U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac”, Niš, predstavljena knjiga izabranih i novih pesama Miroslava Aleksića „Travarev naslednik”. Pesnik i književni kritičar Miroslav Aleksić, dragi gost iz Biblioteke Matice srpske, lično je kazivao svoje stihove niškoj publici. Stručni prikaz stvaralaštva Miroslava Aleksića dala je književna kritičarka Milica Milenković. Moderator večeri bila je Emilija Radmilović.

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković obišla je povodom Dana opštine Kladovo, Biblioteku Centar za kulturu Kladovo i sa direktorokom Žaklinom Nikolić i zaposlenima razgovarala o radu te ustanove i planovima u narednom periodu. Gojković je nakon obilaska istakla da objekat u kome se nalazi Centar za kulturu izgleda odlično, ali naravno da je potrebno da Ministarstvo kulture zajedno sa lokalnom samoupravom uloži mnogo više kako bi se vratio stari sjaj, a ustanova prilagodila 21. veku.

„Ministarstvo kulture pomaže svake godine opštinu Kladovo,koja ima dobre projekte i znam da su i ove godine konkurisali za sredstva u okviru programa Gradovi u fokusu 2023. Uskoro će taj konkurs biti završen i mislim da ima mesta i optimizma da i ove godine pomognemo jedan od infrastrukturnih projekata, odnosno ulaganja upravo u ovu ustanovu“.

Biblioteka Matice srpske je svečano obeležila svoj dan. Na Svečanoj akademiji govorili su episkop bački Irinej, predsednik Matice srpske Dragan Stanić, i Dejan Savić, savetnik predsednika Republike za kulturu. Selimir Radulović, upravnik , održao je Besedu o knjizi i biblioteci ističući da se ove godine navršava se 185 godina od dana kada je doneta odluka da se Biblioteka Matice srpske otvori za javnost. Na Dan Biblioteke uručena je Nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske, koja je ove godine pripala dr Vladimiru Pištalu, jednom od najprevođenijih srpskih pisaca današnjice, upravniku Narodne biblioteke Srbije.

Narodna biblioteka Smederevo je bogatim programima obeležila nedelju jubileja – 177 godina od osnivanja Smederevskog čitališta. Programi su otvoreni gostovanjem pisca za decu Branka Stevanovića na Dečjem odeljenju Biblioteke. Svečana akademija je održana u utorak, 25. aprila, na Pozajmnom odeljenju. Bila je to prilika da direktorka Biblioteke Marina Lazović, govoreći o značaju ustanove na lokalnom i republičkom nivou, raznovrsnim programima, realizovanim projektima i postignutim rezultatima u prethodnoj godini. Tradicionalno su uručene zahvalnice najistaknutinijim darodavcima u protekloj godini.U ime Narodne biblioteke Smederevo Svetlana Mihajlović, predsednica Upravnog odbora Biblioteke, uručila je zahvalnice Dragani Milunović, zamenici Upravnika Narodne biblioteke Srbije i rukovodiocu Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost, i prisutnim pojedincima...U danima jubileja predstavljen je roman „Petlja“ Dejana Aleksića i stručno predavanje na temu „Rukopisna knjiga u bibliotekama fruškogorskih manastira“ i otvorena je istoimena gostujuća izložba...

Povodom Dana opštine Osečina održana je Svečana sednica u renoviranoj bioskopskoj sali Narodne biblioteke. Gostima je na početku zasedanja dobrodošlicu uputio predsednik Skupštine opštine Svetozar Gačić, a potom se obratio i predsednik opštine Nikola Tomić istakavši najznačajnije investicije koje su obeležile prethodnu godinu. Prisutnima se obratio i ministar Đorđe Milićević .

Narodna biblioteka Osečin je na istaknutom mestu među laureatim, kao dobitnik nagrade za izuzetne uspehe u organizaciji i realizaciji kulturnih delatnosti u oblasti kulture. Kolektiv Biblioteke se zahavljuje našim predlagačima uvaženim damama Suzana Gligorić i Dragica Puljezević, što su svojim imenom i prezimenom stale uz rad „Kulturnog srca Podgorine“.

