Сајам поезије у Смедеревској библиотеци

На Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево свечано је у оквиру програма 54. Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен отворен традиционални Сајам поезије, чак 23 по реду. Ове године на Сајму су изложене песничке књиге објављене између два фестивала, и то из фондова Библиотеке, на српском језику и на страним језицима, овогодишња издања Фестивала, као и ретроспектива фестивалске едиције Златни кључ и Златни кључић.Многобројним присутним песницима и осталим гостима најпре се обратила Марина Лазовић, директорка Библиотеке, говорећи о дугој традицији Сајма поезије и пожелевши добродошлицу фестивалу Смедеревска песничка јесен и у просторе библиотеке. Своје одабране књиге Библиотеци су свечано поклонили песници учесници на овогодишњем фестивалу: Бранко Стевановић, Војин Тривуновић (Република Српска), Војкан Ивковић, Елеона Инес Капоне (Италија), Енес Халиловић, Зосим Попац, Јенс Финк-Јенсен (Данска), Јован Н. Бундало, Кајоко Јамасаки (Србија–Јапан), Марко Стоиљковић, Миливоје Р. Јовановић, Мирослав Алексић, Себастијан Натан (Данска) и Ранко Павловић.

Награда „Ђорђе Јовановић”

Додељена Награда „Ђорђе Јовановић” за 2022/2023. годину. Свечана додела Награде „Ђорђе Јовановић” одржана је  просторијама истоимене библиотеке.

ИЗЛОЖБА У ЧАСТ ВИСЛАВЕ ШИМБОРСКЕ

У Музеју завичајних писаца, библиотеке у Ваљеву,  отворена је изложба у част пољске нобеловке Виславе Шимборске. Ове године се обележава 100 година од рођења песникиње и у част овог јубилеја уприличена је изложба која приказује њен живот и стваралаштво. Након Београда и Чачка поставка је стигла и у Ваљево, као резултат сарадње Матичне библиотеке са више партнера: Амбасадом Републике Пољске, Фондацијом „Вислава Шимборска“ и Издавачком кућом „Трећи трг“.На отварању изложбе окупљеној публици и новинарима, након музичког дела програма, обратиле су се директорка Библиотеке Виолета Милошевић и заменица амбасадора Републике Пољске Ана Перл. У њиховим обраћањима је истракнута могућност будуће сарадње амбасаде и библиотеке, кроз нове заједничке пројекте.

Kњижевно вече ужичких професора

У Читалишту Библиотеке представљен је књижевноисторијски рад ужичких професора са Београдског универзитета, проф. др Јелене Панић Мараш и проф. др Предрага Петровића. Књижевно вече је отворила директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић речима Милутна Ускоковића указавши на значајне ствараоце који су живели или и даље живе  у нашем граду. Понос завичаја  представљају и они који су потекли из ужичког краја, а живе ван родног места. О књигама су осим аутора, говорили су проф. др Љиљана Костић и проф. др Гојко Тешић.

Аутори су истакли задовољство  што свој рад представљају у родном крају испред људи који су утицали на њихово одрастање и  усмерење. Проф. др Гојко Тешић је закључио да и Јелена и Предраг представљају зенит савремене српске историје књижевности.

61. Сабор библиотекара Срема

У Српској читаоници у Иригу одржан је 61. Сабор библиотекара Срема. Тема овогодишњег Сабора била је "250 година од рођења Атанасија Стојковића". Учеснике Сабора најпре су поздравили у име домаћина директорка Вера Новковић и председник организационог одбора Дамир Васиљевић Тоскић. Предавање о Атанасију Стојковићу одржао је проф. др Радослав Ераковић.

СТРУГАНА ПОГАЧА - ПРОМОЦИЈА НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

У Библиотеци „Димитрије Туцовић“ у Лазаревцу, поводом Дана европске баштине, у четвртак, 5. октобра са почетком у 12:00 часова  одржан је програм промоције косовске стругане погаче која је предлог за упис у Регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије...  На програму поред директорке Библиотеке, Јасмине Иванковић, говорила је Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог и музејски саветник из Народног музеја у Чачку и регионални координатор за нематеријално културно наслеђе за централну Србију и Милица Стојковић, као предлагач из Удружења Етно домаћице. Публика је имала прилику и да гласа за 20 погача које су припремиле домаћице из Лазаревца и околине, а за ову прилику, специјално је стигла и погача са Косова. 

