Сећање на Азбуковицу у 1914.

У времену када обележавамо јубилеје Великог рата пред нама је још једно изузетно вредно дело аутора Милана Младеновића,у издаљу библиотеке „Милован Глишић“, које  подсећа на херојска дела јунака Подриња и Азбуковице у Првом светском рату.Поред претходних књига које се баве војним и цивилним жртвама у азбуковачком крају у овој, аутор хронолошки, из дана у дан бележи ратна дејства у Подрињу и Азбуковици 1914. год. и читаоцима нуди обиље података и недовољно познатих чињеница.
Бележи борбе 5.пешадијског пука и 5. Пешадијског кадровског пука на Јагодњи и Соколској планини, борбена дејства на Рожњу, Прослопу, Милетини и Равном као и борбе 4. Пешадијског пука на Гучеву, Соколској планини и Мачковом камену.Посебно треба скренути пажњу читаоцима на подвиг и погибију пуковника Душана Пурића, легендарног команданта 4. Пука на Мачковом камену који су у овој књизи врло пластично и детаљно описани.

Четврто ноћење Фланера у Суботици

Путопис је прозна књижевна врста у којој су путовање и изглед пропутованих предела или земаља повод за уметничко обликовање запажања, утисака и размишљања о свему што је путописца заокупило на путовању. А путопис је и форма којом су се бавили чланови тинејџерског читалачког клуба Градске библиотеке Суботица Фланерина свом уобичајеном, сада већ четвртом ноћењу у Библиотеци. Као и претходних година завршавајући још једну годину дружења и умног сазревања уз књигу у њеним различитим облицима млади читаоци боравили су у суботичкој библиотеци готово 24 часа, од среде, 25. до четвртка, 26. јула. Главна тема сусрета била је Пут око света што се огледало у различитим активностима које су за њих осмислиле и припремиле Бернадица Иванковић и Ана Гаковић, водитељке читалачког клуба.

У целодневном дружењу учествовало је двадесетак чланова међу којима су били и они којима је ово био први ноћни боравак у суботичкој библиотеци. Додатну чар и узбуђење придонела је и чињеница да је за време њиховог програма библиотека била затворена за остале кориснике па је омогућен приступ и неким просторијама које иначе нису доступне читаоцима.

Опширније: Четврто ноћење Фланера у Суботици

Најављен Жички духовни сабор "Преображење 2018"

И ове године Жички духовни сабор Преображење биће одржан од 16–19. августа у Краљеву и манастиру Жичи. Организатори, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Народни музеј и Књижевни клуб Краљево, припремили су богат и садржајан програм – речено је на конференцији за новинаре одржаној у здању Скупштине Града Краљева. Председник Организационог одбора, градоначелник Краљева др Предраг Терзић, подсетио је присутне новинаре на почетке ове манифестације. - Ову, најстарију преображењску културну манифестацију у Србији, покренули су пре 27 година песници из Књижевног клуба, а локална самоуправа је већ следеће, 1993. године постала њен домаћин. И овог ћемо лета, са краљевачком библиотеком, музејом и Књижевним клубом, бити и домаћини и организатори Жичког духовног сабора, који се завршава на Преображење Господње, када ћемо у Трпезарији манастира Жичa песнику Стевану Тонтићу уручити Жичку хрисовуљу, једну од најпрестижнијих књижевних награда у Србији ...

Опширније: Најављен Жички духовни сабор "Преображење 2018"

BOOK-a у "ДВОРИШТУ" - Књижевност у доба транзиције

Панел-дискусијом "Књижевност у доба транзиције" завршена је овогодишња сезона БООКе у Дворишту. Дискусијом је модерирао писац и издавач Гојко Божовић, а гости су му били Марија Ненезић, књижевна критичарка и уредница у културној редакцији РТС-а и Мића Вујичић, писац и књижевни критичар. Разговарало се о књижевности у нашем времену, али и о укупној култури која се нашла у новим епохалним друштвеним, медијским и технолошким околностима. Некадашњи неупитни статус високе културе и врхунске књижевности, на ком је настао целокупан фонд европске историје у протекла три века доведен је у питање и потиснут захтевима бескрајне забаве, кризе укуса и конзумирањем културе масовних медија. Ова је промена нарочито уочљива у државама Источне Европе у којима је култура имала изразито социјалну функцију, која се у трансформисала у савременом свету у индивидуалну. Такође, учесници трибине покушали су да одговоре на питања каква књижевност настаје у измењеним околностима и да ли поменуте промене мењају нешто у карактеру саме књижевности и њеног контакта са читаоцима. На крају се разговарало о томе шта нам књижевност данас поручује и да ли су књижевне награде предуслов да писац буде уочен на књижевно-историјској мапи Србије...

Збогом ПЛАСТИЧНА KЕСО

Ми имамо једну једину планету - и морамо да чујемо шта нам поручује, морамо да је чувамо и пазимо, јер ће нам она добрим узвратити. Морамо да је оставимо у бољем стању него што је сада за будуће генерације. - Отворимо очи! - Учинимо нешто! - Сачувајмо планету да нам дуже траје!
Млади глумци драмског студија *Kукумиш* из Љубовије поручили су свима представом *ЗБОГОМ ПЛАСТИЧНА KЕСО*Еколошко-едукативна представа "Збогом,пластична кесо", која je одржана у организацији Библиотеке "Милован Глишић, а у оквиру манифестације "Дани Дринске регате", представља један нови театарски смер, са којим мали љубовијски глумци упознају своје вршњаке и одрасле са тајнама рециклаже, заштите животне средине и правилног одлагања пластичног смећа.

