Дигитализација културног наслеђа Алексинца

У Библиотеци „Вук Караџић” Алексинац  ових дана спроводи се пројекат дигитализације у области културног наслеђа. Овај пројекат представља наставак започете дигитализације завичајне грађе како монорафских сериских публикација, аудио и видео грађе. Циљ овог пројекта је стварање услова за трајну заштиту и чување културне баштине, а корисници, стручна јавност имаће могућност приступа важним информацијама. Када пројекат буде завршен, дигитална грађа ће бити претраживана по оптималном избору мета података, према софтверским захтевима.

Целокупна заједница се на овај начин штити трајно и чува вредна документација која сведочи о времену, људима и догађајима у нашој средини.

Голубац: Традиција, култура и народна веровања"

У огранку "Петар Петровић Његош" Нова Пазова библиотеке "Доситеј Обрадовић" из Старе Пазове, одржано је представљање етнолошке књиге "Голубац: Традиција, култура и народна веровања" аутора Александра Репеџића и Анђеле Ђермановић. Публика се упозна са митовима и легендама браничевског округа из етнолошког и културолошког угла, уз документарне видео-прилоге који су дочарали свирање у лист, веровање у вампире, као и влашку поману (даћу). Вече су употпунили ученици музичке школе Љубинка Лазића. Поред речи, слике и звука, доживљај је обогаћен и укусима, јер култура се не само доживљава већ и осећа. Публика је тако имала прилику да проба плашинте (влашке палачинке) али и да добије илустровани рецепт за исте

Белешке из неизмерне жеђи...

Поводом 100 година од смрти Франца Кафке у холу Библиотеке „Вук Караџић“ Пријепоље, отвoрена је изложба „Белешке из неизмерне жеђи: Франц Кафка (1883–1924) ...“. Изложбу је отворила Камала Кашић, в.д. директор Библиотеке „Вук Караџић“, док је о мотивима и концепцији изложбе публици више изложила Шејла Џидић, библиотекарка Универзитетске библиотеке у Београду, једна од ауторки поставке. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” заједно са Аустријском библиотеком у Београду и Аустријским културним форумом припремила је изложбу посвећену последњој години живота овог великог писца. На изложби су приказане Кафкине такозване „разговорне цедуљице“ пропраћене његовим цртежима. 

СРБИ 1914. ИЗМЕЂУ РОПСТВА И СЛОБОДЕ

У Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ у Апатину, поводом Дана града, уприличено је предавање под називом „Срби 1914. између ропства и слободе.“ Част да одржи ово јединствено предавање указао је  проф. др Сашу Марковића, историчара и декана Педагошког факултета у Сомбору. „У години, у којој смо од почетка „Великог рата“ удаљени 110 година, ретки су догађаји који имају намеру да обележе годишњицу... Делимично оправдање налази се у становишту да се достојанствено присећање свакодневнице Срба у тим данима, не помути умишљеним хвалоспевима о сопственом значају и величини, као и да, савремена геополитичка ситуација коју карактерише изразита напетост у међудржавним односима, може нашу „културу сећања“ да тумачи као претенциозно понашање оптерећено стигматизованим наслеђем с краја прошлог века.“ – речи су Саше Марковића .

Лајковачким пругом и на УБ

У организацији Библиотеке "Божидар Кнежевић" са Уба, одржано књижевнo вече на ком је представљена књига "Лајковачком пругом" аутора Мирка С. Марковића. О књизи је, поред аутора, говорио Дарен Миливојевић, колега из лајковачке библиотеке, иначе, професор књижевности, одломке је читала Калина Брдаревић, ученица Гимназије "Уб", модератор је била директорка Јелка Панић. Књига је својеврсни омаж чувеном Р.Б. Марковићу и позива нас на читање Књижевникових дела. Изашла је у је издању Библиотеке "Р. Б. Марковић" из Лајковца и имала је неколико промоција, уз жељу аутора да настави даље "Лајковачком пругом". 