U Narodnoj biblioteci Užice,predstavljena je knjiga Nađe Tešić (1939 – 2014) „Buntovnica u senci“. Posle romana „Umreti u Čikagu“ reč je o drugoj knjizi ove autorke koja je prevedena na srpski. Iako knjiga govori o siromašnom jugoslovenskom društvu pedesetih godina 20. veka, Nađa opisuje i energiju kolektivnog duha – raspuste na Đetinji, korzo, školu, prvi bioskop, kao i prodor američkog filma. Garonja je objasnila da sam naslov romana „Buntovnica u senci“ suštinski „odražava ličnu žensku sudbinu glavne junakinje, kroz alter ego Nađe Tešić, devojku Anu koja odrasta u Jugoslaviji, u rodnom Užicu a nakon toga odlazi u Ameriku“.

Опширније: Roman o Jugoslaviji, Užicu i povratku sebi

U Biblioteci grada Beograda predstavljena su dva najnovija izdanja iz edicije FESTOVIH 50. Nakon uvodne reči Jasmine Ninkov, direktorke Biblioteke grada Beograda, u kojoj je načinjena kratka retrospektiva svih izdanja u okviru pomenute edicije i istaknut značaj koji objavljeni naslovi imaju za kulturni život Srbije i za čuvanje sećanja na naš najveći filmski festival, prisutnima su se obratili i autori. Tatjana Nježić, autorka knjige „Goran Paskaljević ‒ velikan filmskog platna“, predstavila je koncept svoje publikacije i objasnila način na koji je pristupila prikazivanju dela Gorana Paskaljevića. Ivan Karl se obratio u dvostrukom svojstvu ‒ kao urednik edicije FESTOVIH 50 i kao autor knjige „Hronologija FEST-a ‒ Sanjati otvorenih očiju (1971‒2022)“. Istakavši značaj i vrednost naslova iz edicije FESTOVIH 50, Karl je govorio o svojoj knjizi i o FEST-u kao najrenomiranijem filmskom festivalu u regionu.

Putujući festival dokumentarnog igranog filma" Mladenci 2023." i premijera filma "Doko", u čast Dobrivoja Pantelića stigao je i u Ljuboviju. Hol biblioteke "Milovan Glišić" i bioskopa, je bio premali da primi sve poklonike dokumentarno etnoloških filmova Dobrivoja i Dobrile koji obrađuju teme narodnih običaja i verovanja... Sve je proteklo u znaku motoa - "Da se prošlost ne zaboravi, da budućnost pamti..." Festival će predstaviti film u Peckoj Krupnju, Loznici i Malom Zvorniku

Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ Valjevo, u saradnji sa Međuopštinskim istorijskim arhivom Valjeva, upriličila je u Svečanoj sali Valjevske gimnazije, predstavljanje knjige „Da se ne zaborave: Valjevci u ratovima 1912-1918. Pomenik ratnim žrtvama“ Milorada Radojčića. Obimna studija Milorada Radojčića plod je višedecenijskog, predanog arhivskog i terenskog istraživanja i beleženja žitelja Kolubarskog kraja koji su stradali u ratnim vihorima u periodu od 1912. do 1918. godine. Bazirana na složenom naučnom pristupu, ova knjiga, dragulj memorijalne literature, ostaće trajan spomenik jednog tragičnog vremana, kao i primer kako treba da se istražuje i piše delo iz istorije našeg naroda. O knjizi su govorili Milorad Radojčić, autor, prof. dr Veljko Đurić Mišina, dr Milić J. Milićević i mr Miloje Nikolić.

Sećanju na život i rad Jovana Ljuštanovića, Prijepoljca koji je preminuo u oktobru 2019. godine, bilo je posvećeno predstavljanje njegove posthumno objavljene knjige „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“. Prepuna Bibilioteka „Vuk Karadžić“ pokazala je da su ljudi u Prijepolju voleli Jovana baš kao što je on voleo njih – bezuslovno i srcem. Knjiga „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“, nastala je kao zamena za skup posvećen životu i radu Jovana Ljuštanovića, koji je zbog epidemije korona virusa morao biti odložen. Njegova supruga Ljiljana Pešikan Ljuštanović i bibliotekarka Hadija Kriještorac u knjizi su sabrale Jovanove tekstove sa zavičajnom tematikom. Sve je predstavljeno na skupu u Prijepolju.

Pored knjige „Sahat kule naših srca – zavičajne teme“,Jovan Ljuštanović omaž rodnom gradu dao je i kroz knjigu „Prijepolje pod zvezdama“, u kojoj se nalaze pripovetke u vezi sa Prijepoljem i njegovim žiteljima u periodu od 1979. do 1996. godine. Jovan je rođen u Prijepolju 1954. godine u učiteljskoj porodici. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu sa prosekom 9.75. Magistrirao je 1997, a doktorirao 2006. godine na temu „Poetika modernog i srpska poezija za decu“.