„Рашка или Санџак“,“Да будемо оно што јесмо“,“Презимена и њихово порекло на Сјеничко-Пештерској висоравни“ књиге о којима је у Љубовији говорио аутор Салих Селимовић, као и и као историјском феномену.У библиотеци у Љубовији говорили су још историчар Милоје Николић, као и народни посланик Срето Перић Професор Селимовић, истражујући порекло, исламизацију, хришћанске и предхришћанске традиције муслимана, миграционе процесе у Старој Рашкој, па и на читавом простору бивше Југославије - до сада је све то сабрао у тринаест књига. Објавио је, на исте теме и више од 100 стручних и научних радова. Његова књига "Прилози Старој Рашкој" управо је објављена. Допуњена је новим, драгоценим документима.”За историјску науку нема дилеме, већина муслимана у Рашкој области, као и у Босни и Херцеговини су пореклом Срби, који су сачували свој језик и обичаје. То потврђује архивска грађа западне и источне провинијенције, такође, литературе многих страних и домаћих историчара. Посебно су тим доказима богати архиви у Ватикану, Венецији, Бечу, Дубровнику, Kонстантинопољу - Истанбулу, Петербургу...
Библиотека "Димитрије Туцовић" и Народна библиотека са музејском збирком из Зворника током ове седмице имале су пет промоција на матичном подручју Народне библиотеке Зворник у оквиру пројекта Децентрализација културе који је подржало Министарство просвјете и културе Републике српске. Том приликом било је речи о књизи Јована Н. Ивановића "Преписка Кочићева".У овом издању Народне библиотеке из Зворника први пут на једном месту је обједињена комплетна преписка познатог српског писца и народног трибуна, доносећи нам 18 до сада необјављених писама. Рецензент књиге је наш завичајни аутор, политиколог, новинар и публициста др Милорад Ђоковић. Он је иначе и Кочићев биограф, аутор награђеног фељтона који је објављен у Дневном листу "Политика" у 23 наставка током 2016. године. Такође, исте године Библиотека "Димитрије Туцовић" из Лазаревца објављује биографију "Трагика Петра Кочића" . Прилоком промоција у библиотекама у Братунцу, Сребреници Шековићима, Милићу и Власеници било је речи о обе књиге, а највише о Петру Кочићу чије је дело и данас актуелно и свевремено.
У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ представљене су књиге „Укуси Златибора – гастрономско наслеђе“ и „Укуси Старе планине“ аутора Дејана Загорца, истраживача Завода за проучавање културног развитка Републике Србије. На промоцији су поред аутора говорили Јелена Ђорђевић, портпарол Завода и Славко Спасић, биолог и истраживач Завода, који за потребе овог истраживања проучава однос екологије, културе и гастрономије. Оба представљена наслова, заједно са издањем „Укуси Ђердапа“ чине трилогију којом Завод за проучавање културног развитка уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије исписује занимљиву гастрономску мапу наше земље.
Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља. У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.
Свечана седница Одбора за обележавање јубилеја Библиотеке одржана је у Ваљевској гимназији, у којој је једно време, током своје дуге историје, Библиотека била и смештена. У име почасног председника Одбора, министра културе Владана Вукосављевића, председавао је државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Александар Гајовић. Члановима Одбора су се обратили проф. др Александра Вранеш, управник катедре за библиотекарство и информатику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, др Милан Радовановић, директор Географског института "Јован Цвијић" САНУ, Миленија Марушић из Института за архитектуру и урбанизам Републике Србије, проф. др Милан Максимовић са Архитектонског факултета Београд и Дејан Богојевић, члан Градског већа, у име Града Ваљева. Представници најзначајних установа културе и науке Републике Србије (САНУ, Матица Српска, Народна библиотека Србије, Библиотекарско друштво Србије...), установа културе и образовања у Ваљеву, управе града Ваљева у прошлости и данас, значајне личности из области науке, културе, дипломатије и јавног сектора, представници свих општина и јавних библиотека Колубарског округа, дали су свој допринос у обележавању значајног јубилеја Ваљевске библиотеке.
