КОНКУРС ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ИЛИ СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОJЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У 2020. ГОДИНИ

Република Србија - МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА - Сектор за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва расписује КОНКУРС за финансирање или суфинансирање проjеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва у Републици Србиjи у 2020. години. Предмет конкурса jе финансирање или суфинансирање пројеката из области дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва и обухвата следеће области:

1. Област едукације и подизања капацитета запослених и промоције дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 200.000 динара до 750.000 динара)  Организовање обука, семинара и радионица за учеснике у процесу дигитализације. 

2. Област развоја апликација и подизања информационо-комуникационих капацитета за потребе обављања процеса дигитализације културног наслеђа и савременог стваралаштва (вредност пројекта од 500.000 динара до 1.500.000 динара)

ЦЕО КОНКУРС СА СВИМ ДЕТАЉИМА - кликом на ЛОГО или ОВДЕ !

„Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији"

Крајем децембра 2019. године у Прес сали Министарства културе и информисања одржана је конференција „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији“. У име Министарства културе и информисања скуп је отоворио и присутне поздравио Дејан Масликовић, помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва, нагласивши значај дигиталних технологија за представљање установа културе данас када све више понуда најразличитијег квалитета конкурише садржајима из установа кутлуре за пажњу публике. На скупу су говорили Жанка Шолајић из Канцеларије за ИТ и еУправу која је у излагању објаснила присутнима систем функционисања домена култура.гов.рс и одговарајућих мејл адреса, Предраг Милићевић испред Регистра националног интернет домена Србије који је осветлио улогу и значај националног интернет домена за представљање устанва културе, Адам Софронијевић из Универзитетске библиотке који је анализирао могућности и изазове који очекују установе културе у представљању садржаја корисницима, Мирко С. Марковић из Интернет клуба који је представио резутлате истраживања ове невладине организације у области дигиталне комуникације у култури и Младен Максић из компаније Плеј медија који је појаснио улогу сајта и значај рангирања сајтова које врши претраживач Гугл.

Опширније: „Смернице за успостављање ефикасног дигиталног наступа и представљања установа културе у Р.Србији"

Облици и методи дигиталних комуникација у раду са младим корисницима библиотечких услуга 2020

По одлуци Народне библиотеке Србије о акредитацији програма сталног стручног усавршавања у библиотечко-информационој делатности за 2020. годину. одобрена је акредитација програма Интернет клуба -  Облици и методи дигиталних комуникација у раду са младим корисницима библиотечких услуга.  Семинар демистификује и популарише дигиталне методе и технике у комуникацији са корисницима за унапређење библиотечког пословања.  Семинар ће бити доступан библиотечким радницима од 27.јануара 2020. године у трајању од 6 наставних часова. Такође, централни годишњи семинар са интернационалним учешћем (Србија, БиХ, Хрватска, С. Македонија),  биће одржан 26,27 и 28. маја 2020. у  тренинг центру Интернет клуба. Хотел "Врујци", Бања Вруци. Партиципација учешћа на овом скупу ( два пуна пансиона, котизацја, стручне консутација и туристички садржаји) износи за чланове мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА  19.400,00 динара и 25.500,00 динара за остале.

"Говор нашег краја"

Недавно је представљањен издавачки подухват Народне библиотеке Осечина - монографија „ГОВОР НАШЕГ КРАЈА“ Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић. Објављивањем радова лингвистичке секције у периоду од 2010. до 2019. године кроз монографију „Говор нашег краја“, Библиотека је подржала предани рад Лингвистичкe секцијe Основне школе „Браћа Недић“ Осечина и професорa српског језика и књижевности Драгице Пуљезевић и на тај начн, уз подршку локалне самоуправе, оставила трајно забележене говорне особености нашег краја. У књизи представљени су само неки од бројних истраживачких задатака, које је секција обавила: живот и обичаји народа подгорског; архаизми и дијалектизми; сеоски речник; топоними нашег краја; родбинске везе; стара имена и израда родословног стабла – имена некад и сад; надимци и презимена у општини Осечина; употреба ћирилице и латинице; присуство страних речи у савременом српском језику. Забележено је и Сећање на Јована Ћирилова, а на крају монпографије се налазе бисери са писмених задатака. О књизи су говориле проф. Драгица Пуљезевић и Ана Васиљевић, директорка Библиотеке и сложиле су се да ће ова публикација биће на корист свим будућим генерација, љубитељима и истраживачима локалног говора, али и стручној јавности. Већ за њу постоји интересовање са Института за Српски језик и књижевност.

„Златни век српског песништва”

Народна библиотека „Стеван Сремац” Ниш представила је aнтологију „Златни век српског песништва” приређивача Селимира Радуловића, новосадског песника, есејисте и антологичара, управника Библиотеке Матице српске. Друго допуњено издање ове антологије, објављено је у издању Радио-телевизије Војводине и Фондације „Група Север“ у Новом Саду 2019. године. Своје стихове казивали су песници заступљени у Антологији: Злата Коцић, Мирослав Максимовић, Драган Јовановић Данилов. Библиотека је са своје стране овај поетски сусрет допунила песмама Лазара Костића, Душана Радовића, рођеног нишлије и нашег славног Бранка Миљковића, песнике чији стихови красе ово капитално дело.

ЗИМСКА ШКОЛА ПРОГРАМИРАЊА У АЛЕКСИНЦУ

У организацији Библиотеке ,,Вук Караџић“, а у сарадњи са професорима информатике Филипом Клаином и Иваном Живићем почела је у петак 6. децембра са радом ,,Зимска школа програмирања и роботике“ за ученике старијих разреда основних школа. Током предавања деца уче између осталог и о програмским језицима ,,Скреч“ и ,,Пајтон“. По речима професора Клаина овим часовима се подиже свест о битности програмирања и роботике у данашњем времену. Како он наводи алексиначка општина покрива 71 насељно место и ту има доста талентоване деце којима ће овако нешто много значити за одабир будуће професије и у даљем школовању. Због великог интересовања ученика професори Клаин и Живић већ најављују часове програмирања и роботике и за следећу годину.

ИЗЛОЖБА „МАТИЈА“ У ГАЛЕРИЈИ БГБ АТРИЈУМ

У петак, 5. децембра у Галерији Атријум Библитеке града Београда отворена је изложба „Матија“ ауторке Драгане Типсаревић, посвећена академику и књижевнику Матији Бећковићу. Значај Матије Бећковића за српску културу је немерљив, па би се и без повода, годишњица и нових књига, изложба наметнула као потреба. Ипак, 80 година живота, 60 година стваралаштва и два нова наслова књига, само заокружују идеју да се Матији у част приреди изложба. На изложби је представљено 27 паноа који хронолошким редом прате живот и обимно књижевно стваралаштво Матије Бећковића. При изради изложбе коришћена је богата грађа из личне пишчеве архиве (фотографије, документи, рукописи...).