12. Фестивал књижевног стваралаштва народног говора

У Народној библиотеци  „Стеван Сремац”, одржан је 12. Фестивал књижевног стваралаштва на народном говору „Преображењско појање”. Током два фестивалска дана културној и стручној јавности представљена је нова продукција стваралаштва на дијалекту. После прве вечери, која је тематски била посвећена Нишу и нишком говору, други дан Фестивала донео је свеж звук живе народне речи. Са много талента, озбиљности, хумора и сете, ови ствараоци пренели су свој свакодневни живот у амбијент нишке Библиотеке. Народне ношње, инструменти, мелос, ликовни фолклорни мотиви, и много тога аутентичног, слило се у поезију и прозу, нашавши се пред стручним жиријем. Жири у саставу: Биљана Станојевић, књижевница, Миња Илијева, књижевница, и председница жирија Негослава Станојевић, (двоструки лауреат прошлогодишњег Фестивала у категоријама поезије и прозе), једногласно је донео одлуке за освојено прво, друго и треће место за поезију и прозу на 12. Фестивалу књижевног стваралаштва на народном говору „Преображењско појање”:

ПОЕЗИЈА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ

Библиотека ,,Србољуб Митић,, Мало Црниће већ годинама обележава значајан верски празник Преображење Господње. Ове године, већ трећи пут, ова манифестација дешава се у цркви у насељу Шапине. Уочи овог празника, Православна епархија Шапине и Библиотека Србољуб Митић организовали су песничко вече под називом ,,На Гори Преображења". У част овог важног дана за Српску духовност, окупили су се Завичајни песници и поштоваоци духовне поезије говорећи и слушајући стихове присутних аутора. У програму је учествовао и део црквеног хора, а програм су водили Отац Драган Петровић, старешина цркве и Данијела Божичковић-Радуловић, директорка Библиотеке. У лепом казивању, осим стихова Завичајних песника чули су се и цитати познатих писаца и ерудита као што су: Патријарх Павле  Владета Јеротић, Владика Николај, Јован Дучић и др.

167 година Народне библиотеке Ужице

Народна библиотека Ужице прославила је 167 година постојања и крсну славу Преображење господње уз присуство сарадника, најактивнијих читалаца и пријатеља библиотеке. Директорка Народне библиотеке Ужице Душица Мурић је навела да је пре 167 година прво читалиште у Ужицу симболично отворено на празник Преображење са циљем и жељом да се читањем разних новина и књига изображава дух и срце. Увелико се припремају за наредну годину када ће Ужице бити Национална престоница културе. Народна библиотека има значајне програме, то је отварање лабораторије за рестаурацију старих и ретких књига, формирање легата академика Љубомира Симовића, обележавање јубилеја 140 година од рођења Милутина Ускоковића, тако да ћемо и следеће године заблистати у пуном сјају и показати наше место на културној мапи, казала је Мурић.

„ИЦА МАШТАЛИЦА“

У склопу Завичајног књижевног АГАПЕ-а Ваљево, представљена је књига „Ица Машталица“ Марије Шкорнички, у издању Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“. По речима ауторке, књига је збирка поезије за децу, али је можда првенствено намењена одраслима, јер одрасли су ти који децу уводе у свет књига и уче их да воле писану реч. Марија Шкорнички је истакла да је глас детета које још увек чува у себи било главни покретач за настанак ове књиге. Дечји свет „Ице Машталице“ најбоље су приказале живописне илустрације у књизи, које су касније биле инспирација за две ручно рађене лутке Ице, које је за потребе представљања књиге израдила Александра Максимовић. О збирци је из песничког угла говорила Маја Белегишанин Ивановић, док је у улози модератора књижевне вечери био је библиотекар Иван Базрђан.

,

ШЕСНАЕСТИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ

У Чајетини је Eрском химном отворен шеснаесте по реду кабаретске свечаности оркестар Горданов Блуз Гето Бенд, под вођством маестра Гордана Папића.
За успешно позиционирање Ерског кабареа, не само у Србији већ и на просторима читаве бивше Југославије, одговорна је Општина Чајетина. Прихвативши се трајног покровитељства oве манифестације Општина је на најбољи начин помогла у очувању нематеријалног културног  наслеђа са намером да и Чајетина стекне имиџ, а да Златибор задржи статус, престижне туристичке дестинације, а уједно и ласкаву титулу фестивалског града.
Главни организатор, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“,  опет је припремила низ дешавања испуњених шармом, префињеношћу и смехом, а Туристичка Организација Златибор пружила је  незамењиву помоћ у организацији и реализацији овог изузетног догађаја, ШЕСНАЕСТОГ ЛЕТЊЕГ  УЛИЧНОГ ЕРСКОГ КАБАРЕА.

