„Савремени песнички гласови“

Народна библиотека „Др Ђорђе Натошевић“ Инђија и Завичајно друштво „Ђорђе Војновић“,читаоници Библиотеке, били су домаћини књижевног сусрета „САВРЕМЕНИ ПЕСНИЧКИ ГЛАСОВИ“. Било је то вече посвећено савременој лирици  у читаоници Библиотеке.
Публика је имала прилику да се упозна са радом три истакнуте ауторке чије стваралаштво оставља дубок траг у савременом српском песништву. Биое су то - Јелена Гавриловић, рођена у Белој Цркви, дипломирала теологију. Душица Ивановић, професорка српског језика, лекторка и новинарка родом из Лознице. 
Жељка Аврић, песникиња и есејисткиња из Сремске Митровице. 
Поред песничке речи, посетиоци су уживали у музичким интермецима Ненада Димитрова из Инђије. Програм је моделирала  Наташа Косановић, председница УО Завичајног друштва „Ђорђе Војновић“.

" Између крви и пепела" на Убу

У Библиотеци  "Божидар Кнежевић" Уб, одржана је свечаност поводом 150 година од рођења великог српског писца Боре Станковића.
Свечани програм под називом "Између крви и пепела" извели су ученици Гимназије "Бранислав Петронијевић", а музички програм ученици и наставници ШОМО "Петар Станојевић".
Аутор драмског текста су проф. Жељка Митровић и Марина Милошевић, а реализација је била под вођством проф. Митровић. Пројекат је осмислила директорка Библиотеке, Јелка Панић.
Захваљујемо се учесницима, као и свим суграђанима који су присутвовали програму, који је одржан у прелепом амбијенту свечане сале библиотеке .

Памћење као бојно поље

Срђан Ристић, директор библиотеке „Милован Глишић“ из Љубовије, одржао је предавање „Сећање као бојно поље – Свети Сава и савремено друштво“ у организацији Културног центра из Пожеге. Пред бројном публиком, Ристић је говорио о значају културе сећања у формирању националног и духовног идентитета, посебно истичући улогу Светог Саве као темељне фигуре српске историје и традиције... Након предавања уследила је жива дискусија са присутнима, током које су размењена мишљења о улози традиције у савременом свету и значају очувања културног идентитета. Овакви програми представљају значајан допринос културном животу локалне заједнице и јачању сарадње између културних институција. ВИШЕ...

Мој круг кредом

Вече посвећено новинару, публицисти и књижевном биографу Радовану Поповићу одржано је у Народној библиотеци Ужице. Том приликом представљен је каталог књига са посветама из поклон-збирке „С поштовањем и љубављу Радовану Поповићу” ауторке Драгане Ристановић, промовисан је тематски број часописа Међај, а отворена је и изложба коју су приредиле библиотекарке Драгана Ристановић, Нела Томић Богдановић и Бојана Маринчић.

У књижевној јавности Поповић већ деценијама важи за највећег и најсвестранијег биографа српских писаца, а можда га најбоље описује тврдња Миливоја Ненина: У српској књижевности писац постаје класик (у пуном смислу те речи) тек онда кад Радован Поповић напише његову биографију ВИШЕ... 

100. број Медицинског гласника у НБС

У Амфитеатру Народне библиотеке Србије одржано је свечано обележавање 100. броја стручног и научног часописа Медицински гласник који издаје Специјална болница „Чигота“ са Златибора. Том приликом уручена је захвалница Народној библиотеци Србије за изузетан допринос развоју, квалитету и угледу часописа кроз више од три деценије сарадње.  Присутнима су се обратили председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут, као члан уредништва часописа; директор специјалне болнице „Чигота“ др Александар Симић; проф. др Милисав Чутовић; проф. др Милош Жарковић; мср Татјана Тимотијевић, начелница Одељења за научне информације Народне библиотеке Србије.

"Бити писац списатељица" у Пироту

У Народној библиотеци Пирот одржана је промоција књиге „Бити писац / списатељица", која на јединствен начин осветљава стваралачки процес савремених српских писаца. Ауторке и уреднице, Јасмина Нинков и Исидора Ињац, говориле су о овом необичном издавачком подухвату, и приближиле публици идеју и настанак књиге.У књизи је заступљено 23 аутора - од најмлађих до најискуснијих, међу којима су и нека од најзначајнијих имена савремене српске књижевности, попут Горана Петровића, Горана Гоцића, Иване Димић и Уроша Петровића, који су сви радо прихватили да буду део ове јединствене монографије савремене српске књижевности.

,,Дионизије 1941: могућа историја Ивана Петровића”

У библиотреци у Смедереву представљен је роман Миомира Петровића ,,Дионизије 1941: могућа историја Ивана Петровића”.На књижевној вечери гост је говорио и о каријери универзитетског професора. Живео је неколико година у Дубаију, предавао је на Универзитету у Фуџаири и осврнуо се на актуелна дешавања у том региону света.Вече је водио новинар Драган Павловић, а одломке из романа је читао млади глумац Владимир Бељић. Бројна чталачка публика у Смедереву том приликом је сазнала да ни писац ове књиге, пре него што је почео да је пише није чуо за Светислава Ивана Петровића глумца. Међутим, како као писац стално трага за инспирацијом, захваљујући Југословенској кинотеци која је својевремено подсећала на наше људе у Холивуду, сазнао је за њега. Сви подаци у књизи су тачни, али све оно између је ауторова машта.

„Нови Легат“

У читаоници Библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу одржана је промоција 8. броја часописа „Нови Легат“. У програму су учествовали: проф. Јован Пејчић, главни уредник, директорка Весна Илић, одговорни уредник и Татјана Јанков, библиотекар саветник. За музички део програма била је задужена Јелена Перић Конић, професор клавира у Музичкој школи „Станислав Бинички“ у Лесковцу.

XII Округли сто завичајних одељења

Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље Вас позива на XII Округли сто завичајних одељења : 3. јул 2026.
Тема:
КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИ АМАТЕРИЗАМ– друштва и појединци као ствараоци и чувари културног идентитета заједнице . Организовањем округлог стола Библиотека „Вук Караџић“ у Пријепољу настоји да афирмише библиотечке завичајне фондове, да поспеши њихове истраживачке активности као и да допринесе савременом приступу сагледавања завичајних фондова.
Радови са стручног скупа биће штампани у зборнику XII Округли сто завичајних одељења у издању Библиотеке „Вук Караџић“ Пријепоље.

Више кликом на слику.

Мали и минијатурни формати књиге у Пироту

У Народној библиотеци у Пирот у току је изложба - Мали и минијатурни формати књиге. Мини изложба књига малих формата налази се холу Библиотеке, испред Научног одељења. Најмања књига у фонду Народне библиотеке у Пироту је 50 Х 66 mm.
Мали формати књига заузимају значајно место у историји књиге и издаваштва у Србији. Под малим форматима подразумевају се публикације димензија 8 × 12 cm до 10 × 15 cm, које су у потпуности читљиве без помоћних оптичких средстава и намењене свакодневној употреби. Оваква издања била су нарочито заступљена код поезије, кратке прозе, есеја и пригодних публикација, као и у оквиру тзв. „малих библиотека“ појединих издавача.
Испод ове границе налазе се минијатурне књиге, чије димензије често не прелазе 7–8 cm, а које превасходно имају библиофилску, уметничку или меморијалну намену. Оне представљају резултат високе типографске и књиговезачке вештине, а у многим случајевима нису биле намењене интензивном читању, већ као предмети збирки и колекција.