ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

У оквиру реализације пројекта Дигитална хуманистика Народна библиотека Крушевац била је домаћин конференције 25. и 26. септембра 2023. године у простору е-читаонице. На конференицји су узели учешће запослени у институцијама чувања културне баштине ангажовани на пословима дигитализације, као једним видом заштите грађе. Народна библиотека Крушевац увидела је потребу да се стручњаци запослени у баштинским установама, тзв. „чуварима сећања“ ангажовани на заштити културне баштине сусретну и размене своја искуства. Министарство културе РС препознало је нашу идеју и на овогодишњем конкурсу за суфинансирање пројеката определило финансијска средства за одржавање исте. Конференцију су подржали и Град Крушевац и Trayal korporacija. За одржавање конференције имали смо подршку Народне библиотеке Србије, управника др Владимира Пиштала и заменика управника Тамаре Бутиган Вучај, руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије. Конференцију је отворила Данијела Ванушић, помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију.

Опширније: ДИГИТАЛНА ХУМАНИСТИКА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КРУШЕВАЦ

Шпанци у смедервској библиотеци

Народну библиотеку Смедерево су посетили архитекте, дивелопери и дизајнери из Мадрида, заједно са Јеленом Павловић, професорком енглеског језика и књижевности на Европском универзитету и Интернационалном универзитету у Валенсији. Домаћин гостима била је директорка Библиотеке Марина Лазовић, која их је упознала са веома вредном и богатом колекцијом старе књиге којом се дуго стручно бави, а коју чувамо и представљамо у нашој библиотеци. Највећу пажњу привукла је најстарија књига из овог фонда на ћирилици – Стематографија Христифора Жефаровића из 1741. године, као и Опис Јерусалима Симеона Симоновића из 1781. године, једна од најлепших књига које поседујемо, док смо се посебно задржали на најстаријим књигама: Дантеовој Божанственој комедији штампаној у Венецији 1544. године и Ослобођеном Јерусалиму Торквата Таса са почетка 17. века. Интересантно је било прелистати и Сервантесов роман Дон Кихот на француском језику из друге половине 18. века, посебно украшен златотиском. 

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЧЕСТИТОСТ СРПСКОЈ ЧИТАОНИЦИ У ИРИГУ

Српска читаоница у Иригу овогодишњи је лауреат годишње награде ПРИЗНАЊЕ ЗА ЧЕСТИТОСТ у категорији правних лица. Предлог за доделу ове награде Читаоници поднели су: Удружење ЕУСТАХИЈА (Авакум Квас), Римокатоличка жупа СВИ СВЕТИ (Блаж Змаић) и Српска православна црквена општина НИКОЛАЈЕВСКО-ТЕОДОРОВСКА (прота Дарко Јелић). Господин Ханс Суприц из Улма такође је лауреат ПРИЗНАЊА ЗА ЧЕСТИТОСТ 2023.Фондација за заштиту завичајног наслеђа Подунавских Шваба ЗАВИЧАЈНА КУЋА у Сремским Карловцима у својој делатности ставља акценат на толеранцију, добросуседске односе и суживот са другим и другачијим.

САЈАМ ВИНА И ПОЕЗИЈЕ у Лазаревцу

На седми по реду конкурс лазаревачке библиотеке "Димитрије Туцовић" за необјављену песму на српском језику „Вино је поезија у чаши“ пристигло је 32 песме 18. аутора. И сам конкурс оправдао је наслов Фестивал српских вина - пристигле песме су са територије Србије - из Лазаревца, Београда, Лајковца, Чајетине, Осечине и Малог Црнића уз напомену да већ други пут добијамо песме од песника из Хамбурга , који је родом са наших простора. Када првом приликом буде боравио у нашем крају уручићемо му захвалницу за учешће. Углавном аутори који су нама познати одраније, као учесници конкурса, а неки су у претходним годинама и награђивани...Песме су биране према естетским критеријумима, имајући у виду основне елементе који једну песму чине лирском. Такође, жири је узео у обзир и природу фестивала поштујући традицију винске поезије у српском песништву. 

