Епска фантастика у Чајетини

Своју епску трилогију "Косингас" у Чајетини представио  је Александар Тешић је преводилац, од 2008. године уз осмех каже за себе и "млад писац". Популарност је стекао баш серијалом епске фантастике.  Према најавама аутора овај  серијал ће имати укупно 10 књига. Очекује се и неки излет попут "2084" што је био мали предах и мало искакање из тематике и серијала, а Тешић је рекао да му је жеља да напише и дечији роман.

Оно што је привукло Александра Тешића овој изузетној и код нас мало заступљеној теми је љубав према историји и митологији и жеља да се читаоцима представи сва лепота српске, односно словенске митологије, и предања која су не само у нашој књижевности већ и шире била неоправдано запостављена и игнорисана. Осим овога, мотив и жеља аутора је да људи упознају своје корене, а то га је и потакло да пише, ради и истражује. Тај рад је одвео 2004. године до безброј прочитаних кљига и текстова о српској и словенској митологији, до књига профосерао Сретена Петровића које је како каже "Гутао".

Опширније: Епска фантастика у Чајетини

Програм „Народна књижевност у школи” представљен у Загребу

Као позвани излагач, Бернадица Иванковић, виша дипломирана библиотекарка Градске библиотеке Суботица представила је рад с децом и програм назван „Народна књижевност у школи” који се организује у оквиру Дана Балинта Вујкова на стручном скупу „Сарадња дечјих библиотека и фестивала књига” одржаном у Загребу. Овај скуп већ годинама организују Хрватско библиотекарско друштво – Комисија за библиотечке услуге за децу и младе у сарадњи и простору Библиотеке Медвешчак Библиотека града Загреба. Како је то и најпосећенији скуп библиотекара за децу ово је била прилика да се размене искуства и успоставе контакти. Бернадица Иванковић је у свом излагању приказала дугу традицију и плодан рад на популаризацији народне књижевности код деце и младих која се реализује бројним програмима кроз драматизацију народних прича и бајки, издавањем књига, покретањем „звучних едиција”, снимањем документарних и анимираних филмова, гостовањем писаца, организовањем различитих конкурса, изложби, мини сајмова књига и другим активностима. Основни циљ овог програма је да се деца и млади упознају и заволе народну књижевност, њено увођење у школе као и очување икавице, аутентичног говора Хрвата Буњеваца и Шокаца овог поднебља.

Сличице домаштавања

Представљање дечјег романа Сличице, у краљевачкој Библиотеци, окупило је бројне љубитеље стваралаштва ауторке Гордане Тимотијевић. Смењивали су се, у улогама Горданиних књишких ликова, ученици ОШ Доситеј Обрадовић из Врбе и млади певачи из хора Звездице Дечјег села, под уметничким надзором Лидије Спаски. Да све буде свечаније потрудила се и глумица Биљана Костантиновић, првакиња Краљевачког позоришта, као и водитељ, песник Милоје Радовић.
Роман Сличице објавила је чачанска Пчелица, међу најагилнијим издавачима литературе за децу у Србији, а уредница Бојана Јовановић истакла је да је ово трећа књига Гордане Тимотијевић коју објављују , што им чини част.

Опширније: Сличице домаштавања

Трагика Петра Кочића

Пред препуном читаоницом Народне библиотеке у Зворнику кретивни тим Библиотеке "Димитрије Туцовић" из Лазаревца представио је књигу "Трагика Петра Кочића" др Милорада Ђоковића. О књизи су говорили Нега Стјепановић, директорка Народне библиотеке Зворник, Карло Астрахан, уредник програма у Библиотеци "Милутин Бојић" из Београда, аутор, др Милорад Ђоковић, и у име издавача Јасмина Иванковић, директорка Библиотеке "Димитрије Туцовић" из Лазаревца.

Још једном смо се подсетили књижевних вредности дела Петра Кочића,као и  идеала истине, слободе и отаџбине за које је живео наш велики писац. Истакнута су и признања која је аутор добио за фељтон о Петру Кочићу, објављен у дневном листу "Политика". Такође, директорка Нега Стјепановић је најавила и могућност објављивања другог издања ове књиге за територију Републике Српске. Живо и надахнуто приповедање присутних о истраживању које је довело до штампе ове књиге, као и велики број питања  публике коју је ова прича подстакла, доказ су колико је Петар Кочић и данас актуелан писац. То је још један аргумент у прилог тежњама да се појави још једно издање поменуте биографије.

Черга - застава слободе

„У организацији библиотеке “Србољуб Митић“ и Удружења Ромкиња „Кхам“, пригодно је обележен Светски дан Рома у Малом Црнићу, културно уметничким програмом под називом „Прогласио бих чергу за заставу слободе“ (по стиху песника Драгана Журжевића из Петке)... Присутни су уживали у химни дуета виолина-хармоника. У културно уметничком програму учествовала су деца која су говорила стихове из малоцрнићког вртића, док је на Ромском језику стихове говорила Катарина Мутатовић. Публика је имала прилике да чује дивне народне песме које се односе на ромску популацију у интерпретацији Слбодана Јанковића, Марије Стојићевић и Катарине Мутатовић. Програм је завршен ромским играма у извођењу дечијег фолклорног ансамбла из Црљенца.

Опширније: Черга - застава слободе

Нова парадигма сарадње у библиотекама

Књига “Нова парадигма сарадње у библиотекама” др Адама Софронијевића,  у издању Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” награђена је на фестивалу књиге “фесК, хуманистика, култура, уметност” у Београду наградом за најбољу књигу која доприноси иновативно-образовној пракси. О књизи најбоље сведоче речи Љиљана Петровић Зечић директорке НУБС из Бања Луке..." да је аутор књиге  библиотекар модерног доба, по начину на који пише и уводи раскош информационих технологија у библиотечко пословање, очигледно је и да прикупљајући информације из окружења апсолутно у тренду са савременим токовима модерног библиотекарства, очигледно је и да је књига поприлично испред нашег времена...".Више о мишљењима о књизи које су изрекли проф. др Милена Драгићевић Шешић редовни професор Факултета драмских уметности и др Дејан Масликовић помоћник министра у Министарству културе и информисања, кликом на слику.

Опширније: Нова парадигма сарадње у библиотекама

Очево лице књиге

У Свечаној сали Ваљевске гимназије, Библиотека "Љубомир Ненадовић" је организовала представљање књиге "Очево лице књиге" новинара Милоша Јевтића. Ова књига је 214. књига по реду из антологијске едиције "Одговори", а у њој истакнути публициста доноси портрет књижевника и управника Библиотеке Матице српске Селимира Радуловића. На самом отварању књижевне вечери говорила је др Милена Ђорђијевић, организатор културних програма у Народној библиотеци Србије, која је кохерентним излагањем и проницљивим запажањима дала занимљив критички осврт на Јевтићеву књигу, док је након ње, књижевник Радован Бели Марковић, у свом онеобиченом стилу присутнима понудио своје читалачке импресије. Селимир Радуловић је говорио о настанку књиге, о свом животном путешествију, али и о мотивима који га инспиришу и надахњују за писање. На самом крају, присутнима се обратио и аутор Милош Јевтић, који је истакао да добра и лоша времена пролазе, а да књиге остају као неизбрисива сведочанства о временима која су за нама, али исто тако, пасионираним читаоцима и будућим нараштајима, књиге могу бити и добра смерница за времена која тек долазе...