Загор из нашег сокака

Изложба "Загор из нашег сокака" коју чине збирка цртежа групе од преко осамдесет стрип аутора из свих република и покрајина Екс  СФРЈ.била је доступна посетиоцима  до 20. јула 2018. у Малом салону Музеја и у Градској народној библиотеци "Жарко Зрењанин".  Изложба је настала поводом пола века од изласка прве епизоде о омиљеном стрип јунаку, Загору, на нашим киосцима, у организацији Народног музеја Зрењанин и Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“. Све је почело  Ливе Арт радионицом коју је водио, и током које је уживо цртао, Миодраг Ивановић Микица, стрип цртач из Сомбора, аутор лиценцног  Великог Блека, Нинџе, као и многих насловница епизода Златне Серије новосадског Дневника и Луновог Магнус Стрипа.

У радионици учествују и ученици чији су радови били награђивани на различитим стрип конкурсима, укључујући и Теодору Павлов, добитницу прве награде на овогодишњем стрип конкурсу Института Сервантес из Београда.
Том приликом, излагањем најбољих цртежа, биће представљене и стрип школе из Новог Сада, Панчева, Кикинде, Ваљева, Крагујевца и Лесковца.

Опширније: Загор из нашег сокака

Књижевна награда „Мома Димић” - Горану Гоцићу

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године, једногласно је одлучио да ову награду, која се додељује за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама, додели књизи Последња станица Британија, аутора Горана Гоцића (Лагуна, 2017).

У најужем избору биле су књиге Нине Живанчевић (Оно што највише желим, Корнет, 2017), Ласла Блашковића (Гле, Службени гласник, 2016) и Александре Војиновић (Сећање на Алжир, Sezam Book, 2017).

Опширније: Књижевна награда „Мома Димић” - Горану Гоцићу

„Нигде Сунце није тако топло као у завичају“

Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, књижевним скупом „Нигде Сунце није тако топло као у завичају“ уприличено у знак сећања на Бранка Лазића Манаса, означила је почетак Стишког културног лета, у општини Мало Црниће.Програм је отворила директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Можемо да се дивимо ономе што нам је недостижно. Да чезнемо за нечим што је веће и боље од онога што имамо. Можемо да мислимо да иза ових планина, жита, сунцокрета, река, шљива, сија неко лепше сунце и да се тамо негде, лепше и боље живи. Можемо чак и да верујемо у то. Али, оно што је суштина човекова, његова бит и коб, то је повезаност са земљом на којој је рођен; Са тим парчетом неба, зраком сунца, са првим гутљајем млека и првим изговореним речима…Јер, ту је место где једино постоји права слобода и она чиста безусловна љубав. Завичај је оно што човек, свесно или несвесно носи у срцу и што га пре или касније, увек вуче и враћа. Данас се сећамо Човека који је све ово јако добро знао , увек свестан лепоте свог завичаја. Знао је пуно тога о многим другим земљама и народима, али је волео свој и писао о њему.  Бранко Лазић био изузетан интелектуалац, локал патриота, књижевник, позоришни редитељ, оснивач, колумниста и уредник у многим општинским и регионалним часописима.

"Завичајни рокенрол" у пријепољској библиотеци

Теми завичајног рокенрола био је посвећен Округли сто завичајних одељења који је пети пут по реду одржан у Библиотеци „Вук Караџић“.
Појединце, музичке бендове који су оставили траг у својим срединама представили су библиотекари завичајних одељења из - Народне библиотеке Србије, Крагујевца, Краљева, Новог Пазара, Пљеваља, Обреновца, Ужица, Старе Пазове, Пријепоља. У периоду од шездесетих година до данас чак и у мањим срединама рок култура је имала своје следбенике. По угледу на америчке и енглеске бендове оснивани су музички састави који су доносили другачији звук, али и другачији систем вредности који је мењао дотадашњи културни пејзаж. На скупу је било речи и о ствараоцима који су излазили су из оквира локалне средине и дали допринос развоју југословенске рок сцене – попут крагујевачке групе Смак и Радомира Михајловића Точка, незаобилазних одредница у свакој енциклопедији југословенског рока.

Значајан допринос раду скупа била је и презентација Драгана Милошевића из Народне библиотеке Србије. Он је представио прву београдску Гитаријаду из 1966. године кроз оригиналне фотографије из легата Бранибора Дебељковића који је део посебних фондова НБС.

Значење божура у народним умотворинама са КиМ

У оквиру Трећег Видовданског фестивала књиге у библиотеци у Крушевцу, проф. др Валентина Питулић одржала је предавање о Значењу божура у народним умотворинама са КиМ. Ауторка дела "Семантика божура" подсећа да су се истраживачи српске народне поезије базирали на корпусу народних песама које је сакупио Вук Стефановић Караџић и да је народно стваралаштво са територије Косова и Метохије донекле занемаривано.

Проф. др Валентина Питулић нагласила је да се о значењу биља у српској народној религији писало релативно мало, али и да је култ биља у српском народу био веома развијен и што је очуван јесте то што је исти црква прихватила и христијанизовала

.Након завршетка предавања крушевачка публика имала је прилику да се упозна и разговара са проф. др Валентином Питулић, предавачем на Катедри за српски језик и књижевност Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Опширније: Значење божура у народним умотворинама са КиМ