Асистивне технологије у библиотекама у Србији

На Петнаестом округлпм столу у Загребу за књижничарске услуге за особе с инвалидитетом и особе с посебним потребама  радове је представило 20 стручњака. Библиотеку града Београда и  Србију  је на овом скупу, као предавач по позиву, представљала дипломирани виши библиотекар Марина Неђић. Она је одржала предавање "Примена асистивне технологије у инклузивним активностима за особе са инвалидитетом у библиотекама у Србији", у коме је истакла да примена асистивне технологије из основа мења традиционалну улогу и задатке свих типова библиотека и утиче на организацију активности, планирање рада, методологију и кадровску структуру у библиотекама. За учеснике округлог стола су посебно били значајни примери добре праксе у примени асистивне технологије у школским и јавним библиотекама у Србији, па су, по завршетку излагања, уследила питања и коментари присутних који су се наставили и након званичног програма.

Повратак оснивача

Библиотека на Убу је основана 14. 01. 1872. године. Први назив био је "УБСКА ЧИТАОНИЦА".

Према подацима из 1874. године имала је 24 члана. Општина је обезбеђивала бесплатан огрев, осветљење и просторије. Била је претплаћена на 9 листова и, уз издатке за претплату, плаћан је и чистач. Није се имало новца за куповину књига, али је имала три слике владара Обреновића.Према извештају окружног начелника Ваљевског округа од 28. јануара 1887. године, каже се: 'Убска читаоница је вероватно престала са радом у току српско- турских ратова у периоду 1876-1878'.

Библиотека 1999. била један од оснивача мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА. Данас се библиотека после 10 година вратила у мрежу коју је основала и поред оживљеног веб сајта има  има  207,20 квадрата; дужина полица 480 метара и 31924 (једна књига по глави становника) и планове за дигиталну будућност.

Срећан повратак !

Песничко надахнуће Милосава Тешића

“Обишао сам Савковић, Леовић, Кошље, Оровицу и сва остала места у Љубовији, коју боље познајем него свој крај”, рекао је у уводној речи академик Милосав Тешић на ј песничкој трибини која је организована у склопу Духовних свечаности Азбуковице. Песма је,додао је Тешић, „једини простор избављења за реч или речи којима прети опасност да се сурвају из звука у незвук, из памћења у непамћење“. О поезији Милосава Тешића говорио је професор филолошког факултета из Београда Михајло Пантић који је истако да све Тешићеве песме имају мелодију, да просто звоне и да кроз њих теку најдубљи слојеви колективног памћења.

У читању поезије Милосава Тешића излагању професора Пантића и живој интерактивној дискусији која се на ту тему развила за све нас који смо били у сали време као да је стало, а већ је била дубока ноћ.Све у свему једно назаборавно и дивно вече. 

„Пођеш улицом, а оно све врви!“

Завршни део манифестације Међународног фестивала хумора за децу обележен  је  традиционалним маскенбалом, под геслом „Пођеш улицом, а оно све врви!“. Ученици са својим наставницима маскирани у различите ликове, јунаке из књиге, звезде из филмова, стрипова и свакодневног живота, окупили су се испред својих школа одакле су кренули у јединствену поворку која се кретала Карађорђевом улицом до општине. Програм на бини испред Градске општине Лазаревац где су проглажене најбоље маске водио је песник Тоде Николетић, а музицирао Бранимир Росић, композитор и аниматор. Председник општине Бојан Синђелић поздравио је пристуне, а њему је Ленка Љубојевић, ученица ОШ „Дуле Караклајић“ вратила симболичан кључ града којим су ових дана управљала деца.

Као и сваке године, предшколци под маскама засебно су оцењивани на платоу испред библиотеке, а чланица жирија, Марина Гавриловић, рекла је да је било више од сто појединачних маски и да жири узима у обзир само оне које су ручно прављене: „Интересантно је да се ове године пријавио много већи број групних маски због великог броја приватних вртића, тако да смо имали тежак задатак да изаберемо најбоље“.

Опширније: „Пођеш улицом, а оно све врви!“

"Да бисмо били релевантни, морамо да будемо видљиви".

Интернет Клуб, и РНИДС (Регистар националног Интернет домена Србије) у уторак, 25. септембра 2018. године у Библиотеци града Београда организовали су скуп - ПРИСУСТВО УСТАНОВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ НА ИНТЕРНЕТУ. који је протекао под слоганпм "Да бисмо били релевантни, морамо да будемо видљиви".

Скуп је подржало Министарство културе и информисања Србије, Сектор за развој дигиталне инфраструктуре у области културе и уметности што је на отварању илустративно обазложио Предраг Русалин.

Пред 78 акредитованих посленика културе из целе Србије, рад је обележило информисање Интернет заједнице о битним аспектима коришћења националних Интернет домена у култури. То су врло занимљиво, и на тренутке атрактивно, учинили Војислав Родић, председник УО РНИДС, Светлана Јовановић, виши саветник у Кабинету председника Владе, Јединица за имплементацију стратешких пројеката, Мирко С. Марковић, председник УО ИНтернет клуба Србије , Предраг Милићевић, руководилац Сектора маркетинга и комуникација РНИДС.

По окончању двеју сесија наметнуо се закључак да - Јавне установе културе морају да комуницирају са грађанима путем званичне електронске поште и веб презентације чији су стандарди законски дефинисани.

О Светозару Марковићу у Јагодини

У Народној библиотеци у Јагодини одржана је трибина посвећена Светозару Марковићу, симболично, вече уочи 172. годишњице његовог рођења. На трибини коју су организовали Српска омладинска културна организација СОКО и јагодинска градска библиотека на занимљив и инспиративан начин су о српском публицисти, социјалисти, књижевном критичару, филозофу и политичком активисти говорили познати јагодински историчари мр Дејан Танић и проф. Нинослав Станојловић. Трибина је изазвала велико интересовање јагодинске публике која је својим присуством и дискусијом показала да наш велики суграђанин није заборављен.

СРЕБРНИ ГАША за "ПРИЧЕ О ЈАНГУ"

Значајно признање Сребрно Гашино перо ове године припало је Урошу Петровићу за књигу „Прича о Јангу“, која је проглашена за најдуховитију књигу за децу објављену на српском језику између два Фестивала.

У конкуренцији је било четрдесет дела, а књига аутора Уроша Петровића која ретроспективно казује о пријатељству између њега и пса по имену Јанг, проглашена је најбољом. Радња се одвија хронолошки, уз лагано и сентиментално приповедање, где се реконструише нараторов живот и сеже у рано детињство.

У образложењу жирија наводи се да се квалитет књиге заснива на њеној документарности, хумору, едукативности, сентименталности и хуманости. Директорка библиотеке „Димитрије Туцовић“ Јасмина Иванковић, честитала је Петровићу на освојеној награди, нагласивши да је сваки сусрет са овим писцем другачији и непоновљив.

Награђени аутор је рекао да је сваки догађај из књиге истинит: „Захваљујем се библиотеци, фестивалу и жирију на овој награди. Ова књига је дуг према псу који ми је променио живот“.

Опширније: СРЕБРНИ ГАША за "ПРИЧЕ О ЈАНГУ"