У Кикинди обележен Светски дан музике

Поводом Светског дана музике Милан Вашалић, наш познати инструменталиста, је одржао радионицу и предавање о традиционалним инструментима са Балкана. У фокусу прeдавања су биле гајде. Велика распрострањеност овог музичког инструмента за последицу има имного различитих варијанти саме форме и естетског обликовања инструмента, а и његових техничких могућности.  Постоје различита објашњења о пореклу термина који ми користимо – гајде. Прво и основно питање које се намеће при изучавању овог музичког инструмента јесте од када се он јавља у материјалној култури Срба и на који начин. Због врло оскудних извора, не можемо са сигурношћу да знамо да ли су га Стари Словени донели са собом на Балкан или су га ту затекли или је пак у питању и једна и друга варијанта. Вашалић је говорио и о врстама гајди, њиховом изгледу и употреби у обредима и ритуалима. Свако од присутних је могао да покуша да свира традиционалне инструменте о којима је Вашалић говорио. После предавања посетиоци су могли да погледају филм „Зампање, душа јужне Италије“ Дејвида Маркера.  

Видовданске свечаности Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић"

На Видовдан, у петак 28. јуна, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ обележила је свој дан. Овога пута, на задовољство свих, отворено и издвојено одељење Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ на Златибору. Под кровом новоотвореног Културног центра на Златибору, библиотека је добила заслужен простор. Стилски оплемењен бројним детаљима, овај простор биће место у коме ће, како мештани тако и туристи, моћи да проводе квалитетно своје слободно време. Милан Стаматовић који је и званично отворио библиотеку, истакавши следеће: „Ми смо имали ту срећу да у Чајетини постоје људи визионари који су основали ту матичну библиотеку, а нама створили могућност да отворимо овај огранак и да развијамо своју локалну заједницу, што ћемо се и даље трудити“.

СТАРИ ЉИГ У ИСТОРИЈСКОЈ ШТАМПИ

Захваљујући Универзитетсkoj библиотеци  у Београду,Љиг је добио прву интернет презентацију из области дигитализације у култури у Србији где се могу на једном месту претраживати историјски новински чланци o Љигу. Носилац реализације у даљем периоду је Градска библиотека Љиг.  Љиг је варош са традицијом која се можда најбоље може сагледати кроз преглед чланака историјске штампе. Прва помињања имена Љиг у новинама везују се за период последње две деценије 19. века. Ратна штампа преноси бројне извештаје о борбама које су се за време Првог светског рата водиле на овом простору. Међуратни период обележен је привредним растом и друштвеним развојем града Љига које су тадашње новине детаљно и повремено чак и са одушевљењем пратиле. Историју упознајемо како не бисмо били заробљеници времена у коме смо рођени. Своје родно место и завичај волећемо више и садржајније ако се упознамо са његовом историјом и прихватимо је као део свог наслеђа и традиције. У историји Љига исписаној на страницама историјске штампе можемо пронаћи инспирацију за активности којима унапређујемо своје окружење и које могу учинити савремени Љиг пријатнијим местом за живот и занимљивом дестинацијом за посете туриста.

САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА

У Народној библиотеци Крушевац, у оквиру програма Видовдан 19 одржана је манифестација: САВРЕМЕНА СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА 7, Међународна научна конференција, Косовска битка (1389) у историји и традицији, Савремена словенска фолклористика,Крушевац, 21–23. јуна 2019.

ОРГАНИЗАТОРИ / ORGANIZERS - Удружење фолклориста Србије, Београд / Association of folklorists of Serbia, Belgrade - Народна библиотека, Крушевац / National Library, Kruševac и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд / University Library „Svetozar Marković“, Belgrade. 

Одржавање скупа помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије, Град Крушевац и Трајал корпорација.

Детаљи ОВДЕ или кликом на слику.

VIII Фестивал европског филма у библиотеци у Врању

Пројекцијом шпанског документарног филма, насталог под продуцентском палицом браће Алмодовар “Тишина других” (2018. год.), синоћ је пред пуном салом Јавне библиотеке “Бора Станковић” у Врању свечано отворен осми Фестивал европског филма. Фестивал је отворила наша Марија Стевуљевић заједно са Слађаном Стојановићем који је у име библиотеке “Бора Станковић” поздравио публику. Након Врања, до краја августа, путујући Фестивал гостоваће у  Лесковцу, Шапцу, Нишу, Новом Саду, Kрагујевцу, Ћићевцу, Смедереву и Земуну. Организатори Фестивала су Делегација Европске уније у Србији и ЕУ инфо мрежа у Београду, Нишу и Новом Саду, у сарадњи са локалним самоуправама и културним центрима. У Врању организатор је Библиотека „Бора Станковић“.

Завршен курс мађарског језика

После два и по месеца успешно је завршен бесплатан курс мађарског језика(основни ниво), који је организовала Народна библиотека „Јован Поповић“. Полазници су научили основе граматике и правописа мађарског језика и проговорили прве речи на мађарском. Мађарски језик припада угро-финској групи језика и као такав веома је захтеван. Наши корисници савладали су прву препреку у учењу овог језика. Дечји фонд књига на мађарском наше библиотеке био је од велике користи полазницима у вежбању читања и писања. Курс је водила Кристина Ембер, мастер библиотекар. Велико интересовање за овакав вид активности и едукације не престаје и због тога следећа група(основни ниво) креће у септембру. За полазнике који су успешно и храбро савладали почетни курс припремили смо од септембра нови курс мађарског језика (напредни ниво).

Прошлост која не пролази

Кроз три изврсне презентације  у Библиотеци „Вук Караџић“ ,из Пријепоља, представљена највећа библиотека Босне и Херцеговине, Гази Хусрев – бегова библиотека у којој је похрањено писано културно благо ове државе чија старост досеже хиљаду година уназад. Она искра из које је настало ово импозантно здање највећег легатора Босне и Херцеговине, проналази се у реченици Гази Хусрев – бега којом је, дајући дукате за изградњу истоимене медресе, обавезао градитеље: „Ако шта прекостане нека се за то купи добрих књига које ће се употребљавати у медреси да се њима користи ко буде читао и да из њих преписују они који се баве науком…“Ова библиотека поседује више од 100.000 библиотечких јединица са грађом која је распоређена у седам фондова од којих Фонд рукописа располаже са 10.576 рукописа на арапском, персијском, турком и босанском језику. Ова рукописна збирка и званично је од 2017. године постала део светске покретне културне баштине уписом у УНЕСKОВ Регистар „Памћење свијета“ о чему јој је прошле године уручен и серификат УНЕСKА. Најстарији сачувани рукопис из те колекције датира чак из 1106. године.