Библиотека „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, наставља да бележи завидне резултате у библиотекарству и области културе. Планира се издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, која дајен целовит приказ историјата Млина „Игњат и синови“ у Малом Црнићу . О чешкој породици Бајлони – власника Млина, који је у периоду од 1861. до 1941. , па и касније до 2001. године уз модернизацију и примену савремене технологије у преради житарица, успешно пословао нема за сада писаних докумената обједињених на једном месту. Издавање монографије „МЛИН БАЈЛОНИ – ГОРОСТАС СТИШКЕ РАВНИЦЕ“, био би једини траг, како је општина Мало Црниће, од неразвијеног села постала значајна у свету индустрије, што се одразило како на привредни тако и на културни развој ове општине, која има значајно место у Српској култури.
Издавање једне овакве монографије је веома значајни подухват, имајући у виду значај који је имала породица Бајлони у Малом Црнићу и целој Србији.

 

Породица Бајлони је чешког порекла. У Београд се доселила почетком ХIХ века. У почетку се њени чланови ,,баве занатством и гостионичарством, а после проширују посао на млинарство (млин се налази у Малом Црнићу) и пиварством (пивара се налази у Београду).” Јаков Бајлони (1835-1902), његов син Игњат Бајлони (1875-1915), Антон Бајлони (1855-1922), Венцеслав Бајлони (1853-1922) само су неки од њених најважнијих чланова. Бајлонијеви су од почетка ХХ века пословали и као банкари (Игњат Бајлони је био гувернер Народне банке), док су остали чланови заузимали важне положаје у Француско-српској банци, српском бродарском друштву и другде. Они су били једна од најмоћнијих индустријалских породица у Србији све до почетка Другог светског рата када су се, пошто им је конфискована сва имовина, одселили у Француску где њихови потомци и данас живе. О Бајлонијевима нема објављених текстова. Млин у пероду од 1861. до 1941. године

Најстарији сачувани документ Бајлонијевих везан за млин датира из 1861. године. То је ,,Књиговодство” Јакова Бајлонија, иначе прва књига пословања млина. У њој се налази попис инвентара, најранијих корисника, али и упутство о правилима вођења посла. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Он је имао велики значај, како за мештане и околно становништво које се ту запошљавало, тако и за остале градове Србије са којима су Балјонијеви сарађивали. Велику добит осим пореских органа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије, имали су и превозници: Пожаревачка окружна железница, Прво краљевско српско повлашћено бродарско друштво, Београдски синдикат СХС, као и лука и царинарница у Дубравици преко које је вршен извоз производа млина.

У периоду од 1876. до 1878. године, за време српско-турског рата, млин је био сабирни центар за прехрану народне војске. Војсци су испоручивани хлеб и остале потрепштине према посебно сачињеном распореду за територију Браничевског округа, кога су се Бајлонијеви придржавали. Бајлонијеви нису изневерили ни српске војнике за време српско-бугарског рата 1885. године, када су испоручивали хлеб Тимочкој дивизији. Исте године ,,добитници су златне медаље за квалитет брашна на светској изложби у Паризу и сребрне медаље на светској изложби у Анверсу за квалитет пива.” На светским изложбама у Паризу, одржаним 1888. и 1900. године поновили су успех из 1885. године. Бајлонијеви су имали стоваришта брашна широм земље, готово у свим већим градовима: Београду, Нишу, Крагујевцу, Шапцу, Обреновцу, Великом Градишту… Године 1908. због потреба млина купују стругару код манастира Витовнице. Том приликом инвестирали су средства у изградњу пута дужине 7,3 кm који води од стругаре до манастира Витовнице. Пошто је парни млин захтевао коришћење чврстог горива, Бајлонијеви купују рудник Каменица у Пољани. Такође из истих разлога сарађују са још једним значајним индустријалцем Ђођем Вајфертом у чијем власништву се налазио рудник у Костолцу. Осим што су се бавили млинарством и пиварством, а касније банкарством, Бајлонијеви су поседовали сточарске фарме и њиве на којима су гајене повртарске и воћарске културе. Оне су се налазиле у Пожаревцу, Петровцу, Малом и Великом Црнићу и Пољани.

