„Ђура Ђуканов“ - Ани Милош

У  Народној библиотеци „Јован Поповић“  уприличена је свечана додела награде „Ђура Ђуканов“ лауреаткињи Ани Милош.  Награда „Ђура Ђуканов“ установљена је 2005. године, а додељује се за рукопис књиге необјављених прича, на српском језику, аутора млађег од тридесет пет година у знак сећања на Ђуру Ђуканова, банатског писца. 

89. Рођендан Библиотеке града Београда

Библиотека града Београда обележила је у среду, 15. јануара 2020. године, 89 година постојања. Посетиоцима су се обратили министар културе и информисања Републике Србије господин Владан Вукосављевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, као и директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков која је истакла најзначајнија остварења Библиотеке у 2019. години. У музичком делу програма наступио је Јован Маљоковић, Балкан салса бенд. Водитељи програма били су млади глумци Миона Марковић и Јован Јовановић.

Посетиоцима, међу којима су били амбасадори више земаља, представници републичких и градских власти, издавачи, писци, професори универзитета, угледни библиотекари, представљени су најважнији резултати Библиотеке у протеклој години. Том приликом додељене су :

Награда "Марија Илић Агапова"  додељена је Ивани Николић, библиотекару-саветнику, Народнај библиотека Србије. Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2019. Издавачкој кући ,,Издавачки центар Матице српске” за антологијску едицију ,,Десет векова српске књижевности." Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег књиговесца у 2019. Златки Цревар из Књиговезнице „Захарије Орфелин” из Београда. Најчитанија књига савремене преведене књижевности 2019. у БГБ је роман „Поноћно сунце“, норвешког књижевника Јуа Несбеа, у издању Лагуне. Награда „Читалац године” припала је тринаестогодишњој Милици Нешковић из општине Раковица.   Специјално признање Библиотеке града Београда - Повеља за изузетан допринос ове године је додељена „Политици за децу", п који редовно прати активности, радионице и програме за најмлађе чланове Библиотеке града Београда.

МИМЕЗИС РОМАНА - ВАЉЕВСKИ РОМАН У 19, 20. И 21. ВЕKУ

Остоја Продановић важи за најбољег познаваоца литературе и писаца ваљевског краја, а своје знање је преточио у две за ваљевски крај врло значајне књиге. Прво је објављена "Антологија ваљевске приповетке", да би синоћ била представљена књига "Мимезис романа", која даје преглед настанка и објављивања ваљевских романа у периоду од 19. до 21. века. Својим другим, капиталним издањем Остоја Продановић неумољиво и врло систематично ради на осветљавању свих непознаница заљубљеницима у писану реч и у ваљевски крај. У књизи је заступљено 48 аутора који су повезани са Ваљевом, а аутор својим заводљивим есејистичким стилом о свима њима проговара на лако проходан, али и стручан начин. То је врло корисно пошто сигурно знамо да ће ова књига бити полазна тачка свим будућим генерацијама које желе да се упусте у ваљевске литерарне лавиринте. Иза објављивања ове књиге стоји огроман труд, јер је у њој проговорено из критичког угла о нешто више од двеста књига, што је вртоглава бројка, али исто тако, а како и сам аутор тврди, овакве књиге се не пишу из користи, него из чисте љубави...

„Упутства за љубитеље живота”

У Народној библиотеци „Стеван Сремац” представљена књига „Упутства за љубитеље живота” др Боске Петровић и Милице Лазаревић. Поред ауторке др Петровић, књигу нам је приближио и Велибор Петковић, новинар. Ово празнично вече, када половина човечанства проводи у очекивању Божића, отворило је разговоре о универзалним вредностима. Са добрим жељама и лепом књигом, наша библиотека испраћа 2019. годину и радује се Новој. Џез на хармоници свирао је изврсни Стефан Лончар.

КОНКУРС ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ИЛИ СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОJЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У 2020. ГОДИНИ

Република Србија - МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА - Сектор за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва расписује КОНКУРС за финансирање или суфинансирање проjеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у Републици Србиjи у 2020. години. Предмет конкурса jе финансирање или суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва и обухвата следеће области:

1. Област едукације и подизања капацитета запослених и промоције дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 200.000 динара до 750.000 динара)  Организовање обука, семинара и радионица за учеснике у процесу дигитализације. 

2. Област развоја апликација и подизања информационо-комуникационих капацитета за потребе обављања процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 500.000 динара до 1.500.000 динара)

ЦЕО КОНКУРС СА СВИМ ДЕТАЉИМА - кликом на ЛОГО или ОВДЕ !

„Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији"

Крајем децембра 2019. године у Прес сали Министарства културе и информисања одржана је конференција „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији“. У име Министарства културе и информисања скуп је отоворио и присутне поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва, нагласивши значај дигиталних технологија за представљање установа културе данас када све више понуда најразличитијег квалитета конкурише садржајима из установа кутлуре за пажњу публике. На скупу су говорили Жанка Шолајић из Канцеларије за ИТ и еУправу која је у излагању објаснила присутнима систем функционисања домена култура.гов.рс и одговарајућих мејл адреса, Предраг Милићевић испред Регистра националног интернет домена Србије који је осветлио улогу и значај националног интернет домена за представљање устанва културе, Адам Софронијевић из Универзитетске библиотке који је анализирао могућности и изазове који очекују установе културе у представљању садржаја корисницима, Мирко С. Марковић из Интернет клуба који је представио резутлате истраживања ове невладине организације у области дигиталне комуникације у култури и Младен Максић из компаније Плеј медија који је појаснио улогу сајта и значај рангирања сајтова које врши претраживач Гугл.

Опширније: „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији"

Облици и методи дигиталних комуникација у раду са младим корисницима библиотечких услуга 2020

По одлуци Народне библиотеке Србије о акредитацији програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности за 2020. годину. одобрена је акредитација програма Интернет клуба -  Облици и методи дигиталних комуникација у раду са младим корисницима библиотечких услуга.  Семинар демистификује и популарише дигиталне методе и технике у комуникацији са корисницима за унапређење библиотечког пословања.  Семинар ће бити доступан библиотечким радницима од 27.јануара 2020. године у трајању од 6 наставних часова. Такође, централни годишњи семинар са интернационалним учешћем (Србија, БиХ, Хрватска, С. Македонија),  биће одржан 26,27 и 28. маја 2020. у  тренинг центру Интернет клуба. Хотел "Врујци", Бања Вруци. Партиципација учешћа на овом скупу ( два пуна пансиона, котизацја, стручне консутација и туристички садржаји) износи за чланове мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА  19.400,00 динара и 25.500,00 динара за остале.

"Говор нашег краја"

Недавно је представљањен издавачки подухват Народне библиотеке Осечина - монографија „ГОВОР НАШЕГ КРАЈА“ Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић. Објављивањем радова лингвистичке секције у периоду од 2010. до 2019. године кроз монографију „Говор нашег краја“, Библиотека је подржала предани рад Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић и на тај начн, уз подршку локалне самоуправе, оставила трајно забележене говорне особености нашег краја. У књизи представљени су само неки од бројних истраживачких задатака, које је секција обавила: живот и обичаји народа подгорског; архаизми и дијалектизми; сеоски речник; топоними нашег краја; родбинске везе; стара имена и израда родословног стабла – имена некад и сад; надимци и презимена у општини Осечина; употреба ћирилице и латинице; присуство страних речи у савременом српском језику. Забележено је и Сећање на Јована Ћирилова, а на крају монпографије се налазе бисери са писмених задатака. О књизи су говориле проф. Драгица Пуљезевић и Ана Васиљевић, директорка Библиотеке и сложиле су се да ће ова публикација биће на корист свим будућим генерација, љубитељима и истраживачима локалног говора, али и стручној јавности. Већ за њу постоји интересовање са Института за Српски језик и књижевност.

„Златни век српског песништва”

Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш представила је aнтологију „Златни век српског песништва” приређивача Селимира Радуловића, новосадског песника, есејисте и антологичара, управника Библиотеке Матице српске. Друго допуњено издање ове антологије, објављено је у издању Радио-телевизије Војводине и Фондације „Група Север“ у Новом Саду 2019. године. Своје стихове казивали су песници заступљени у Антологији: Злата Коцић, Мирослав Максимовић, Драган Јовановић Данилов. Библиотека је са своје стране овај поетски сусрет допунила песмама Лазара Костића, Душана Радовића, рођеног нишлије и нашег славног Бранка Миљковића, песнике чији стихови красе ово капитално дело.

ЗИМСКА ШКОЛА ПРОГРАМИРАЊА У АЛЕКСИНЦУ

У организацији Библиотеке ,,Вук Караџић“, а у сарадњи са професорима информатике Филипом Клаином и Иваном Живићем почела је у петак 6. децембра са радом ,,Зимска школа програмирања и роботике“ за ученике старијих разреда основних школа. Током предавања деца уче између осталог и о програмским језицима ,,Скреч“ и ,,Пајтон“. По речима професора Клаина овим часовима се подиже свест о битности програмирања и роботике у данашњем времену. Како он наводи алексиначка општина покрива 71 насељно место и ту има доста талентоване деце којима ће овако нешто много значити за одабир будуће професије и у даљем школовању. Због великог интересовања ученика професори Клаин и Живић већ најављују часове програмирања и роботике и за следећу годину.