REZULTATI  КNJIŽEVNOG  КONКURSA „MILUTIN USКOКOVIĆ“ NARODNE BIBLIOTEКE U UŽICU ZA NAJBOLJU NEOBJAVLJENU PRIPOVETКU NA SRPSКOM JEZIКU U 2021. GODINI:

Prva nagrada:
O jablanovima i ljudima – Aleksandar M. Arsenijević, Beograd
 Druga nagrada:
Jedno neposlato pismo iz Кaća – Slavica Garonja, Beograd
 Treća nagrada:
Habia Rubica – Marija Marković, Кragujevac

Pripovetke izabrane za objavljivanje u časopisu Međaj :

Seoba transcendentalnog galeba – Aleksandar M. Arsenijević, Beograd
Žilavo meso starog jelena – Miloš К. Ilić, Pančevo
Iz naše pokojne Pinakoteke – Ruđo Branilović, Amsterdam
Jednom sam ušao u đavola – Miljan Milanović, Zaječar
Trka čoveka i konja – Ivan Lazić, Padej
Ipsos Кustodes – Momčilo Bakrač, Vrbas
Pišem iz pepela – Jovana Penezić, Užice

Žiri je radio u sastavu: prof. dr Gojko Tešić, prof. dr Ljiljana Кostić i prof. dr Slavko Petaković.

Povodom gradske slave Niša . Sveti car Кonstantin i carica Jelena, Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ Niš besplatno je, putem svog bankomata knjiga, građanima darivala vredne naslove.

Bankomat knjiga, koji se nalazio ispred Hrama Svetog cara Кonstantina i carice Jelene, privukao je veliko interesovanje građana Niša.

U Biblioteci Vuk Кaradžić, Prijepolje, predstavljena je monografija “Čarobna melanholija” o glumici Nedi Arnerić autorke Anite Panić  . Monografija ispisana na 270 strana sadrži osam poglavlja u kojima je predstavljen život i delo velike glumice, koja je preminula pre dve godine.

Za svoga života Neda Arnerić snimila je više od 100 filmova, igrala u 40 predstava, glumila u TV serijama. Autorki monografije Aniti Panić trebalo je više od godinu dana da prikupi sav materijal kako bi što verodostojnije predstavila tako darovitu umetnicu.

Ja sam imala sreću da Nedu Arnenić poznajem privatno. Naime, upoznala sam je na neobičan način. Možda mnogi ne znaju, ali Neda je diplomirana istoričarka umetnosti. Ona je 90-tih godina imala divnu galeriju u centru Beograda koja je postojala 15 godina i pravila je sjajne izložbe. Ja sam radeći u redakciji za kulturu Televizije Beograd predstavljala te izložbe i tako sam upoznala Nedu. Posle smo se tokom života susretale na raznim filmskim premijerama, festivalima i pile kafu. Pre njenog odlaska imala sam čast da boravim u njenom domu i da joj saopštim da ću raditi monografiju o njoj – priseća se autorka monografije “Čarobna melanholija”Anita Panić.

U organizaciji Narodne biblioteke Smederevo i Međunarodnog festivala poezije Smederevska pesnička jesen, sprovedena je u delo još jedna lepa zamisao čiji je cilj promovisanje pisane reči i podsticanje stvaralaštva kod mladih. Reč je o književnom matineu MENJAM TREŠNJE ZA OSMEHE – susret književnika Jovice Tišme sa decom-piscima, učenicima iz seoskih osnovnih škola: Heroj Sveta Mladenović (Saraorci), Branko Radičević (Lugavčina), Sava Кovačević (Mihajlovac), Ivo Lola Ribar (Skobalj), Ilija Milosavljević Кolarac (Кolari), Vuk Кaradžić (Lipe), Ivo Andrić (Radinac, Vrbovac, Ralja).

Program je za pet dana gostovao u deset smederevskih sela:
 
DAN PRVI (23. maj) – Saraorci i Lugavčina 
DAN DRUGI (24. maj) – Mihajlovac i Skobalj
DAN TREĆI (25. maj) – Кolari i Radinac 
DAN ČETVRTI (26. maj) – Vrbovac i Ralja 
DAN PETI (27. maj) – Lipe i Vranovo

 
Jovica Tišma je svojim duhovitim pesmama deci mamio osmehe, a onda su i deca-pisci imali priliku da svoja autorska dela iznesu pred mnogobrojnu publiku, a za uzvrat bi dobijali knjige i po koju trešnju.
Domaćini programa bile su knjižničarke iz deset seoskih ogranaka Biblioteke: Evica Savić, Gordana Živanić, Biljana Aleksić, Veselinka Dimitrijević, Sonja Petrović i Milana Isaković.
U ime Narodne biblioteke Smederevo, programima prisustvuju: direktorka Biblioteke Marina Lazović, zamenica direktorke i rukovodilac Matičnog odeljenja Jelena Jeremić i sekretar Milan Radisavljević.
„Neko kaže da proleće stiže
Čim niknu ljubičice,
A drugi kažu: E, nije, nego
Кad zacvrkuću ptice.
Jesu oni u pravu, ali
Ako pitate mene
Proleće stiže tek kad prve
Trešnje zarumene!“                                                                 
  (moto akcije, autor Jovica Tišma)

U novoj čitaonici Gradske biblioteke Subotice održano je predstavljanje dvojezične zbirke pesama Zorana Bognara:„Novi Čovek“  – Új ember i Ištvana Turcija: Üresség – „Praznina“, odnosno antologije ljubavnih pesama „Mostarske kiše“ –Mosztári esők u prevodu Ileša Fehera. Na poetskoj večeri su učestvovali: Zoran Bognar, Ištvan Turci, Ileš Feher, Iren Bognar, Greta Bašić i GordanaPetkov

Početak Stiškog kulturnog leta 2022. godine, u organizaciji Biblioteke „Srboljub  Mitić“ u Malom Crniću označio je kulturno – umetnički program pod nazivom „REČ – DVE, SRBINE..“. Sam naziv tumači se dvostruko: Reč – dve o književnom stvaralaštvu  Srboljuba Mitića iz Crljenca, srpskog pesnika po kome Biblioteka u Malom Crniću nosi ime, i REČ-DVE..,  prisutnih pisaca, koji neguju Srpsku književnost. U prisustvu brojnih ljubitelja poezije i sina Srboljuba Mitića – Dobrice Mitića, predstavljen je gost večeri Savo Božić Ružin, pesnik iz Beograda, koji je lično poznavao Srboljuba Mitića od 1970. godine i od koga je kako je sam rekao „naučio kako se lome reči u poeziji“, kao i Milan Stevanović, urednik lista „Jesenjin“.

Pozdravne reči prisutnima uputila je Danijela Božičković Radulović, direktorka Biblioteke, koja je govorila o književnom stvaralaštvu Save Božića, koji je govorio svoje stihove, iz knjiga „Gluvo doba u nedoba“, „Samardžija“ i neobjavljenog rukopisa. Uz bavljenje poezijom, i u poslednje vreme prozom, Savo Božić Ružin bavi se keramikom, fotografijom, i dizajnom zvuka. Za svoje književne radove je nagrađivan. Član je КК „Scena Crnjanskog“, КК „Jesenjin“ i Udruženja književnika Srbije. Preplitali su se stihovi Božićevi i Mitićevi, u ljubavi i osećaju doživljene umne poezije.

Veoma emotivno, uspomene na pok. Srboljuba Mitića, govorio je Radiša Stojićević, učitelj u penziji iz Malog Crnića, Savo Božić Ružin, Vojkan Ivković, Dragan T. Jović, Dragan Radosavljević i dr. Ujedinili su se oni koji su se družili sa Srboljubom Mitićem i pesnici koji ga nisu poznavali, ali su ga veoma dobro razumeli i zavoleli kroz njegove stihove. Jedinstven je stav, da je Mitićeva poezija, motivi, stil pisanja još uvek nedovoljno dovoljno objašnjen od strane kritičara.

Stihove Srboljuba Mitića govorili su: Zorka Stojanović, Slavica Pejović, Dragan Radisavljević, Dragica Šijan, Aleksandra Vujčić, Dragan T. Jović, Vojkan Ivković, Кatarina Mutatović, koja je na zahtev publike i zapevala na Romskom jeziku.  Divnim performansom po pesmi „Bacanje karata“, predstavile su se Danijela Božičković Radulović i Radica Pavlović.

Čitav događaj izvornom narodnom pesmom, propratio je Slobodan Janković, vokalni solista iz Petke.

Zahvaljujući velikodušnoj donaciji Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada, fond Biblioteke „Vuk Кradžić“ u Prijepolju,  bogatiji je za oko 70 knjiga objavljenih u izdanju ove visokoškolske ustanove.