Паунова награда за Саву Борчић

У знак сећања на песника Пауна Петронијевића, у Рибашевини је по 45. пут одржана манифестација „Одзиви Пауну“. Жири у саставу: Милијан Деспотовић, дугогодишњи селектор манифестације, Валентина Златановић Марковић, др филолошких наука и Јерина Петронијевић, члан породице Пауна Петронијевића и наставница српског језика , одабрао је збирку песама „У загрљају месечине“ Саве Борчић, од укупно седам, које су издате од последњих „Одзива Пауну“ до данас. Директорка Народне библиотеке Ужице, Душица Мурић, уручила је Паунову награду песникињи Сави Борчић.

„Љубомир П. Ненадовић“ - Бранку Анђићу

Трочлани жири у саставу проф. др Радивоје Микић, председник, проф. др Михајло Пантић и Владимир Шекуларац, библиотекар саветник, једногласно је донео одлуку да награду „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољи путопис на српском језику, у сезони 2022/2023. године, додели Бранку Анђићу (књижевник, преводилац и новинар) за књигу „На мапи утопије“, У  Бранковини  је одржана церемонија доделе Награде „Љубомир П. Ненадовић“ за најбоље путописно остварење на српском језику, у периоду од августа 2022. до августа 2023. године. Поред аутора на свечаном уручењу говорили су представник Града Ваљева и директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“, као и члан жирија проф. др Михајло Пантић. Доделу награде водила је Радмила Новаковић, док је за уметнички део програма био задужен музички састав „Полиптих“.

„Ручак на облацима“ Драгослава Бата Бабића

Промоција збирке песама „Ручак на облацима“ Драгослава Бата Бабића напунила је пријепољску библиотеку, а породица, пријатељи и поштоваоци писане речи и дела овог пријепољског песника, уживали су у стиховима из његове четврте збирке песама, објављене после 30 година паузе. Модераторка промоције, библиотекарка Хадија Кријешторац рекла је да је још пре 30 година схватила да је Бато Бабић прави песник, сјајан лиричар, који је објављивао књиге када су то чинили само пробрани. Стихови сабрани у збирци „Ручак на облацима“ су лаки, природно повезани тако да је право уметничко задовољство читати их, рекао је рецезент, Јован Милановић.

Стихове на промоцији су читале ученице Пријепољске гимназије, Емилија Потежица, Ивана и Софија Бојовић. После веома посећене промоције у Пријепољу, збирка песама „Ручак на облацима“ биће представљена публици у Београду, па у Новој Вароши, а у плану су и промоције у Крагујевцу, Краљеву, Прибоју и Пљевљима.

Алексиначки ,Дигитални хербаријум нашег завичаја"

На првом радном састанку чланова Актива биолога општине Алексинац и ауторком овог пројекта  Александром Милошевић.у име Библиотеке "Вук Караџић" у Алексинцу, договорено је да се  са почетком нове школске године спроведе наградни конкурс ,,Дигитални хербаријум нашег завичаја". Овогодишње теме наградног конкурса су:

1. За основне школе - Самоникле јестиве биљке, лековите (биљке са цветом) и отровне биљке;

2. За средње школе - Букве, четинари и розаце.

Рок за предају радова је 20. мај 2024. године. О детаљним пропозицијама и осталим информацијама везаним за конкурс ученици ће бити информисани од стране својих наставника и професора.

"Сећање на Ћупа"

У  сали Библиотеке у Чајетини одржано је 19. традиционално поетско вече, у част великог човека и песника Михаила Ћуповића.  Публици се најпре обратила директорка Библиотеке Снежана Ђенић истакавши да је Михаило Ћуповић иза себе оставио изузетно дело и маниром великог поете обележио српску културну сцену. 

Рођен 1934. године у Мокрој Гори, а живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописима, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језике, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Умро је 12. септембра 2004. године. Како би се подсетили Михаила Ћуповића, гости вечери су били завичајни песници:

Опширније: "Сећање на Ћупа"

ПОСЕТА ХИЛАНДАРСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Директор Градске библиотеке у Љигу  Драган Радовановић упознао се са радом и културним богаством манастирске библиотеке Хиландару, једној од највећих српских светиња. Са руководиоцем, оцем Милутином сазнали смо да библиотека има око 40.000 књига. Најзначајније су рукописне минијатуре, посебно украђене, којих има око 1000 томова. Такође, ту се налази највећа збирка средњовековних икона више од 2500, као и највећа збирка повеља. Када се буду створили услови, оца Милутина очекујемо у библиотеци "Милован Данојлић" са детаљном причом о Хиландару и његовој библиотеци.