Bibliotekarka Hadija Džigal - Кriještorac, govorila o iskustvima i radu Zavičajnog odeljenja Biblioteke „Vuk Кaradžić“ na savremenom priređivanju književne zaostavštine Vladislava Veselinovića Tmuše.

U programu pod nazivom „MI, VI, SVI...U traganju za polifonim konceptima pozorišta participacije “ koji se održava u okviru beogradske Bitef Polifonije, sinoć je na daskama Bitef teatra nastupila večernja scena Doma kulture sa svojom ovogodišnjom predstavom „Tmuša – tako mi srca“. Predstava prijepoljskih „Tmušića najavljena je kao „komedija sa ozbiljnim posledicama“.

 

Odmah nakon odigrane predstave organizovana je tribina pod nazivom „Videti tek kasnije“ koja je bila posvećena razgovorima o umetničkim projektima koji oživljavaju, afirmišu i preispituju kulturnu istoriju i tradiciju zajednice i društva. Na razgovore je pozvana i bibliotekarka Hadija Džigal - Кriještorac, koja je govorila o iskustvima i radu Zavičajnog odeljenja Biblioteke „Vuk Кaradžić“ na savremenom priređivanju književne zaostavštine Vladislava Veselinovića Tmuše. O radu na predstavi i mogućnostima negovanja književne baštine govorile su rediteljka, Sunčica Milosavljević i dramaturg Snežana Gnjidić.

Profesorka Dragica Puljezević, prijatelj i saradnik Biblioteke Osečini već godinama unazad predano radi na beleženju arhaizma i dijalektizma, izradili  su mali osečanski seoski rečnik, prikupili toponime, zabeležili stara srpska imena. Za svoj rad su dobili brojne nagrade.

 

U okviru ovog programa nasoj publici, prof. Dragica je predstavila rad na beleženju reči koje svedoče o životu i običajima našeg kraja: šta se radilo o velikim verskim praznicima, verovanjima, šta se valja, a šta se ne valja, šta trudnica sme, a šta ne sme, običaji i verovanja vezanim za svadbu i rođenje deteta, kako se nekad radilo i i družilo, verovanja o fantastičnim bićima: vilama, vesticama, vampirima...

 

Kao moto  za rad odabrali su  reči akademika Predraga Pipera:

 

„Nažalost, narodni govori nestaju pre svega zato što sve više ljudi odlazi nepovratno sa sela, sela ubrzano nestaju, a gradovi rastu. Svaki, pa i najmanji jezik, pa i najmanji govor, predstavlja neponovljivu sliku sveta ovaploćenu u jeziku, a bogatiju i lepšu od svih pojedinačnih čovekovih tvorevina. Jezik je i živi muzej kulturne prošlosti jednog naroda, a govor je najpotpuniji muzej kulturne prošlosti nekog kraja. Već je i to dovoljan razlog da se lokalni govori ne prepuste z

Ministarstvo kulture i informisanja, drugi put zaredom, organizovalo je konferenciju - - Kultura i IT sektor u Domu Narodne skupstine, 

 

Predstavnici ustanova kulture i kompanija iz IT sektora su, nakon prve održane konferencije, uspostavili kontakte koji su rezultirali zajedničkim projektima. Konferencija je obuhvatila teme koje su od ključnog značaja za razvoj kulture u danasnjem vremenu: kultura u digitalnom okruženju (3D skeniranje/mapiranje, virtuelna realnost, proširena realnost; digitalni servisi ustanova kulture; klaud sistemi; veb arhiviranje), kao primer kolaboracije ustanova kulture i IT sektora koje za cilj imaju predstavljanje kulturnog nasleđa i savremenog stvaralastva kroz savremene tehnologije. Drago nam je što su blok Klaud sistemi predstavili Telekom Srbija A.D. – INternet klub iz Ljiga.

Bibliotekari katalogizatori iz Arilja, Požege, Čajetine, Priboja, Nove Varoši i Užica,pohađali su seminar - Nedoumice iz kataloške prakse..

 

Bibliotekari katalogizatori iz Arilja, Požege, Čajetine, Priboja, Nove Varoši i Užica, koji u svakodnevnom radu imaju dosta dilema sa velikim očekivanjima su dosli na seminar - Nedoumice iz kataloske prakse, na kome je koleginica Ana Savić iz Odeljenja monografskih publikacija Narodne biblioteke Srbije prenela deo svog bogatog iskustva iz ove oblasti. Imajući u vidu opšti utisak, aktivno učešće i živu diskusiju kolega na ovom seminaru, očekivanja su više nego ispunjena. Neke dileme su razrešene a očekuje se nastavak razmene iskustava u narednom periodu.

Biblioteka u Negotinu prikazala je prezentacije - Finansijska edukacije-sta je potrebno da znate i - Kako obezbediti sredstva za skolovanje.

Biblioteka u Negotinu uz podrsku Narodne banke Srbije, a u okviru projekta - Finansijska pismenost građana, prikazala je prezentacije - Finansijska edukacije - sta je potrebno da znate i - Kako obezbediti sredstva za skolovanje. Predavači, Miodrag Ilić, vis. str. saradnik i Ljiljana Vidojković, samostalni str. saradnik, razgovarali su sa učenicima 4. godine Negotinske gimnazije.

