Стогодишњица завршетка Великог рата

У  сали библиотеке "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу публика је уживала у патриотској вечери, која се састојала од сећања, музике и поезије везаних за стогодишњи јубилеј Дана примирја када је завршен Велики рат. Организатори ове манифестације били су библиотека "Димитрије Туцовић" Лазаревац, Организација резервних војних старешина ГО Лазаревац, и књижевни клуб из Лазаревца. Сала библиотеке била је испуњена скоро до последњег места. Програм је отпочео химном, а затим је историчар Ратко Вукелић изговорио краћу беседу о важности и значају тог јубиларног датума. Глумац Петар Бјековић у два наврата говорио је стихове херцеговачког песника Божидара М. Глоговца из његове поеме Србија.

Опширније: Стогодишњица завршетка Великог рата

"Лимска песничка регата“

У оквиру манифестације "Лимска песничка регата“, Библиотека „Вук Караџић“ окупила је  под својим кровом песнике полимских градова из три државе. Овогодишња „Регата“ исплавила је са изворишта Лима, зауставила се у Бијелом Пољу, да би се усидрила у Пријепољу. На сваком одредишту одржан је поетски програм којим су се песници, својим стиховима, још једном одужили реци која их као водена нит нераскидиво спаја.
У Плаву су песнике дочекали и пожелели им добродошлицу, директор Центра за културу Владимир Кнежевић и руководилац Матичне библиотеке, Алија Реџематовић, који је нагласио да су Лим и његова плава вода одувек били инспирација песницима који су, са извора где је вода најбистрија, слали најлепше жеље и љубав браћи и сестрама до његовог ушћа у Дрину.

Директорица Библиотеке „Вук Караџић“, Садија Хоџић, подсетила је присутне да су се у плодној лимској долини родиле бројне манифестације, али да је у том обиљу само једна „Лимска песничка регата“ која је настала из прекограничног пројекта „Култура за Европу, Европа за културу“.

Опширније: "Лимска песничка регата“

Обележен дан библиотеке у Кикинди

Кикиндска Народна библиотека,  која од 1952. године носи име Кикинђанина, књижевника Јована Поповића, обележила је 173 године од оснивања. Уз отварање изложбе "Јован Поповић – живот и дело", кикиндска Библиотека имала је ту част да на свој дан буде библиотека у којој отпочиње реализација пројекта популаризације дигитализације културе, а који уз покровитељство и подршку Министарства реализује Интернет клуб Србије. Помоћник министра кулктуре Србије за  дигитализацију,  др Дејан Масликовић је у свом поздраву подвукао значај дигитализације завичајних фондова локалних заједница. "План је да НБ "Јован Поповић" , популрано речено, буде агрегатор за Кикинду. Дакле, све креће одавде, рутере је добила Библиотека, а поред наше установе рутере ће добити кикиндски Народни музеј и Позориште. Те три установе чиниће културни троугао у којем ће се сливати све информације из културе, свакодневно", каже Радмила Перовић, директорка НБ "Јован Поповић" Кикинда.

Опширније: Обележен дан библиотеке у Кикинди

Национални оквир за дигитализацију периодике

У просторијама Министарства културе и информисања Републике Србије потписан је Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији. Национални оквир су потписали Александар Гајовић, државни секретар у Министарству културе и информисања Републике Србије, Андрија Јоргић, директор Новинско – издавачког предузећа компаније Борба, Весна Стевановић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Новка Шокица Шуваковић, заменик управника Библиотеке Матице Српске и Јасмина Нинков, директор Библиотеке града Београда. Национални оквир за дигитализацију периодичних издања у Републици Србији je документ који представља основу за унапређење процеса дигитализације у култури, како би се овај процес обавио на што ефикаснији и сврсисходнији начин, а културно наслеђе и савремено стваралаштво Републике Србије презентовало најширој публици.

21. Сусрети библиографа Награда "Душан Панковић"

У организацији библиотеке "Ђорђе Натошевић" из Инђије, одржани су 21. Сусрети библиографа  "Душан Панковић".  У Великој сали Културног центра Инђија  изложено је 36 библиографских радова, подељених у четири тематске области: Историја библиографије, Библиографска истраживања, Текућа библиографска пракса и Прикази. Аутор радова су из Србије, Републике Српске и Црне Горе.Све је више библиотекара, библиографа и научних радника који своју стручну и научну пажњу посвећују области библиографије, као незаобилазне научне дисциплине. Такође се шири и број институција из којих долазе аутори радова. Овакво стање потврђује потребу постојања и даљег унапређивања рада на организовању Сусрета библиографа.

На овогодишњим  за изузетна остварења у области српске библиографије  додељена је Награда "Душан Панковић", мр Гордани Ђилас, библиотекару саветнику, библиографу и песнику из Новог Сада.

„Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

Награда „Ђорђе Јовановић“, која се већ пола века додељује за најбоље критичко-есејистичко дело у претходној години, ове године је припала равноправно Слободану Владушићу за књигу Књижевност и коментари (издање Службеног гласника) и Зорану Милутиновићу за монографију Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам (издање Геопоетике). Одлуку је донео једногласно жири у саставу: Леон Којен, Милосав Тешић и Драган Хамовић. На свечанј додели признања присутнима су се обратили чланови Жирија који су прочитали образложења награде, а затим и један од двојице овогодишњих лауреата - Слободан Владушић. Због оправдане одсутности Зорана Милутиновића, у његово име се обратио директор Геопоетике Владислав Бајац. Новчане награде и повеље је уручила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

Опширније: „Ђорђе Јовановић“ равноправно Владушићу и Милутиновићу

"Последњи аргонаут" у Лазаревцу

У  библиотеци "Димитрије Туцовић" у Лазаревцу  одржана је промоција  романа Александра Гаталице "Последњи аргонаут" . О роману је веома инспиративно, у аористу, говорио књижевни критичар Милета Аћимовић Ивков који је различитим питањима од аутора добијао све више детаља о роману како би се посетиоци што боље упознали са његовим садржајем. Дијалогом аутора и критичара дознали смо основе радње овог веома интересантног дела. Али чак и након читања одломака много је тога остало недореченог те се радозналост присутних може утолити једино читањем "Последњег аргонаута".

Читава промоција овог романа протекла је као дијалог између Александра Гаталице и Милете Аћимовића Ивкова тако да на крају вечери посетиоци нису имали много питања о књизи, а на неколико постављених и сам аутор је одговорио уз осмех и закључак да су га посетиоци веома пажљиво слушали и проникли у суштину дела.