ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ…

Mатична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, у сарадњи са Међуопштинским историјским архивом Ваљева, уприличила је у Свечаној сали Ваљевске гимназије, представљање књиге „Да се не забораве: Ваљевци у ратовима 1912-1918. Поменик ратним жртвама“ Милорада Радојчића. Обимна студија Милорада Радојчића плод је вишедеценијског, преданог архивског и теренског истраживања и бележења житеља Колубарског краја који су страдали у ратним вихорима у периоду од 1912. до 1918. године. Базирана на сложеном научном приступу, ова књига, драгуљ меморијалне литературе, остаће трајан споменик једног трагичног времана, као и пример како треба да се истражује и пише дело из историје нашег народа. О књизи су говорили Милорад Радојчић, аутор, проф. др Вељко Ђурић Мишина, др Милић Ј. Милићевић и мр Милоје Николић.

Сећање на Јована Љуштановића

Сећању на живот и рад Јована Љуштановића, Пријепољца који је преминуо у октобру 2019. године, било је посвећено представљање његове постхумно објављене књиге „Сахат куле наших срца – завичајне теме“. Препуна Бибилиотека „Вук Караџић“ показала је да су људи у Пријепољу волели Јована баш као што је он волео њих – безусловно и срцем. Књига „Сахат куле наших срца – завичајне теме“, настала је као замена за скуп посвећен животу и раду Јована Љуштановића, који је због епидемије корона вируса морао бити одложен. Његова супруга Љиљана Пешикан Љуштановић и библиотекарка Хадија Кријешторац у књизи су сабрале Јованове текстове са завичајном тематиком. Све је представљено на скупу у Пријепољу.

Опширније: Сећање на Јована Љуштановића

Дан сећања на страдање НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

У четвртак 6. априла, на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу обележен је Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије 6. априла 1941. године.Присутни су положи цвеће и, симболично, оставили по једну књигу. Том приликом значајна су била обраћања  Владимира Пиштало, управника Народне библиотеке Србије и Маје Гојковић, специјалне изасланице председника Републике, потпредседница Владе и министарка културе Републике Србије .

Обележавању Дана сећања присуствовали су и г. Мануел Сарацин, специјални изасланик Владе Савезне Републике Немачке за земље Западног Балкана и г. Карстен Мејер-Вифхаузен, заменик амбасадорке Савезне Републике Немачке у Србији.

СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ

Поводом деценије од смрти Миодрага Микице Павловића у библиотеци у Љигу одржан је стручни скуп "Спреми се да говориш". Сабрали су се  професори са Филолошког факултета из Београда, сарадници, песници, колеге из школа у којима је почео каријеру; пријатељи и познаници.  Миодраг Павловић био је председник Управног одбора наше библиотеке. Поздравну реч упутили су Драган Радовановић, директор библиотеке и   Маријана Неговановић Обрадовић испред Организационог одбора скупа ( библиотека и Наставничко удружење "Љиг", ОШ "Сава Керковић" и СШ "1300 каплара").

Опширније: СПРЕМИ СЕ ДА ГОВОРИШ

ОБЕЛЕЖЕНО 24 ГОДИНЕ ОД НАТО АГРЕСИЈЕ

У свечаној сали библиотеке у Лазаревцу, обележно је 24 године од НАТО агресије на Србију.  Овај свечани догађај био је посвећен жртвама агресије а започео је сиреном за ваздушну опасност, затим интонирањем државне химне, а потом је уследио минут ћутања за све пострадале у НАТО агресији 1999. године. Домаћин вечери, пуковник Аночић је онда представио посебног госта, генерала Бранка Кргу који је као начелник обавештајне управе у то време био у средишту дешавања и који је веома компетентно говорио о свим дешавањима током тог периода од 78 дана. 

У програму су још учествовали хор Храма Светог Великомученика Димитрија из Лазаревца на челу са свештеником Владимиром Стојковићем, оркестар Душка Николића, гуслар Петар Манојловић и чланови Књижевног клуба „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца.