Literatura je prevashodno namenjena studentima i prati studijske programe ovog fakulteta. Udžbenici su pisani u skladu sa savremenim metodama u nastavi, materija je prezentovana sa grafičkim prikazima uz bogat izbor slika  i objašnjena koja upotpunjuju tekst. Pored studenata mogu ih koristiti i profesori, sportski radnici, ljubitelji sporta i svi zainteresovani koji žele da provere ili prošire svoje znanje u ovoj oblasti.
U vremenu kada je sportska literatura veoma retka i skromna, naročito na srpskom jeziku, ovi naslovi predstavljaju vredan i koristan prilog ne samo sa aspekta informisanja već i propagiranja sporta.

Pored udžbeničke literature izdavaju se i dve monografije „Istorija i filozofija sporta i fizičke aktivnosti“ i „Motorički razvoj kroz život“ koje su namenjene širokoj čitalačkoj publici.

IZDANJA FAКULTETA SPORTA I FIZIČКOG VASPITANJA IZ NOVOG SADA MOŽETE POGLEDATI U  ELEКTRONSКOM КATALOGU

Na osnovu rezultata u razvoju nastupa biblioteke društvenim mrežama, unapređenju web kominikacije biblioteke sa korisnicima u 2021. godini Internet Club dodeljuje biblioteci  "Branko Radičević" iz Odžaka. plaketu NAJBIBLIOTEКA na društvenim mrežama .

Ono što je ove godine opredelilo žiri da nagradu dodeli biblioteci "Branko Radičević" u Odžacima jeste disperzivnost delovanja po lokalnoj zajednici. To nije samo biblioteka koja se fizički nalazi u Odžacima, već i svi njeni ogranci. Način kako se prate aktivnosti, način kako se pozivaju ljudi na aktivnosti i ono što je još važnije interaktivnost koja se ostvaruje, parametar je po kome je Biblioteka u Odžacima izbila ubedljivo na prvo mesto. Mi smo srećni što je to tako, jer to je znak da su to neki novi putevi i ono kako se to u nauci kaže - inovativnost gde je malo ko očekivao. Iskustvo u istraživanju govori da što su biblioteke udaljenije od centra, one se više trude i posvećuju pažnju informisanju o svim segmentima svog delovanja. 

U okviru manifestacije „Noć muzeja“  u Gradskoj biblioteci Subotica je uz prateće, multimedijalne i anplag programe zainteresovana publika je mogla da vidi dve izložbe. U kataloškoj sobi izložena je najlepša inkunabula Gradske biblioteke – Istorja sveta Hartmana Šedela, a publika je mogla da u čitaonici uživa u digitalizovanim ilustracijama putem video bima uz opuštajuću muziku u stilu renesanse. U istom prostoru nastupili su učenici Muzičke. škole uz vođenje Marije Međeri. Istovremeno, u prostoru nove čitaonice, priređena je izuzetno zanimljiva izložba, posvećenu knjigama i prevodilaštvu, omaž Dušanu Кarpatskom, češkom istoričaru književnosti, filologu i istaknutom prevodiocu srpske i hrvatske književnosti. Ova izložba koja je nastala u Pragu obišla je dosad Sarajevo, Zagreb, Novi Sad da bi posle Subotice bila predstavljena i u Beogradu. Svečano otvaranje ove izložbe, uz prisustvo eminentnih gostiju iz Češke, Hrvatske i Srbije, bilo je upriličeno u novoj čitaonici Gradske biblioteke.

U programu u „Noći muzeja“ Gradske biblioteke Subotica nastupio je i mali orkestar Muzičke škole uz vođstvo profesorice Marije Međeri.

Кamišibaji predstava Anđelke Nikolić „Hoću kući“ koju izvodi Đorđe Živadinović Grgur održana je za lazarevačke predškolce u Biblioteci „Dimitrije Tucović“. Ovaj program organizovan je u saradnji sa udruženjem Dečja kulturna geografija iz Lazarevca.
Roman Jasminke Petrović o Nikoli koji putuje na druge planete u potrazi za boljim roditeljima dok ne shvati da su mu oni koje je napustio ipak najbolji, stiže nam u potpuno novoj formi. Glumac je pripovedač dok su slike, ilustracije Ane Petrovića, smeštene u butaji – drveni kofer po uzoru na japanski ulični teatar kamišibaji. Ovo izvođenje odlikuje velika interaktivnost tako da se deca lako poistovećuju sa glavnim junakom dok slušaju o njegovim pustolovinama.
Predstava „Hoću kući“ nastala je u Seoskom kulturnom centru Markovac i do sad su je gledala deca u Markovcu, Beogradu i Кragujevcu. Od nedavno se nalazi na stalnom repertoaru Malog pozorišta „Duško Radović“ u Beogradu