Povodom obeležavanja sedamdeset šeste godišnjice masovnog streljanja u Kraljevu,

 

Žrtva, zločinac, posmatrač

Povodom obeležavanja sedamdeset šeste godišnjice masovnog streljanja u Kraljevu, u Narodnoj biblioteci  ''Stefan Prvovenčani''  dr Dragoljub Danilović, gimnazijski profesor istorije, održao je predavanje ''Žrtva, zločinac, posmatrač''. Uz podsećanje  da su okupatorski vojnici Nemačke od 15-20. oktobra 1941. ovde streljali preko dve hiljade ljudi, Danilović je rekao da taj, najvažniji i najstrašniji događaj u istoriji grada, ne sme da padne u zaborav.

 

-Oktobar je mesec istorijski važnih događaja za Kraljevo, ali i za ceo srpski narod. Kada postavimo pitanja o sopstvenom pamćenju istorije grada Kraljeva, osećanja su i pomešana i smućena, opterećena ograničenim znanjima, ideološkom upletenošću i nedozrelom racionalizacijom...kaže Danilović.

On napominje da je među 13.000 hiljada stanovnika, koliko ih je 1941. godine imalo Kraljevu, bilo i Slovenaca, Hrvata, Slovaka, Čeha, Rusa, Srba izbeglih sa područja ustaške Nezavisne Države Hrvatske i sa teritorije Kosova i Metohije...

-Čini se da je u svim dosadašnjim istoriografskim proučavanjima o masovnom streljanju Kraljevčana 1941. godine, svesno, ponekad i nesvesno, zanemarivana činjenica da taj zločin nisu počinili ni fašisti, ni nacisti, već regularne vojne jedinice nemačkog Vermahta.Posebno treba imati u vidu da je naziv -Vermaht - ime za odbrambene snage nemačke države...

Oni su u Kraljevu ubili oko 2.300 ljudi, većinom Srba hrišćana, ali i Slovenaca, Hrvata, Rusa... koji su Srbiju prihvatili kao svoju državu. I žene, i decu, i lekare i đake... i to sve zbog svođenja ljudskih života na brojeve i popunjavanje kvota. U Starom zavetu, po Mojsijevim zakonima, odnos je bio - oko za oko, zub za zub, a po surovim zakonima vojnika Vermahta, 100 srpskih civila za jednog nemačkog vojnika. Ovakvo bezumlje i sumrak civilizacije mogu se objasniti ekstremnom mržnjom prema Srbima, jer je stvoreno shvatanje da bi najbolje bilo da Srbija nestane sa geografske karte...kaže Danilović

U ovom programu učestvovali su učenici kraljevačke Gimnazije.

 

16. oktobar 2017. 

Prvi muzejski teatar kod nas, gostovao je u biblioteci u Osečini.

 

Kroz životnu ispovest kneginje Ljubice Obrenović, naša publika je bila  prilici da na upečatljiv način upozna prvu vladarku obnovljene Srbije, čuje činjenice o najznačajnijim događajima iz vremena kneza Miloša Obrenovića, sazna detalje o odnosu kneza Miloša i kneginje Ljubicei brojne zanimljivosti iz njihovog privatnog života.

"Miloš i ja smo često menjali mesto stanovanja, prvo smo živeli u Brusnici, u zajedničkom domu Obrenovića. Posle propasti Prvog ustanka, Miloš je sagradio dom za njega, mene i decu u Crnući, u mestu udaljenom od puta i od svake opasnosti u šumovitom predelu. Nakon Drugog ustanka, dolazi do stvaranja dvojne srpsko-turske uprave, Miloš se proglašava za kneza i mi prelazimo da živimo u Kragujevac, koji tada, 1818. godine, postaje njegova prestonica i stoji nasuprot Beogradu u kome stoluje vezir. U Kragujevcu je Miloš sagradio dvore za njega, mene i decu. Ja sam sa decom živela u Šarenom konaku, a leto bi provodili u Trmbasu, u kneževom letnjikovcu...“ (deo iz monodrame „Na kafi kod kneginje Ljubice“)

 

Monodramu "Na kafi kod kneginje Ljubice" izvela je Nataša Popovska, viši kustos Muzeja grada Beograda, autor teksta i scenarija.

 

 

Zbirka poezije - Limske pesničke luke, u izdanju Biblioteke Vuk Karadžićnastala kao deo IPA projekta prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore - Kultura za Evropu, Evropa za kulturu...

 

Na osnovu Statuta, čl. 65 i Pravilnika o nagradama i nagrađivanju, Narodna biblioteka Dositej Novaković Negotin raspisuje KNjIŽEVNI KONKURS ZA NAGRADU ČIKA ANDRA
Nagrada Čika Andra, koja nosi ime po dečjem pesniku Andri  Franičeviću iz Jabukovca, ima za cilj podsticaj dečijeg stvaralaštva. Ova  nagrada dodeljuje se za pesničko stvaralaštvo. Za nagradu Čika Andra, mogu konkurisati deca uzrasta do 18 godina, koja žive i stvaraju u Negotinskoj Krajini. Konkurs je otvoren do 20. oktobra 2017. Radovi  se šalju u tri primerka, potpisani šifrom, sa razrešenjem šifre u  posebnoj koverti (ime i prezime, adresa, telefon i naziv škole). Adresa: Narodna biblioteka Dositej Novaković, Negotin, JNA 2 ( sa naznakom: za književni konkurs „Čika Andra“). Telefon za informacije 019/543-390. Nagrada najuspešnijem autoru biće dodeljena na Dan biblioteke, 31. oktobra 2017. godine.