ЕМИРУ КУСТУРИЦИ НАГРАДА ''РАДОВАН БЕЛИ МАРКОВИЋ''

Од прозних дела из књижевне продукције 2022/2023. године, пристиглих до 11. септембра 2023. на адресу Библиотеке Радован Бели Марковић за конкурс за Награду - Радован Бели Марковић - жири у саставу: др Слађана Илић, председник, др Весна Тријић и мср Дарен Миливојевић, jедногласно је за најбољу прозну књигу изабрао Видиш ли да не видим Емира Кустурице, која је објављена 2022. године у Плавом колу Српске књижевне задруге.Поносни смо што је на овогодишњи конкурс стигао велики број књига, како афирмисаних писаца, тако и оних који су на књижевну сцену изашли са дебитантском књигом. Желели бисмо да се захвалимо свим учесницима и издавачким кућама које су учествовале на конкурсу, показали су нам да српску књижевност очекују успешне године и деценије, и да вера у писану реч није утихнула. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КЛИКОМ НА СЛИКУ...

"Да се не заборави" у Љубовији

Завршене 8. „Духовне свечаности Азбуковице“. Последњег дана програма одржан је концерт "Да се не заборави" у знак сећања на професора музике Мирослава Петровића. Концерт су приредили његови бивши ученици, а бројна публика у сали биоскопа уживала је у композицијама које је волео професор Миро.
Присутнима се обратио и председник Општине Љубовија Милан Јовановић и подсетио на лично познанство са професором Петровићем изневши неколико анегдота из његовог живота.
Манифестација "Духовне свечаности Азбуковице" одржава се са циљем промоције, неговања и афирмисања наше националне културе, вредности и историје православне вере.
Организатор манифестације је Библиотека "Милован Глишић" Љубовија, а покровитељ Општина Љубовија.

ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

У оквиру реализације пројекта Дигитална хуманистика Народна библиотека Крушевац била је домаћин конференције 25. и 26. септембра 2023. године у простору е-читаонице. На конференицји су узели учешће запослени у институцијама чувања културне баштине ангажовани на пословима дигитализације, као једним видом заштите грађе. Народна библиотека Крушевац увидела је потребу да се стручњаци запослени у баштинским установама, тзв. „чуварима сећања“ ангажовани на заштити културне баштине сусретну и размене своја искуства. Министарство културе РС препознало је нашу идеју и на овогодишњем конкурсу за суфинансирање пројеката определило финансијска средства за одржавање исте. Конференцију су подржали и Град Крушевац и Trayal korporacija. За одржавање конференције имали смо подршку Народне библиотеке Србије, управника др Владимира Пиштала и заменика управника Тамаре Бутиган Вучај, руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије. Конференцију је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију.

Опширније: ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

Шпанци у смедервској библиотеци

Народну библиотеку Смедерево су посетили архитекте, дивелопери и дизајнери из Мадрида, заједно са Јеленом Павловић, професорком енглеског језика и књижевности на Европском универзитету и Интернационалном универзитету у Валенсији. Домаћин гостима била је директорка Библиотеке Марина Лазовић, која их је упознала са веома вредном и богатом колекцијом старе књиге којом се дуго стручно бави, а коју чувамо и представљамо у нашој библиотеци. Највећу пажњу привукла је најстарија књига из овог фонда на ћирилици – Стематографија Христифора Жефаровића из 1741. године, као и Опис Јерусалима Симеона Симоновића из 1781. године, једна од најлепших књига које поседујемо, док смо се посебно задржали на најстаријим књигама: Дантеовој Божанственој комедији штампаној у Венецији 1544. године и Ослобођеном Јерусалиму Торквата Таса са почетка 17. века. Интересантно је било прелистати и Сервантесов роман Дон Кихот на француском језику из друге половине 18. века, посебно украшен златотиском.