 

Производи добијени са парцела у Малом Црнићу коришћени су за исхрану радника у млинској кухињи. Карактеристично за Бајлонијеве је да су машинске делове за млин набављали из иностранства на тај начин одржавајући сарадњу са страним партнерима. Неки од њих су: 1895. године Vogel-Stokerau и Vagner-Bech; 4 Ђорђевић,Зоран, Млин ,,Игњат Бајлони и синови“, 1910.године R. Wolf-Magdeburg и Emanuel Koh-Berlin; 1925. године Kontoar D. Ekspansion Komersial и Савез Британских индустријалаца LTD. 6 На домаћем тржишту партнери Бајлонијевих били су тада познати трговци и пекари: Вићентије Недељковић из Голупца, браћа Михаиловићи из Великог Градишта, Тома Благојевић и компанија (добитници сребрне медаље на париској изложби 1888. године) из Голупца, Јован Канцил из Јагодине, браћа Поповићи из Ниша, Јанићије Поповић из Свилајнца, Петар Топаловић из Крагујевца, браћа Месаровићи из Братинца, Стојан Божиновић из Неготина, Коста Тасић и синови из Параћина . У Првом светском рату до 1916. године млин је снабдевао храном Пожаревачки војни корпус. Године 1914. Бајлонијеви одлазе у Француску, а млин експлоатишу бугарски окупатори. Тада (од 1916. до 1918. године), помажу српску војску ван домовине у Француској, а ,,Фрања Бајлони 1918. године на рачун Краљевске финансијске дирекције у Марсеју улаже 791 динар у сребру.” 8 Живојин Живановић каже да су Бајлонијеви од доласка у Црниће радо излазили у сусрет мештанима и помагали им како новчано тако и дајући им савете. Због своје приступачности наилазили су и на симпатије и подршку Црнићана који се и данас радо сећају њихових поступака. По завршетку рата враћају се у Србију и заузимају важне положаје у значајним трговачким и банкарским установама. Пошто су затекли оштећен млин реновирали су га две године након повратка.


Изградња млина је у великој мери утицала на развој културног и друштвеног живота у Малом Црнићу. О значају млина сведочи још и податак да је део села у коме се налазио знатно раније добио улично осветљење него што је струја стигла у село. Млин „Игњат Бајлони и синови“ у Малом Црнићу породица Бајлони је изградила 1861. године. Он је у периоду од 1861. до 1941. године успешно пословао и имао велики број пословних партнера и пријатеља. Значај млина за развој овог подручија је вишеструк. Мало Црниће је од малог, неразвијеног села постало значајно у свету индустрије, што ће се одразити и на његов културни развој. Бајлонијеви су део прихода млина инвестирали у изградњу цркве, школе, уличног осветљења, позоришта и читаонице. Због тога се мештани и данас радо сећају Бајлонијевих и прижељкују њихов повратак.
Документи о њиховом доласку у Србију чувају се у кутијама и на полицама историјских архива у Пожаревцу и Београду. Млин „Игњат Бајлони и синови“ био је први парни млин на Балкану, уједно и највећи. Имао је велики значај, како за мештане и околно становништво, које се ту запошљавало, тако и за остале градове у Србији са којима су Бајлони сарађивали.


Дежурни кривци за овако велики подухват библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће су они, који ће ову монографију потписати као аутори: Данијела Божичковић Радуловић, Живислав Антонијевић, Зорка Стојановић, и Јасмина Живковић уз несебичну помоћ локлане самоуправе на челу са председником Малишом Антонијевићем.

 

МРЕЖА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

               вести

Дигитализација у пракси

           е - лектира

 

   библиотечка друштва

 стручно усавршавање

 

 

 
 
 

TELEX

АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА

04 август 2021

Вече забаве смеха и дружења писаца, пријатеља библиотеке, љубитеља писане речи, организовано је у библиотеци „Србољуб Митић“ Мало Црниће, под називом „Анегдоте из мога живота“.Модератори програма Љубисав Грујић Груја, афоистичар,...