У градској библиотеци у Јагодини представљена је књига познатог јагодинског новинара, публицисте и књижевника Радета Милосављевића. О аутору и његовим књигама говорили су новинар и публициста Александар Аврамовић, директор Коперникус РТВ Јагодина Љубиша Бата Вујић и књижевник Мирослав Димитријевић, док је модератор вечери био Милун Васић. На књижевној вечери су, поред осталих дела, представљене и збирка новинских текстова “Мојих првих 20 година”, као и најновије дело аутора “Кад мисли навиру: и на јави у сну”, књига “нано-прозе”. У свом надахнутом излагању рецензент и уредник представљених књига Александар Аврамовић говорио је о стваралаштву Радета Милосављевића, али и о горућој теми аутора, депопулацији српског народа. Новинар и колумниста Љубиша Бата Вујић је, говорећи о Милосављевићевој књизи „Мојих других 20 година“, поменуо и ауторов егзил у Швајцарској, током којег је Раде Милосављевић, често и у непријатељском окружењу, свој патриотизам и храброст доказао пишући чланке и аргументовано бранећи српски народ од медијске харанге нарочито током бомбардовања 1999. године.Током вечери, о процесу стварања једног дела говорио је и књижевник Мирослав Димитријевић. Он се осврнуо и на Милосављевићеву борбу за аутентичну српску историју, смело бранећи хипотезу о српском идентитету винчанске неолитске културе и цивилизације.
У Народној библиотеци „Стеван Сремац“ постављена међународна интерактивна изложба фотографија под називом „France eMotion“. После поздравне речи директора библиотеке Соње Шуковић, изложбу је отворио лично, Његова екселенција Жан Луј Фалкони, амбасадор Републике Француске у Србији. У пратњи амбасадора били су директор Француског института у Србији Мануел Буар и директор Француског Института у Нишу Марион Вију. У име града Ниша међу гостима – домаћинима, био је градоначелник Дарко Булатовић са сарадницима. Атмосферу француске шансоне донела нам је Теодора Пејчић, студент Катедре за француски језик. После официјелног дела, угледне званице и публика су користећи своје мобилне телефоне уживали у интерактивном путовању кроз француску културну баштину. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 28. новембра 2019. године.
Свечаном академијом и доделом признања за доприносе у култури Библиотека “Милован Глишић” у Љубовији је обележила 80. годишњицу постојања и рада. Обраћајући се присутнима директорка библиотеке Маријана Петаковић је поред осталог истакла, да је ово велики дан за све нас који радимо у библиотеци и да овај вредан јубилеј обележавамо и прослављамо у простору који је недавно реновиран и адаптиран у оквиру пројекта санације и адаптације библиотеке средствима Министарства за државну управу и локалну самоуправу и општине Љубовија. “Оно по чему је наша библиотека препознатљива у окружењу, па и шире су манифестација „Духовне свечаности Азбуковице“ коју библиотека организује током септембра месеца и рад аматерског позоришта „Александар Јоковић“ које ради у саставу библиотеке и остварује запажене резултате и осваја бројне награде на фестивалима широм Србије,“ истакла је директорка Петаковић.
У библиотеци „Ђорђе Јовановић“ одржана је свечана додела награде „Ђорђе Јовановић“. Стручни жири који су чинили Слободан Владушић, Леон Којен и Драган Бошковић, донео је одлуку да је добитница овогодишње награде Душица Потић, за књигу „Поетика прикривања: фолклорни обрасци у стваралаштву Стевана Раичковића“, у издању Друштва за српски језик и књижевност Србије.Извод из образложења стручног жирија:
„Књига Душице Потић није вредна и важна зато што уочава елементе митских образаца, фолклора и народне књижевности код једног песника, већ зато што те елементе открива код једног великог песника као што је Стеван Раичковић. На тај начин она имплицитно полемише са најновијим методолошким правцима у проучавању књижевности који аутора своде на израз одређене културе или социјалне групе, чиме се доводи у питање сама идеја самосвојне личности аутора, па према томе и фигура великог писца или песника..."
Последња недеља у октобру, протека је у знаку два веома пропраћена догађаја у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Прво је представљена књига Данила Станојевића, а затим су чајетинци, али и сви остали заинтересовани имали су прилику да погледају монодраму Мирка С. Марковића, у извођењу глумицe Александра Сашка Манасијевић. Монодрама прати причу младе библиотекарке и све њене згоде и незгоде на послу. На саркастичан, али креативан и забаван начин представљен је овај леп посао, са свим својим врлинама и манама. „Библиотекарка“ кроз шалу, не критикује само своју делатност, већ и друштво у коме живи. Оно што је чини додатно интересантном јесте интерактивни дух представе и непосредна комуникација са публиком. Неизоставно је споменути звезду ове представе - Александру Манасијевић, Ова млада и енергична глумица, својим шармом и харизмом очарала је публику у Чајетини, али и насмејала до суза својим наступом. Најпосле, сви који су погледали представу, сложили су се (уз осмехе на лицима) у једном: Није ни лако живети живот библиотекара!
