Izložba "Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju" autorke Snežane Đenić, istoričarke i muzejskog savetnika, upriličena u okviru obeležavanja jubileja, 130. godišnjice od početka organizovanog turizma na Zlatiboru, planine koja je oduvek izazivala interesovanje osobenim svojstvima, čineći je danas najposećenijim mestom Srbije.
Izložbu je otvorila autorka i direktorka Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ Čajetina. Ona je istakla da sama reč “svetlopis” želi da postavi u prvi plan magični pronalazak aparata, koji može da zabeleži trenutak i da zaustavi vreme. Zahvaljujući ovom tehničkom izumu, sačuvana je prošlost Zlatibora. To je i polazište autora da napravi ovakavu izložbu. Izložbom je postignut cilj da se predstavi Zlatibor sa njegovim lepim predelima iz prošlosti, i da se što detaljnijom analizom 85 fotografija koje čine izložbu, rasvetli razvoj turističkih naselja na Zlatiboru od druge polovine XIX pa sve kroz dobar deo XX veka.

U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac”, održan je 12. Festival književnog stvaralaštva na narodnom govoru „Preobraženjsko pojanje”. Tokom dva festivalska dana kulturnoj i stručnoj javnosti predstavljena je nova produkcija stvaralaštva na dijalektu. Posle prve večeri, koja je tematski bila posvećena Nišu i niškom govoru, drugi dan Festivala doneo je svež zvuk žive narodne reči. Sa mnogo talenta, ozbiljnosti, humora i sete, ovi stvaraoci preneli su svoj svakodnevni život u ambijent niške Biblioteke. Narodne nošnje, instrumenti, melos, likovni folklorni motivi, i mnogo toga autentičnog, slilo se u poeziju i prozu, našavši se pred stručnim žirijem. Žiri u sastavu: Biljana Stanojević, književnica, Minja Ilijeva, književnica, i predsednica žirija Negoslava Stanojević, (dvostruki laureat prošlogodišnjeg Festivala u kategorijama poezije i proze), jednoglasno je doneo odluke za osvojeno prvo, drugo i treće mesto za poeziju i prozu na 12. Festivalu književnog stvaralaštva na narodnom govoru „Preobraženjsko pojanje”:

Biblioteka ,,Srboljub Mitić,, Malo Crniće već godinama obeležava značajan verski praznik Preobraženje Gospodnje. Ove godine, već treći put, ova manifestacija dešava se u crkvi u naselju Šapine. Uoči ovog praznika, Pravoslavna eparhija Šapine i Biblioteka Srboljub Mitić organizovali su pesničko veče pod nazivom ,,Na Gori Preobraženja". U čast ovog važnog dana za Srpsku duhovnost, okupili su se Zavičajni pesnici i poštovaoci duhovne poezije govoreći i slušajući stihove prisutnih autora. U programu je učestvovao i deo crkvenog hora, a program su vodili Otac Dragan Petrović, starešina crkve i Danijela Božičković-Radulović, direktorka Biblioteke. U lepom kazivanju, osim stihova Zavičajnih pesnika čuli su se i citati poznatih pisaca i erudita kao što su: Patrijarh Pavle Vladeta Jerotić, Vladika Nikolaj, Jovan Dučić i dr.

Narodna biblioteka Užice proslavila je 167 godina postojanja i krsnu slavu Preobraženje gospodnje uz prisustvo saradnika, najaktivnijih čitalaca i prijatelja biblioteke. Direktorka Narodne biblioteke Užice Dušica Murić je navela da je pre 167 godina prvo čitalište u Užicu simbolično otvoreno na praznik Preobraženje sa ciljem i željom da se čitanjem raznih novina i knjiga izobražava duh i srce. Uveliko se pripremaju za narednu godinu kada će Užice biti Nacionalna prestonica kulture. Narodna biblioteka ima značajne programe, to je otvaranje laboratorije za restauraciju starih i retkih knjiga, formiranje legata akademika Ljubomira Simovića, obeležavanje jubileja 140 godina od rođenja Milutina Uskokovića, tako da ćemo i sledeće godine zablistati u punom sjaju i pokazati naše mesto na kulturnoj mapi, kazala je Murić.

U sklopu Zavičajnog književnog AGAPE-a Valjevo, predstavljena je knjiga „Ica Maštalica“ Marije Škornički, u izdanju Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“. Po rečima autorke, knjiga je zbirka poezije za decu, ali je možda prvenstveno namenjena odraslima, jer odrasli su ti koji decu uvode u svet knjiga i uče ih da vole pisanu reč. Marija Škornički je istakla da je glas deteta koje još uvek čuva u sebi bilo glavni pokretač za nastanak ove knjige. Dečji svet „Ice Maštalice“ najbolje su prikazale živopisne ilustracije u knjizi, koje su kasnije bile inspiracija za dve ručno rađene lutke Ice, koje je za potrebe predstavljanja knjige izradila Aleksandra Maksimović. O zbirci je iz pesničkog ugla govorila Maja Belegišanin Ivanović, dok je u ulozi moderatora književne večeri bio je bibliotekar Ivan Bazrđan.