„ИНТЕРАКТИВНИ ДИСПЛЕЈ КАО ИНФОПУЛТ“ у Осечини

Народна библиотека Осечина је уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије је успешно реализовала пројект у области дигитализације културног наслеђа  под називом „Интерактивни дисплеј као инфопулт у Народној библиотеци Осечина“. Ресорно министраство суфинансирало је пројекат у износу од 350. 000, 00 динара. У оквиру овог пројекта, покренутог са циљем очувања и представљања културног наслеђа нашег краја, реализована је набавка интерактивног дисплеја и израда апликације која омогућава корисницима да се на модеран и приступачан начин упознају са културом, традицијом и историјом Осечине. Реализација овог пројекта представља важан корак ка унапређењу приступа локалном наслеђу, са посебним нагласком на младе генерације и дигиталне посетиоце.

Опширније: „ИНТЕРАКТИВНИ ДИСПЛЕЈ КАО ИНФОПУЛТ“ у Осечини

Ужичко издаваштво на 67. Међународном сајму књига

На 67. Међународном сајму књига у Београду, ужичко издаваштво се представило са 28 издавача и 82 наслова књига и периодике. Представљање је одржано у сали „Иво Андрићи” и том приликом је промовисано осам издања. Градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић посебно је истакла да ужички издавачи пуне 33 године наступају обједињено представљајући изузетно квалитетне публикације. У име организатора Народне библиотеке Ужице и Народног музеја Ужице присутнима се обратила Славица Стефановић директорка Народног музеја Ужице. Госпођа Стефановић се посебно осврнула на чињеницу да се у години када је Ужице престонице културе Србије обележава  и велики број важних годишњица и јубилеја: 110 година од почетка Великог рата, 80 година од атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу, 140 година од рођења Милутина Ускоковића, 145 година од рођења сликара Михаила Миловановића.

Опширније: Ужичко издаваштво на 67. Међународном сајму књига

ГАСТРОНОМСKА МАПА СРБИЈЕ у Пекингу

У  Kултурном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу,  одржан је програм НАЈЛЕПШИ ПРЕДЕЛИ И УKУСИ СРБИЈЕ – ГАСТРОНОМСKА МАПА СРБИЈЕ. Након поздравне речи директорке Центра госпође Татјане Солдат, говорили су Исидора Ињац, уредница културних програма Библиотеке града Београда, Јасмина Нинков, директорка Библиотеке и Дејан Загорац, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србије.Мултимедијалним програмом представљена се српска гастрономија као незаобилазни део нематеријалне културне баштине Србије. Приказивањем филмова о природним лепотама Србије и њеним туристичким потенцијалима врло успешно је представљена повезаност културне баштине и гастрономије, специфичности исхране у различитим крајевима Србије и њихово мапирање у српској туристичкој понуди.

Опширније: ГАСТРОНОМСKА МАПА СРБИЈЕ у Пекингу

24. Сајам поезије

На Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, свечано је отворен 24. Сајам поезије, који се традиционално одржава у оквиру програма Међународног фестивала поезије „Смедеревска песничка јесен”. Многобројним присутним песницима и осталим гостима најпре се обратила Марина Лазовић, директорка Библиотеке, говорећи о дугој традицији Сајма поезије и пожелевши добродошлицу фестивалу Смедеревска песничка јесен и у простор наше библиотеке. Потом је све госте поздравио и Миљан Губеринић, директор Фестивала, чиме је почело даривање књигама – своје одабране књиге Библиотеци су свечано поклонили песници учесници на овогодишњем фестивалу. Програм је водила Вишња Рајковић Мрдаковић.

Опширније: 24. Сајам поезије

НАГРАДА ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ за 2023/24. годину

У уторак, 15. октобра 2024. године одржана је свечана додела Награде Ђорђе Јовановић у просторијама истоименe Библиотеке . Стручни жири je радио у саставу: Јелена Младеновић, (председник жирија), и чланови жирија: Слађана Илић и Борис Булатовић. На завршној седници одржаној 02. октобра 2024. године у библиотеци Ђорђе Јовановић, Жири је једногласно одлучио да Награду Ђорђе Јовановић за 2023/2024. годину додели књизи  Од црвенокосе богиње до слепих певачица чија је ауторка Славица Гароња. Присутнима се обратила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, Јелена Младеновић, председница жирија, и овогодишња лауреаткиња Славица Гароња.