Библиотека „Бора Станковић“ у Врању успешно је завршила пројекат „Библиотека за будуће генерације”. Овај значајан пројект финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије са 600.000 динара, за који је установа поднела пријаву на конкурсy, објављеном у области библиотечко-информационе делатности. О квалитету пројекта говори податак да је пројекат са којим је конкурисала наша установа одабран је у конкуренцији од 73 пријава од којих су 34 одобрене. Пројекат је значајан јер је омогућена набавка специјалне опреме за смештај и заштиту завичајне грађе као и рачунарске опреме. Завичајно одељење је пресељено у другу, адекватнију просторију од 30 метара квадратних. Завичајно одељење чува готово 3000 књига, монографија, више стотина сепарата, зборника и Врањских гласника, велики број фабричких и школских листова и другу разнородну и специфичну грађу. Један део монографских публикација чине дела знаменитих Врањанаца. Режим чувања овако разнородне и специфичне библиотечке грађе је основ њене трајности и доступности свим корисницима којима је она потребна, а њих је много и припадају најразличитијим групацијама, од стручне и научне јавности до самосталних истразивача и постоваоца локалне културе и традиције.
Kвиз за подстицање читања „Читам и скитам” је наградна игра Градске библиотеке Суботица намењена ученицима основних школа са подручја Града Суботице. Учествовање је индивидуално, а услов је чланство на Дечјем...
У Римској дворани Библиотеке града Београда представљена је књига "Планета филма: Дејан - У правцу почетка", монографија посвећена Дејану Ђурковићу, коју је приредила Ана Ђурковић. Реч је о деветој...
Народна библиотека Осечина успешно је реализовала пројекат „Век Народне библиотеке Осечина у Осечини 1924–2024“, који је суфинансиран средствима Министарства културе Републике Србије, у оквиру конкурса за суфинансирање пројеката у области...
На конференцији за новинаре у Библиотеци града Београда, жири у саставу Предраг Петровић (председник), Весна Тријић, Слађана Илић, Наташа Анђелковић и Петар Пијановић (чланови) саопштио је одлуку о добитнику...
Из штампе је изашао нови двоброј Часописа за књижевност, уметност и друштвена питања „Mons Aureus“ 73-74 (2025), чији је издавач Народна библиотека Смедерево Часопис je доступан у режиму отвореног приступа и...
Ученици првог разреда из Сонте, у пратњи учитељице Маригоне Кањо, у сусрет Божићу и Новој години посетили су Народну библиотеку у Сонти. Након што су научили сва слова, деца...
На Дечјем одељењу библиотеке у Смедереву, одржан је циклус еколошких радионица за децу предшколског и нижег основношколског узраста. Радионице су настале у сарадњи Културног центра „Талас“ и...
Гости библиотеке Градске библиотеке "Божидар Кнежевић" на Убу су били Рифат Куленовић, музејски саветник, Маида Груден, кустоскиња, и Милош Богдановић, кустос, из Музеја Југославије. Кустоски тим Музеја се бави истраживањем...
Народна библиотека Ужице подсећа све зинтересоване ауторе да је рок за слање приповетки за конкурс „Милутин Ускоковић” отворен до краја марта 2026. године.
Министарство културе Републике Србије подржало је пројекат Народне библиотеке Осечина под називом „Век Народне библиотеке Осечина у Осечини 1924–2024“, који је ове године од посебног значаја јер обележава век постојања...
Резултати наградног ликовног конкурса „Мој омиљени књижевни лик“ који Народна библиотека Ужице организује у знак сећања на колегиницу РАТКУ ВУЧКОВИЋ: Награде и похвалнице у категорији I и II разреда: Прва награда –...
У Градској библиотеци Суботица одржана је промоција књиге “Екс либрис у Суботици” аутора Душана Салатића. У књизи су представљени и екс либриси из књига које су део фонда суботичке библиотеке....
Библиотека "Божидар Кнежевић" са Уба угостила је проф. др Бранка Вранеша, професора на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду, за област Српска књижевност 20....
Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ Инђија, у сарадњи са Завичајним друштвом „Ђорђе Војновић“ из Инђије и Кордун, изворном групом, организовала је вече посвећено традицији и наслеђу Кордуна под називом Дани...
Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, у библиотеци Смедерева одржана је радионица „Портрет у боји“ са корисницима Дневног боравка за децу, младе и одрасле особе са сметњама у развоју „Сунце“...
У сарадњи са ПСД „Ћира“ Библиотека Р.Б.М. Лајковац наставља циклус едукативних радионица за децу „С књигом у планине“. Учесници радионице су млађи основци ИО Село Лајковац, са учитељицама Данијелом Томић...
Огранак Народне библиотека "Миодраг Борисављевић", Апатин у Пригревици окупио је велики број читалаца лепимп оводом. Гошћа „Спомен библиотеке“ била је новинарка и књижевница Рајка Влашкалић. Присутнима је представила...
Поводом обележавања годишњице Колубарске битке, Библиотека "Димитрије Туцовић", Лазарвац објављује наградни књижевни конкурс.