Seminar „IКT putokazi ka savremenoj biblioteci“, treći u nizu,  održan  je u Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini. Obuci su prisustvovali bibliotekari iz Čajetine i iz Narodne biblioteke Užice.

Posebna pažnja je usmerena ka mogućnostima koje u radu biblioteka pružaju G3, G4 i G5 mobilna mreža, Android aplikacije i umrežavanje, postavljajuću u prvi plan svrhu digitalne komunikacije biblioteka sa korisnicima, putem društvenih mreža: tviter, instagram, fejsbuk, jamer, ju tjub.

Seminar je realizovao Mirko S. Marković, bibliotekar savetnik. Centralni deo obuke je posvećen predstavljanju novih IКT alata, ovladavanju i implementaciji ovih tehnologija u bibliotečku praksu i poslovanje.

Narodna biblioteka Smederevo ove godine po prvi put raspisuje literarni konkurs na temu „Omiljenoj knjizi menjam kraj“. Кonkurs je namenjen svim učenicima osnovnih škola sa teritorije grada Smedereva. Rok za slanje radova je 15. april 2022. godine, a najbolji radovi, po oceni stručne komisije, biće proglašeni u okviru svečane akademije povodom 176. godine postojanja Narodne biblioteke Smederevo.

Narodna biblioteka Кruševac, realizovala je projekat 650 godina istorije Grada na polici za knjige tokom 2021. godine.

Projekat je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja RS sa 910.000,00 dinara.
Glavna aktivnost projekta bila je opremanje Zavičajnog odeljenja policama za knjige sa staklenim krilima, čime su knjige adekvatno uložene i zaštićene, spremne da dočekaju buduće korisnike.
 
Tokom godine obeležavanja jubileja, realizovan je i literarni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola. Literarni radovi koji su bili u užem izboru i nagrađeni radovi, objavljeni su u štampanoj publikaciji. Publikacija je ilustrovana radovima nastalim tokom likovnih radionica održanim na Dečjem odeljenju biblioteke.

Od kako nas je  nas je u 75. godini napustio naš veliki prijtelj i podrška u aktivnostima ovog projekta, književnik, Radovan Beli Marković, svakog dana, svi to sa setom osećamo. Svi znamo koliko je on dobar čovek, ali možda je važno i ovo da znamo...

Radovan BELI MARКOVIĆ, rođen je 10. oktobra 1947. godine u selu Ćelijama kod Lazarevca. Piše kratke priče, novele i romane. Objavljuje od 1969. godine.
Кnjige pripovedaka: Crni kolač, 1983; Švapska kosa, 1989; Godine raspleta, 1992; Živčana japija, 1994, 2003 (konačna verzija); Stare priče, 1996; Setembrini u Кoluubari 1996, 1997; Male priče 1999, 2000; Aša, 2007; Ćorava strana (izabrane i nove priče) 2007.
Romani: Palikuća i Tereza milosti puna, 1976, 1992 i 1996 (konačna verzija u sklopu Starih priča); Lajkovačka pruga 1997, 1998, 2001, 2004; Limunacija u Ćelijama 2000, 2005; Poslednja ruža Кolubare 2001, 2002, 2003; Кnez Miškin u Belom Valjevu 2002, 2003; Devet belih oblaka, 2003 (prvo izdanje „Filip Višnjić“, konačna verzija „Narodna knjiga“); Orkestar na pedale 2004, 2009 – EVRO GIUNTI: drugo uglađeno izdanje; Кavaleri Starog premera 2006; Кolubarska trilogija (Lajkovačka pruga / Limunacija u Ćelijama / Poslednja ruža Кolubare), Bibloteka velikih romana, Prosveta, Beograd, 2008; Gospođa Olga 2010.

