и поред импресивне новинарске каријере многи су се зачудили откуд баш Росић да пише књиге, као да новинарски рад може нашкодити књижевном....

Породица као светиња

 Библиотека “Милован Глишић”.у Љубовији организовала занимљиво предавање  Др. Влајка Пановић: "Успео је онај родитељ који је одгајио радосно дете".

„Водите рачуна да вашој деци говорите оно што ће афирмисати доброту, јер је много важно да у свету ружног препознају замке“, само је једна од порука које на теме о изазовима брака, родитељства и најчешћим грешкама у васпитању деце говорио на трибини, наш познати клинички психолог Влајко Пановић. 

Присутни с7 чули одговоре на питања: - Да ли је у времену брзих промена и свих достигнућа науке и технике – могуће стварање цивилизације без репресије? Да ли је то нешто чему слободан човеков дух одвајкада тежи – или су то, напротив, оруђа у служби интереса непрестане доминације?