U Čajetini je Erskom himnom otvoren šesnaeste po redu kabaretske svečanosti orkestar Gordanov Bluz Geto Bend, pod vođstvom maestra Gordana Papića.
Za uspešno pozicioniranje Erskog kabarea, ne samo u Srbiji već i na prostorima čitave bivše Jugoslavije, odgovorna je Opština Čajetina. Prihvativši se trajnog pokroviteljstva ove manifestacije Opština je na najbolji način pomogla u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa sa namerom da i Čajetina stekne imidž, a da Zlatibor zadrži status, prestižne turističke destinacije, a ujedno i laskavu titulu festivalskog grada.
Glavni organizator, Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“, opet je pripremila niz dešavanja ispunjenih šarmom, prefinjenošću i smehom, a Turistička Organizacija Zlatibor pružila je nezamenjivu pomoć u organizaciji i realizaciji ovog izuzetnog događaja, ŠESNAESTOG LETNjEG ULIČNOG ERSKOG KABAREA.

Na dan rođenja Dragoslava Živadinovića u Bibliteci , SRBOLjUB MITIĆ Malo Crniće u kojoj je i on, svojevremeno, bio upravnik, organizovano je sećanje na ovog istaknutog umetnika. Pesnik, pripovedač ,romanopisac, glumac Amaterskog pozorišta, ostavio je svima nama u amanet svoje književno delo. Projekat pod nazivom ,,Pesnici su kao ptice,, ima još jedan svoj važan dan i tačku na mapi dešavanja. Omažu su prisustvovali brojni gosti a u programu učestvovali Lepomir Ivkovičžć- dramski umetnik i narodni poslanik, Radomir Andrić-dugogodišnji i počasni predsednik UKS, Veliša Joksimović- načelnik školske uprave u Požarevcu, Zčatija Radovanović. profesorica. Muzički deo programa bile su izvorne srpske pesme u izvođenju Marije Stojićević.

Nedavno Kostolac je bio domaćin trdicionalnog događaja – „Kostolačkog kotlića“, koji je organizovan povodom Dana rudara. Ova manifestacija je okupila veliki broj posetilaca, među kojim je zapaženo mesto imala ekipa biblioteke4 iz Osečine. Biblioteka je sa zadovoljstvom prihvatila poziv udruženja „Od knjige do duše“ da učestvuje u Kostolačkom kotliću i predstavi Sajam šljiva i izložbu „Zlatne ruke“. Učešće na Kostolačkom kotliću bio je odlična prilika za biblioteku iz Osečine da pokaže koliko je važno čuvanje tradicije i nasleđa, kao i da pozove na Sajam šljiva u Osečina, koji se održava početkom septembra.

Podunasko - nemački crkveni muzej u Apatinu osnovan je 2001. godine u Apatinu. Bavi se sakupljanjem biblioteške, arhivske i umetničke građe iz bivših nemačkih naselja u Vojvodini. U crkvi i obližnjoj župnoj kući ustanovljena je biblioteka, arhiv i muzej sa izložbenim prostorom. Pored obilja umetničkog materijala i arhivske građe, sakupljeno je oko 20 000 knjiga i više od 10 000 komada raznovsrne uglavnom crkvene nemačke periodike.Ova jedinstvena biblioteka otvorena je za istraživače iz zemlje i sveta i svakodnevno je posećena kako od turista ali i istraživača. Na sajtu muzeja u delu biblioteka https://www.danubeswabianmuseum.com/biblioteka vidljive su dve baze podataka sa više od 8000 knjiga. Baza podataka iz ove biblioteke moguće je pretraživati u prostorijama biblioteke u Apatinu.

Održani su 13. Ramski sutoni u organizaciji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ Veliko Gradište. Ovogodišnji program bio je u duhu nekoliko jubileja: 175 godina Čitališta i 10 godina obnovljenih „Ramskih sutona“, kao i 90 godina od rođenja pesnika, pisca, tv lica – Duška Trifunovića. Poetsko – muzički recital pod nazivom -Tajna veza – sećanje na Duška Trifunovića izveo je kantautor, muzičar i recitator – Branko Pražić, koji je deo svoje muzičke karijere imao prilike da nastupa sa Duškom Trifunovićem. Muzikom i stihom, u bajkovitom ambijentu Ramske tvrđave i Dunava, Zahvaljujući višegodišnjoj saradnji sa karate kampom „Nipon“, koji vodi naša proslavljena karatistkinja Tanja Petrović, imali smo i specijalnu gošću iznenađenja: Japanku Fumiko Takešita Knežević, koja nam je na harmonici odsvirala nekoliko