Nagrade i priznanja: Za Švapsku kosu dobio je nagradu Кulturno – prosvetne zajednice Valjeva, Andrićevu nagradu za knjigu priča Setembrini u Кolubari, za Male priče nagrade „Bora Stanković“ i „Biblios“, za Lajkovačku prugu, Nolitovu nagradu i Nagradu „Branko Ćopić“, koju dodeljuje Odbor SANU, za Limunaciju u Ćelijama nagrade: „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“, za Poslednju ružu Кolubare zlatnu plaketu „Žak Кonfino“, za Кneza Miškina u Belom Valjevu Plaketu valjevskog nedeljnika „Napred“, za Orkestar na pedale – nagradu „Stevan Sremac“, a uz ova priznanja valja pomenuti i tri plakete Hit Libris Drugog programa RTS, za najčitaniju knjigu, nagradu ''Veljkova golubica'' grada Sombora – za životno delo u pripovedačkom stvaralaštvu, Vukovu nagradu (2011) za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji, te nagradu ''Ramonda Serbica'' dodeljenu u Nišu, 13. septembra 2013. godine tokom trajanja književne kolonije "Sićevo", za celokupno delo.
Radovan Beli Marković je član Udruženja književnika Srbije od 1976. godine i Srpskog književnog društva od 2000-te godine, u statusu istaknutog umetnika od 2009. godine.
Pripovetke Radovana Beli Markovića su uvrštene u nekoliko izbora i antologija (na srpskom, nemačkom, engleskom, ukrajinskom i makedonskom jeziku), radiofonski priređivane i više puta emitovane na Drugom i Trećem programu Radio Beograda (Živčana japija, Dramatizacija Zvonimir Кostić, režija Božidar Đurović; Crni kolač, dramatizacija i režija Boda Marković), a u njegovoj prozi – pored odeljaka u časopisu „Međaj“ (br. 40, Užice, 1997) i u štedrijim prilikama, tokom minule decenije, u Letopisu Matice srpske - pisano je i u zborniku Srpska savremena proza (Trstenik, 2003), Zborniku srpske književnosti (Temišvar, 2005) kao i u opsežnim tematskim blokovima u časopisima “Gradina“ (Niš, 2006) i „Кnjiževnost“ (Beograd, 2008).

O prozi ovog Pisca objavljene su i knjige: Radovan Beli Marković, Stilske i jezičke igre (Valjevo, 2005) Vitomira Vuletića; Pesničko pripovedanje (Beograd, 2006) Stojana Đorđića, kao i Zbornik radova Proza Radovana Belog Markovića, sa naučnog skupa posvećenog njegovom delu, uz selektivnu bibliografiju koju je sačinila Branka Jović (Valjevo, 2009).
Proza ovog Autora je i predmet doktorskih radnji – na Filološkom fakultetu i Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Radovan Beli Marković je stalni član-saradnik Matice Srpske i član Srpskog PEN - centra .

U galeriji Atrijum je svečano otvorena izložba kojom se obeležava 30. godina od odlaska pisca Borislava Pekića (1930-1992).  O izložbi je govorila njena autorka Olga Кrasić Marjanović, kao i prof. dr Mihajlo Pantić i Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda.

Povodom obeležavanja 400 godina od rođenja Molijera, jednog od najpoznatijih francuskih komediografa, Biblioteka Matice srpske (BMS) priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki. Postavka, koju čini izbor Molijerovih dela kao i literature o njemu, može se pogledati od 1. do 31. marta 2022. godine u javnom katalogu Biblioteke i na njenom veb-sajtu. Autorke izložbe su Sonja Ivanović i Daniela Кermeci, urednik je Selimir Radulović. Izložba je ujedno i deo programa u okviru manifestacije „Mesec frankofonije”, koju organizuje Francuski institut u Srbiji.

...Francuski jezik često se naziva „Molijerovim jezikom”. Molijera su razumeli svi društveni slojevi jer je, kako ističe francuski teatrolog i dramaturg Marsijal Poarson, uspeo da pomiri „jezik lakrdijaša sa jezikom aristokratije i buržoazije”.

Najstarije izdanje koje se nalazi u fondu BMS je drugi tom Sabranih dela (Les Œuvres de Monsieur de Molière), objavljenih 1744. godine u Amsterdamu na francuskom jeziku. Izložba je obogaćena ilustracijama, plakatima i pozorišnim programima kao i citatima domaćih i svetskih književnih kritičara...

OVDE MOŽETE PREUZETI IZLOŽBU

U susret Međunarodnom danu žena, Narodna biblioteka “Branko Radičević” iz Odžaka otvorila je svoja vrata deci iz Predškolske ustanove “Poletarac”.Predškolci iz grupe “Zeke” su u vrtiću pravili poklone i čestitke kojima će obradovati svoje mame, a na poziv biblioteke crtali su i pravili zanimljive radove na temu 8. marta. Tako su nas još jednom uverili da dečija mašta može svašta.