Опширније: ШЕСНАЕСТИ ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ

Kњижевни ТРАГ

На дан рођења Драгослава Живадиновића у Библитеци , СРБОЉУБ МИТИЋ Мало Црниће у којој је и он, својевремено, био управник, организовано је сећање на овог истакнутог уметника. Песник, приповедач ,романописац, глумац Аматерског позоришта, оставио је свима нама у аманет своје књижевно дело. Пројекат под називом ,,Песници су као птице,, има још један свој важан дан и тачку на мапи дешавања. Омажу су присуствовали бројни гости а у програму учествовали Лепомир Ивковичжћ- драмски уметник и народни посланик, Радомир Андрић-дугогодишњи и  почасни председник УКС, Велиша Јоксимовић- начелник школске управе у Пожаревцу, Зчатија Радовановић. професорица. Музички део програма биле су изворне српске   песме  у извођењу Марије Стојићевић.

Осечина у Костолцу

Недавно Костолац је био домаћин трдиционалног догађаја – „Костолачког котлића“, који је организован поводом Дана рудара. Ова манифестација је окупила велики број посетилаца, међу којим је запажено место имала екипа библиотеке4 из Осечине. Библиотека је са задовољством прихватила позив удружења „Од књиге до душе“ да учествује у Костолачком котлићу и представи Сајам шљива и изложбу „Златне руке“. Учешће на Костолачком котлићу био је одлична прилика за библиотеку из Осечине да покаже колико је важно чување традиције и наслеђа, као и да позове на Сајам шљива у Осечина, који се одржава почетком септембра.

Библиотека у Подунавско немачком црквеном музеју у Аптину

Подунаско - немачки црквени музеј у Апатину основан је 2001. године у Апатину. Бави се сакупљањем библиотешке, архивске и уметничке грађе из бивших немачких насеља у Војводини. У цркви и оближњој жупној кући установљена је библиотека, архив и музеј са изложбеним простором. Поред обиља уметничког материјала и архивске грађе, сакупљено је око 20 000 књига и више од 10 000 комада разновсрне углавном црквене немачке периодике.Ова јединствена библиотека отворена је за истраживаче из земље и света и свакодневно је посећена како од туриста али и истраживача. На сајту музеја  у делу библиотека https://www.danubeswabianmuseum.com/biblioteka  видљиве су две базе података са више од 8000 књига. База података из ове библиотеке могуће је претраживати у просторијама библиотеке у Апатину.

РАМСКИ СУТОНИ 2023

Одржани су 13. Рамски сутони у организацији Народне библиотеке „Вук Караџић“ Велико Градиште. Овогодишњи програм био је у духу неколико јубилеја: 175 година Читалишта и 10 година обновљених „Рамских сутона“, као и 90 година од рођења песника, писца, тв лица – Душка Трифуновића. Поетско – музички рецитал под називом -Тајна веза – сећање на Душка Трифуновића извео је кантаутор, музичар и рецитатор – Бранко Пражић, који је део своје музичке каријере имао прилике да наступа са Душком Трифуновићем. Музиком и стихом, у бајковитом амбијенту Рамске тврђаве и Дунава, Захваљујући вишегодишњој сарадњи са карате кампом „Нипон“, који води наша прослављена каратисткиња Тања Петровић, имали смо и специјалну гошћу изненађења: Јапанку Фумико Такешита Кнежевић, која нам је на хармоници одсвирала неколико познатих српских песама.

Стратегије развоја културе Града Ужица 2024—2029

Ужичка библиотрека је преко сајта позвала своје чланове да дају своје мишљење у циљу израде Стратегије развоја културе Града Ужица 2024—2029. године. Потребно је попунити упитник везан за потребе и ставове грађана Ужица о културном животу у локалној заједници. Упитник је намењен грађанима старијим од 15 година и састоји се од 32 питања затвореног и отвореног типа.Форма је доступна на следећем линку:https://forms.gle/gMDmapAf48L56SpB9
Библиотека се тако активно укључила у друштвено одговоран процес који реализује Град Ужице у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка,