Вредан јубилеј библиотеке у Љубовији

Свечаном академијом и доделом признања за доприносе у култури Библиотека “Милован Глишић” у Љубовији је обележила 80. годишњицу постојања и рада. Обраћајући се присутнима директорка библиотеке Маријана Петаковић је поред осталог истакла, да је ово велики дан за све нас који радимо у библиотеци и да овај вредан јубилеј обележавамо и прослављамо у простору који је недавно реновиран и адаптиран у оквиру пројекта санације и адаптације библиотеке средствима Министарства за државну управу и локалну самоуправу и општине Љубовија. “Оно по чему је наша библиотека препознатљива у окружењу, па и шире су манифестација „Духовне свечаности Азбуковице“ коју библиотека организује током септембра месеца и рад аматерског позоришта „Александар Јоковић“ које ради у саставу библиотеке и остварује запажене резултате и осваја бројне награде на фестивалима широм Србије,“ истакла је директорка Петаковић.

Опширније: Вредан јубилеј библиотеке у Љубовији

Награда „Ђорђе Јовановић“ за 2019. годину

У библиотеци „Ђорђе Јовановић“ одржана је свечана додела награде „Ђорђе Јовановић“. Стручни жири који су чинили Слободан Владушић, Леон Којен и Драган Бошковић, донео је одлуку да је добитница овогодишње награде Душица Потић, за књигу „Поетика прикривања: фолклорни обрасци у стваралаштву Стевана Раичковића“, у издању Друштва за српски језик и књижевност Србије.Извод из образложења стручног жирија:

„Књига Душице Потић није вредна и важна зато што уочава елементе митских образаца, фолклора и народне књижевности код једног песника, већ зато што те елементе открива код једног великог песника као што је Стеван Раичковић. На тај начин она имплицитно полемише са најновијим методолошким правцима у проучавању књижевности који аутора своде на израз одређене културе или социјалне групе, чиме се доводи у питање сама идеја самосвојне личности аутора, па према томе и фигура великог писца или песника..."

"Библиотекарка" насмејала Чајетинце до суза

Последња недеља у октобру, протека је у знаку два веома пропраћена догађаја у Библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“. Прво је представљена књига Данила Станојевића, а затим су чајетинци, али и сви остали заинтересовани имали су прилику да погледају монодраму Мирка С. Марковића, у извођењу  глумицe Александра Сашка Манасијевић.  Монодрама прати причу младе библиотекарке и све њене згоде и незгоде на послу. На саркастичан, али креативан и забаван начин представљен је овај леп посао, са свим својим врлинама и манама. „Библиотекарка“ кроз шалу, не критикује само своју делатност, већ и друштво у коме живи. Оно што је чини додатно интересантном јесте интерактивни дух представе и непосредна комуникација са публиком. Неизоставно је споменути звезду ове представе - Александру Манасијевић, Ова млада и енергична глумица, својим шармом и харизмом очарала је публику у Чајетини, али и насмејала до суза својим наступом. Најпосле, сви који су погледали представу, сложили су се (уз осмехе на лицима) у једном: Није ни лако живети живот библиотекара!

„Библиотека за будуће генерације” у Врању

Библиотека „Бора Станковић“ у Врању успешно је завршила  пројекат  „Библиотека за будуће генерације”. Овај значајан пројект финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије са 600.000 динара, за који је установа поднела пријаву на конкурсy, објављеном у области библиотечко-информационе делатности. О квалитету пројекта говори податак  да је пројекат са којим је конкурисала наша установа одабран је у конкуренцији од 73 пријава од којих су 34 одобрене. Пројекат  је значајан јер је омогућена набавка специјалне опреме за смештај и заштиту завичајне грађе као и рачунарске опреме. Завичајно одељење је пресељено у другу, адекватнију просторију од 30 метара квадратних. Завичајно одељење чува готово 3000 књига, монографија, више стотина сепарата, зборника и Врањских гласника, велики број фабричких и школских листова и другу разнородну и специфичну грађу. Један део монографских публикација чине дела знаменитих Врањанаца. Режим чувања овако разнородне и специфичне библиотечке грађе  је основ њене трајности и доступности свим корисницима којима је она потребна, а њих је много и припадају најразличитијим групацијама, од стручне и научне јавности до самосталних истразивача и постоваоца локалне културе и традиције.

Независни писци Словачке у гостима

У  библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Старој Пазови, поводом одржавања Међународног сајма књига у Београду, били су гости чланови Клуба независних писаца Словачке. Представљен је превод  поезије песника Јураја  Куњијака, коју је на српски препевао Мирослав Демак. Збирка „Амонит“ први је превод Куњијакове поезије на српски језик, а реч је о песмама које су настале првих година  овог миленијума, али успостављају релације са почецима словенске писмености.   Мартин Пребуђила, један од састављача нове „Антологије словачке поезије у Србији“ говорио је о избору поезије војвођанских Словака . Преводи о којима је било речи, само су наставак књижевних веза двају блиских народа. Модератор разговора била је Наташа Филип, а  гостима је добродошлицу пожелела Драгана Милаш, директорка библиотеке.

РАСИНСКИ ЦВЕТ Библиотеци у Крушевцу

На завршној свечаности Сајма књига и издаваштва Расинког округа 2019. ове годие додељено је 8 награда. Народна библиотека Крушевац добила је награду Расински цвет за књигу године прозе. Награђен је наслов Привиђење пред духовним очима, аутора Арсе Пајевића, тј. репринт издање које су објавили Народна библиотека Крушевац и ИК „Агора“ Нови Сад.

БЕОГРАДСКИ ПАРИМЕЈНИК - фототипско издање

У Крипти спомен-храма Светом Сави представљено фототипско издање - "Београдски паримејник" (Народна библиотека Србије, Платонеум, 2019), у сарадњи са Министарсвом културе и информисања Републике Србије и издавачком кућом Платонеум. Учествовали су: Епископ бачки господин Иринеј (Буловић) Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије Владан Тријић, уредник издања. ~ "Београдски паримејник" је најстарија књига у фонду Народне библиотеке Србије и један од најрепрезентативнијих сачуваних рукописа из српске ћириличне рукописне традиције. Настао је у првој четвртини XIII века, дакле, зa времена Светог Саве, односно уздизања Српске православне цркве у ранг аутокефалне архиепископије; није познато ко је наручилац, али је свакако у питању био припадник владарске породице, крупног племства или високог свештенства, као и у случају другa двa монументалнa рукописа XIII века, Мирослављевог и Вукановог јеванђеља. Иако је очуван само мањи његов део, ипак је реч о калиграфски најуспелијем српском рукопису тoга доба, те је Београдски паримејник управо стога одабран како би се Министарство културе и информисања, Народна библиотека Србије и издавачка кућа Платонеум, његовим фототипским издањем, придружили обележавању јубилеја осам векова аутокефалности Српске православне цркве.