НОВИ САЈТ БМС

Библиотека Матице српске најстарија је српска библиотека националног значаја и прва јавна научна библиотека у Срба на интернет адреси  https://www.bms.rs/ има нови сајт.  Webmaster Драгана Видовић са сарадницима - Вањом Ковачевић и Наташом Микић реализују савремени интернет портал културе који мења досадашњи   http://www.bms.ns.ac.rs .

Желимо им пуно успеха у даљем раду.

97. рођендан Библиотеке града Београда

Библиотека града Београда обележила је  97 година постојања. Том приликом додељене су награде „Марија Илић Агапова” – за најбољег библиотекара града Београда, „Глигорије Возаровић” – за најбољег издавача и награда за најчитанију књигу страног аутора, награда „Читалац године” и „Повеља за изузетан допринос”.

Награда која носи име Марије Илић Агапове, прве библиотекарке и управнице Библиотеке града Београда, додељена је Василију Милновићу, руководиоцу Центра за науку у Универзитеској библиотеци „Светозар Марковић“, за изузетан допринос развоју библиотекарства града Београда.

Опширније: 97. рођендан Библиотеке града Београда

Савремена новогодишња бајка

Библиотека "Вук Карџић" Пријепоље јавља да је изашао „ЖУРНАЛАЦ“ БР. 35 : Савремена новогодишња бајка . За новогодишњи „полуокругли“ јубиларни број „Журналца“ пишу: Миња Средојевић, Селма Пашановић, Алис Ћосовић, Ника Ратковић, Амар Мемишаховић, Хелена Јанковић, Катарина Шљукић, Мак Ровчанин, Арсеније Гојак. Уредник: Индира Хаџагић-Дураковић.

Као и до сада штампану верзију „Журналца“ можете набавити уз лист Полимље. ПДФ издање кликом ОВДЕ или на слику.

„Београдски победник“ – шири избор

На конкурс Библиотеке града Београда за Награду „Београдски победник“ за најбољи роман објављен у 2024. години стигло је сто тридесет романа. Жири у саставу Предраг Петровић (председник), Весна Тријић, Слађана Илић, Петар Пијановић и Наташа Анђелковић издвојио је следећих двадесет осам романа у шири избор:

Опширније: „Београдски победник“ – шири избор

Јакшићево ауторско вече

У сусрет празницима у огранку библиотеке "Петар Петровић Његош" у Новој Пазови приређено је ауторско вече Миодрага Јакшића. Јакшић је казивао своју поезију, док је Драган Мишковић на гитари извео неколико песама Боре Ђорђевића.  Песму Миодрага Јакшића „Ровињ“, с много љубави прочитала је  Јелена Међо. Било је ту речи и о Индији, Београду, Срему и животу, недокучивом, вечној загонетки.

Опширније: Јакшићево ауторско вече

ДОДЕЛА НАГРАДА СА КЊИЖЕВНОГ КОНКУРСА „КО СМЕ ТАЈ МОЖЕ – КО НЕ ЗНА ЗА СТРАХ, ТАЈ ИДЕ НАПРЕД“

У Свечаној сали Библиотеке „Димитрије Туцовић“ Лазаревац одржана је додела награда за најбоља дела са књижевног конкурса „Ко сме тај може – ко не зна за страх, тај иде напред“. Присутне је најпре поздравила директорка Библиотеке, Јасмина Иванковић. Иако су временски услови били неповољни, награђени учесници су присуствовали додели награда и прочитали своје радове, враћајући нас 110 година уназад, у тренутке када је Колубарска битка обликовала судбине и историју. Писана са страшћу и поштовањем према херојским тренуцима, ова књижевна дела оживела су дух прошлих времена и подсетила нас на снагу људске воље и храбрости.

„Стиг“

На радост љубитеља књижевности, поштоваоца писане речи, верних читалаца и заљубљеника у педестрогодишњи часопис за књижевност уметност и културу „Стиг“, нови двоброј 139/140, тек што се појавио из штампе промовисан је у библиотеци „Србољуб Митић“ у заједничкој организацији за издавачем Центром за културу општине Мало Црниће. Посебну драж промоцији дала је целонедељна свечана претпразнична новогодишња атмосфера, испуњена различитим културно – уметничким садржајима.Уводну реч о Часопису дала је уредница, Данијела Божичковић Радуловић. Акценат њеног излагања био је на укључивање младих у рад и припрему часописа, ослањајући се на искуство старијих чланова. О садржају часописа је говорила и Александра Марковић, чланица редакције, а потом су се укључили и остали присутни.

Опширније: „Стиг“

„Заборављени подстанари“

Гост Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ са темом Заборављени подстанари, био је др мед. Данијел Живановић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације. Тема „Заборављени подстанари“, корисна који пате од одређених болести, тако и људима који су здрави, привукла је многе грађане, заинтересоване за додатну едукацију којом ће оплеменити свој живот. У једном даху су пратили процену да се наше тело насељава десет пута више микроорганизама него што имамо ћелија о чињемова да  бактерије у цревима играју изузетно важну улогу у одржавању менталног и физичког здравља. Њихова улога није везана само за црева, већ утичу и на друге органе у нашем телу. Неки чак описују микробиом нашег црева као да је засебан орган.  Овакви програми  у библиотеци се памте и дуго препричавају

Са ужичке калдрме у свет успешних

У Народној библиотеци Ужице представљена је књига „Са ужичке калдрме у свет успешних” новинара и публицисте Зорана Жеравчића. Књига садржи биографије тринаест знаменитих личности рођених у Ужицу, углавном у другој половини XIX века о којима шира јавност недовољно зна.Осим аутора, о књизи су говорили Зоран Јеремић и др Александар Савић из Историјског архива Ужице. Присутне је поздравила  директорка Библиотеке Душица Мурић. Књига обухвата биографије лекара, професора, добротвора, задужбинара, уметника… Душица Мурић подсетила је да су ове године, када је Ужице престоница културе, у Народној библиотеци Ужице представљене биографије балерине Љубинке Добријевић и борца за радничка права и политичког емигранта Живка Топаловића.

ПОДГОРСКИ КУЛТУРНИ СВЕТИОНИК

Народна библиотека Осечина је обележила свој јубилеј – сто година постојања! Присутне госте из света културе, образовања, здравства, свештенства, чланове, некадашње и садашње запослене поздравили су председник општине Осечина - Никола Томић, Миодраг Ивановић, помоћник министра културe,  Јелена Бенић из НБС и  директорка Народне библиотеке Осечина Ана Васиљевић.

Прва народна књижница и читаоница основана је јануара 1924. године. Током протеклих стотину година, Библиотека у Осечина је постала средиште знања, заједништва и креативности. Њена улога у унапређењу образовања, културе и друштвеног живота у Осечини је непроцењива. Била  је место окупљања за све оне који траже инспирацију, нове идеје и могућности за лични и професионални развој. Све време постојања библиотека и њени запослени су поред послова у библиотечкој делатности били укључени у организацију и спровођење свих културно-уметничких догађаја.

Опширније: ПОДГОРСКИ КУЛТУРНИ СВЕТИОНИК