Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019.

У великој сали Народне библиотеке Осечина  гостовао је Петнаести путујући фестивал етнолошког филма Младенци 2019. `Да се не заборави`. Публика је премијерно погледала нови филм ‘’Да се не заборави’’,аутора Добриле и Добривоја Пантелића. Ново остварење чини тринаест засебних документарних прича из серијала ‘’Разговори покрај пута’’. У око сат и по времена Пантелићи су крозвише прича приказали живот људи из села Рађевине, Јадра, Азбуковице и Подриња које снимају последњих година, а многе су телевизијски гледаоци могли видети на програмима РТС. Публици се обратио у име глумачке екипе Продукције 3 Д професор Петар Петровић из Лознице, Светозар Гачић - саветник председника општине за културу поздравио је присутне у име домаћина, фрулаш Дарко Ђокић из Пецке употпунио је програм својим наступом, као и директорка НБОС Ана Васиљевић, која је била и у улози водитеља програма.

"Да се не заборави"

Поводом 20-годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у Народној библиотеци Смедерево приређена је изложба „Да се не заборави“.

Поред публикација стручног карактера, из фондова Завичајног и Научног одељења, које се тематски баве ваздушним ратом над Југославијом, његовим узроцима и последицама, овом поставком скрећемо пажњу и на грађу која сведочи о збивањима на подручју Смедерева и смедеревског краја, отпору грађана и протестним окупљањима под називом „Смедерево – срцем за отаџбину“. Публикација „Књига њихове срамоте“, коју су 1999. године приредили Јовица Тишма и Драган Мрдаковић, чува спомен на наше суграђане који су погинули у току агресије и спомен на 73 дана протеста грађана Смедерева. О догађајима на подручју нашег града и околине сведоче и серијске публикације „Наш глас“ и „Ратни билтен“. Имена жртава НАТО агресије забележио је и протојереј Радомир Милошевић у књизи „Смедеревски ратни поменик“.

Опширније: "Да се не заборави"

„МОЈ ЖИВОТ: МЕМОАРИ АНДРЕЈА БОБОША“

У Општинској библиотеци Kовачица одржана је промоција књиге Мôј живот: Памäти Андреја Бобоша (Мој живот: Мемоари Андреја Бобоша), ауторке Ана Бобошове Бартошове. Мемоари Андреја Бобоша имају велику вредност, како за историју Kовачице тако и за историју Словака у Војводини. Поред тога што је он био први продавац у Kовачици из редова Словака, био је такође и филантроп али и учесник значајних догађаја попут Kовачичког процеса и Првог светског рата. Бобошови мемоари описују период када је мађаризација над немађарским становништвом била на свом врхунцу и кроз цео текст провејава борба против неправде коју су чинили тадашњи државни чиновници према обичном становништву. Такође, у мемоарима се може прочитати кроз какве је све муке пролазио један трговац и власник продавнице у то време – од отварања продавнице, набавке робе, продаје те исте робе, па све до неприлика са конкуренцијом и државном управом.

Прича о селу и људима

У  препуној  Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди, представљена је књига „Банатско Велико Село – Прича о селу и људима“. Аутори су Бисерка Илијашев и Рајко – Раја Поповића. Поред аутора о књизи су говорији историчар и књижевник Милан Мицић и професор, архитекта и урбаниста Љиљана Вукајлов. Библиотека је објављивањем ове монографије препознала напор аутора да се историја, традиција, култура, начин живота, мултикултуралност, архитектура и урбанистички план села сачувају од заборава. Кроз изношење чињеница о просторној организацији, грађењу објеката, колонизацији становника забележене су вредности села и судбине значајних појединаца који су се залагали за развој села . Текст је написан на занимљив начин, а додатно је обогаћен мноштвом мапа, скица, планова, старим и новим фотографијама. Књига је извор релевантних података будућим истраживачима, научницима, урбанистима, историчарима и потомцима колонизованих људи. Она може да послужи као узор за писање текстова о другим насељима, јер има ствраи за памћење. Промоцију је увеличао етномузиколог Милан Вашалић из Банатског Великог Села извођењем песме на диплама.

IN MEMORIAM – ИВАН ПУДЛО

„Растужила нас је вест да је умро угледни књижевник и интелектуалац Иван Пудло. Својим причама и књижевним текстовима доприносио је култури Крушевца и значају српске књижевности, посебно радом у књижевном клубу “Багдала” и Народној библиотеци“, написао је Радомир Андрић у телеграму саучешћа. Иван Пудло вршио је дужност директора Народне библиотеке Крушевац у периоду од 1993. до 2000. године. Један је од истакнутих културних посленика у граду. Током дуге и успешне каријере био је и управник Радничког универзитета у Крушевцу и Историјског архива у Крушевцу. Један је од првих чланова Удружења књижевника Србије и Књижевног клуба „Багдала“. Учествовао је у бројним програмима намењене најмлађима у организацији Библиотеке с циљем промоције књиге и читања и гостовао у бројним школама у граду. Традиционална манифестација „Вечери међу књигама“ одржавана четвртком у организацији Библиотеке окупљала је најеминентнија имена српске литературе ХХ века. Почетком 90-тих година ХХ века започео је сарадњу са библиотекарима Републике Српске.

НБС дигитализује "Збирке међународних уговора"

Министарство спољних послова републике Србија и Народна библиотека Сбије потписли су  Споразум о сарадњи у области конзервације и дигитализације "Збирке међународних уговора".

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић и управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић потписали су 18. марта 2019. године Споразум о сарадњи у облaсти конзервације и дигитализације "Збирке међународних уговора"  који се чувају у згради Министарства спољних послова..

"Српска прича: сећања из рата и револуције 1941-1945"

 „Српска прича: сећања из рата и револуције 1941-1945“ коаутора Александра М. Милошевића, мајора ЈВУО и Немање Девића, историчара представљена је у библиотеци у Лазаревцу. Књига је већим делом посвећена биографији мајора Александра Милошевића, рођеног у Саранову 1910. године, а умро је у Торонту 2009. године у стотој години живота, а потом је сахрањен у свом родном селу, на исти дан и у исто време када је у Београду сахрањен патријарх српски Павле.

Књижевник и блогер из Лазаревца Игор М. Ђурић је на промоцији изговорио унапред написану беседу о двојици аутора и о важности теме којом су се бавили. Обојицу је оценио као изузетне ликове и ствараоце у свом времену, који су на неки начин можда и судбински повезани. Истакао је да је мајор Александар Милошевић био изузетно частан официр и патриота, а његову делатност у емиграцији означава као изузетно моралну...