Отварањем изложбе "Четири годишња доба", академског сликара и професора Факултета примењених уметности, Вељка Михајловића, библиотека у Љигу обележила је годишњицу одласка Милована Данојлића. Према речима Милованове супруге Сање, ускоро би требало да заживи фондација са именом познатог писца, по коме библиотека однедвно носи име. Сања је је најавила да би Фондација “Милован Данојлић” једном годишње требало да додељује награду за поезију, дечју поезију, или преводилаштво.

Бард српског глумишта Милан Михаиловић Цаци је рецитовао стихове из последње збирке песама "Пропламсаји или увод у ћутање". Такође, евоцирао је успомене на монодрам коју је годинама играо, урађену по Данојлићевој књизи "Драги мој Петровићу". 

 Нама Љижанима пријало је присећање на глумицу Гордану Косановић, са којом је Цаци делио свену Атељеа 212. Познати глумац је са великим уважавањем говорио о Горданином таленту и незаборавним улогама, што у позоришту, што на филму.

Пажњу су привукла излагања библиотекарке Валентине Поповић и проф. српског језика Маријане Неговановић Обрадовић. Говориле су о активностима усмереним на едукацију ученика основне и средње школе и значају стваралаштва академика Милована Данојлића за образовање младих. Имали смо прилику да се упознамо са нестандардним облицима комуникације са младима, формама блиским њиховом духу и начину размишљања.

Да све претходно наведене активности имају смисао у пракси, показао је писани рад Богдана Марића, ученика прве године Гимназије. Он је, у оквиру капмање "Читам да се прочитам" и радионице библиотерапије,  инспирисан књигом "Балада о сиромаштву", на најбољи начин показао колико читање проширује видике и нуди одговоре на бројне дилеме које сви, а нарочито млади људи имају. Закњучујући, рекао је: " Посебно сам поносан што је баш у нашем крају рођена ова генијална људска громада која је својим делима задужила поколења будућих Љижана".