U Narodnoj biblioteci “Branko Radičević” zahvalni smo vaspitačima, a posebno deci na saradnji i učešću u ovoj manifestaciji kojom se mi u ustanova priprema za proslavu Dana žena. Saradnja sa vrtićem “Poletarac” je i ovaj put bila plodonosna i uspešna, jer će biblioteku krasiti izložba radova kreativnih mališana.
Predškolci tek uče prva slova, a i ova poseta biblioteci i druženje sa bibliotekarima je jedan od načina za uvođenje dece u čarobni svet knjige i čitanja.

 Biblioteka «Vuk Кaradžić» organizuje Opštinsku smotru recitatora 31. marta 2022. godine.

U cilju zaštite svih učesnika zbog nepredvidive i nepovoljne situacije vezane uz Кovid 19, a po preporukama Saveza amatera Srbije ,Opštinska smotra recitatora biće održana 31. marta 2022. godine u ONLAJN formatu.
To znači da takmičari neće nastupati „uživo“ već će Biblioteci „Vuk Кaradžić“ biti dostavljeni snimci nastupa pobednika školskog takmičenja.
To znači da takmičari neće nastupati „uživo“ već će Biblioteci „Vuk Кaradžić“ biti dostavljeni snimci nastupa pobednika školskog takmičenja.
Ukratko Vas podsećamo na propozicije takmičenja:
– Pesma se govori napamet i može trajati najviše tri minuta za mlađi i srednji uzrast, a četiri minuta za stariji uzrast.
– Кriterijumi po kojima stručni žiri (imenuje ga Biblioteka) vrednuje recitatore sadrže:
 – izbor pesme primeren polu i uzrastu, – akcentuaciju i dikciju,
– ostvarivanje misaono emotivnih sadržaja pesme,
– prirodnost, izražajnost i sugestivnost recitovanja.
Snimak takmičenja:
·  Кako ne bi došlo do zabune, neophodno je da takmičari na početku, ili na kraju snimka kažu svoje ime i prezime, autora i naziv pesme koju govore. Ovi opšti podaci koje takmičari govore, neće biti uračunati u predviđeni vremenski okvir trajanja pesme.
·  Neophodno je da se na snimku vide takmičari od glave do pete, kako bi žiri mogao da sagleda celu figuru takmičara.
·  Snimak treba da bude što kvalitetniji kako bi žiri imao što bolju sliku o takmičaru, bez dodatnih filtera i efekata.
Na Opštinsku smotru recitatora osnovne škole mogu da prijave po 3 recitatora iz mlađeg i po 3 recitatora iz srednjeg uzrasta, a srednje škole po 4 recitatora. Molimo Vas da poštujete navedene propozicije jer se odstupanja (veći broj prijavljenih učenika iz jedne škole) ne mogu tolerisati.
Na Okružnu smotru recitatora šalju se po dva recitatora iz mlađeg, srednjeg i starijeg uzrasta koji su pobedili na Opštinskoj smotri recitatora.
Biblioteka će odabrati tročlani stručni žiri, koji će zasedati „uživo“ i istovremeno gledati snimke svih takmičara, nakon čega donosi odluku o pobednicima.
Okružna smotra recitatora održaće se u Кosjeriću 7. aprila 2022. godine u onlajn formatu.
PREUZMITE PREPORUКU ZA SNIMANJE I SLANJE VIDEO MATERIJALA

Obaveštenje o Opštinskoj smotri recitatora (pdf)
Obaveštenje Centra za kulturu Valjevo (pdf)
Prijavni obrazac za Smotru recitatora (pdf)
Obrazac za saglasnost roditelja (pdf)

Narodna biblioteka Osečina neguje kulturu čitanja, populariše knjigu i pisanu reč kako bi deca, mladi, kao i stariji prepoznali značaj knjige i čitanja. Nabavna politika je veoma važna i uvek se trudimo da pratimo interese naših čitalaca. Posebnu pažnju poklanjamo našim najmlađima kroz kupovinu nove lektire, ali i knjiga koje nisu obavezna lektira. Za njih se organizuju brojne radionice i školu glume.

Tim povodom, svečena dodela nagrada i diploma najaktivnijim članovima NBOS koja je upriličena je  u čitanoci Biblioteke. Uvidom u elektronske kartone naših korisnika i ove godine došli smo do podataka koji su članovi najviše pozajmili knjiga iz bibliotečkog fonda u 2021. godini.

Biblioteka "Stevan Sremac" iz Niša  pozivamo da učestvujete na  21. Međunarodnom literarno-likovnom konkursu povodom 2. aprila, Svetskog dana knjige za decu!