Заборављени писац Старе Србије

У Народној библиотеци „Стеван Сремац” у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета у Нишу, осветљен „Стваралачки портрет Анђелка Крстића, заборављеног писца Старе Србије”. О српском књижевнику, родољубу и културном делатнику из дримколског краја (данас Северна Македонија) говорили су  проф. др Горан Максимовић, проф. др Драгиша Бојовић, Милутин Станчић из Српског културно-информативног центра СПОНА, Скопље, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић и мср Љубинка Цекић. Одабране текстове Анђелка Крстића казивали су студенти србистике: Софија Ђорђевић, Ивана Маринковић и Јован Ђорђевић. Модератор програма била је Емилија Радмиловић.

Достојевски као мислилац, филозоф и богослов

На промоцији одржаној у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, о књизи посвећеној мисаоном наслеђу великог словенског писца компетентно су говорили протојереј-ставрофор др Борис Милинковић, Никола Маринковић, Небојша Цвејић и сам аутор. Одломке из књиге читала је Ана Милинковић, ученица Гимназије у Инђији. Пригодну изложбу књига Достојевског и о њему из фонда  Библиотеке приредиле су Радмила Марковић и Јелена Ђорђевић, а програм је модерирала Весна Степановић. Аутор Добрило Аранитовић је у књизи Фјодор Михаилович Достојевски као мислилац, филозоф и богослов,  са руског језика превео 25 есеја о  књижевним јунацима, вечним питањима света и постојања човека о којима је писао велики писац. Истовремено, Аранитовић је приређивач књиге, њен издавач и аутор библиографије. Ово изузетно дело није пука читанка, него мапа за кретање кроз дело великана и монументално сведочење о Смислу који нам се открио у делу великог руског писца.

Словачки издавачки центар гост у Старој Пазови

Владимир Валенћик, уредник и директор Словачког издавачког центра из Бачког Петровца, представио је у Библиотеци "Доситеј Обрадовић", Стара Пазова, нове наслове. Зденка Валент Белић, писац и преводилац и Ана Мариа Болдоцки Грбић, публицисткиња и писац говориле су o свом раду и новим издањима. Како је акценат био на антологији савремене словачке поезије, своје песме су говорили и Пазовчани заступљени у њој: Мартин Пребуђила, Марија Вршка и Ана Симоновћ. Као и увек, на крају вечери, Владимир Валенћик је у име издавачке куће поклонио нова издања нашој Библиотеци. Драгана Милаш, директорка Библиотеке се захвалила на поклоњеним књигама

Изложба о Зарији Д. Вукићевићу

У Галерији Народне библиотеке Осечина  отворена је изложба “Можда ће се једном видети колико сам волео своју земљу и свој народ“ аутори изложбе су: Гордана Вучковић, Јасмина Марковић и Мирко Демић, колеге из Народне библиотеке „Вук Караџић“ из Крагујевца. Зарија Д. Вукићевић, професор, књижевник, преводилац, библиотекар, публициста,политичар и дипломата, рођен је 1898. године у Ваљеву, где jе његов отац био председник Првостепеног суда. Породица Вукићевић је пореклом из села Светлић. Сплетом политичких околности које су често одређивале судбине генерација Вукићевића, отац Драгутин се врло брзо вратио у Крагујевац, такође на место председника суда. У периду између два рата објавио је две збирке приповедака. Након Другог светског рата своје приче је објављивао у дневним новинама и књижевним часописима: београдска Политика, Наша стварност, Јеж и Kалендар јежа. Из политичких разлога, самосталне књиге није могао да објављује. Поред списатељског, значајан је и његов преводилачки рад. Изложба у Осечини трајаће до 13. априла.

Проучавање старе и ретке књиге у Церовцу

Тим  Народне библиотеке Смедерево обавио је стручни обилазак јединствене цркве Свете Тројице у селу Церовац. Повод је био упознавање са старим и ретким књигама које се тамо чувају и идентификација  књига уз сакупљање потребних података за библиографско описивање. Учествовали су Марина Лазовић, библиотекар саветник и директор Народне библиотеке Смедерево, Мирјана Радовановић, библиотекар саветник и руководилац Одељења стручне књиге, Сања Дробњаковић, дипломирани библиотекар, и Милан Радисављевић, дипломирани правник и секретар Библиотеке.