Такмичење у говорењу здравица

04 август 2021

Народна библиотека Осечина из Осечине обавештава заинтересоване да ће се такмичење у говорењу здравица одржати 28. августа 2021. године у 11 сати на платоу испред Народне библиотеке, у оквиру Сајма...

„Они су променили свет” у Ваљеву

04 август 2021

Овогодишњи циклус радионица „Весела среда” библиотеке у Ваљеву био је посвећен значајним историјским личностима и носи назив „Они су променили свет”. Четири среде у месецу јулу, у термину од 11.00...

Књига о малим мистеријама свакодневног живота

04 август 2021

Двориште Народне библиотеке „Јован Поповић“, било је премало да прими све заинтересоване Кикинђане који су желели да присуствују промоцији друге збирке кратких прича „Покушај живота“ Милене Живков. О структури...

Отисак нашег времена : књига о читању.

04 август 2021

У библиотеци на Палићу, Градске библиотеке Суботица, у склопу пројекта „Библиотека на отвореном“ представљена је књига Золтана Шандора: Отисак нашег времена : књига о читању. Ова књига је објављена 2020....

Двеста година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског

31 јул 2021

Поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, на Одељењу стране књиге Народне библиотеке Смедерево постављена је изложба „Достоевский: 200 лет“. На изложби је приказан избор литературе на страним језицима која...

2021. Ерски кабаре, резултати Конкурса за афористичара године

31 јул 2021

На 13. Конкурсу за афористичара године, у оквиру манифестације "Летњи улични ерски кабаре", учествовало је 60 афористичара из земље и региона. Жири у саставу: др Слободан Симић, афористичар и председник...

ПРИЈЕПОЉЕ „Ових дана пишу ми се песме о..“

06 јул 2021

Збирка дечије поезије „Ових дана пишу ми се песме о..“ коју је објавила Библиотека „Вук Караџић“, представљена је најмлађој читалачкој публици у летњој читаоници библиотеке. У друштву писца за децу...

Наградни фото-конкурс „Лето уз књигу“

03 јул 2021

Народна библиотека Смедерево организује конкурс за најбољу фотографију под називом Лето уз књигу који је отворен од 01. јула до 31. августа 2021. године. Идеја фото-конкурса је да се на креативан...

Ева Пап из Сегедина уписала име Суботице у књижевност

29 јун 2021

На Палићу је Ева Пап, књижевница из Сегедина, одржала промоцију својих романа која је-иако није пореклом из Војводине-поново уписала име Суботице у књижевност.У суботу, 12. јуна 2021. у дворишту библиотеке...

Расписан Kњижевни конкурс "Улазница 2021"

23 јун 2021

Часопис „Улазница” и Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” у Зрењанину расписују Kњижевни конкурс „Улазница 2021” за необјављене приче, песме и есеје. Право учешћа на конкурсу „Улазница 2021” имају сви аутори/ке који...

Нови број часописа „Mons Aureus“

22 јун 2021

Из штампе је изашао нови број Часописа за књижевност, уметност и друштвена питања библиореке у Смедереву - ‘MONS AUREUS‘. Нови број MONS AUREUS-а доноси богат избор поезије и прозе, текстове који...

Завршена је 38. Читалачка значка

06 јун 2021

Проглашењем најуспешнијих учесника, завршена је 38. манифестација "Читалачка значка" зрењанинске библиотеке. Награде су ученицима основних школа додељене у библиотеци, а будући да су поштоване противепидемијске мере, ево саопштења и фотографије...

Књижевни матине у Банатском Великом Селу

06 јун 2021

Деци из Банатског Великог Села представљена је збирка песама „Где станује срећа“ Зорице Деспотов. Драги прваци и будући прваци заједно са Зорицом упловили су у свет речи, риме, поезије...

ЧАРОБНА МУЗИКА РЕЧИ - ликовни конкурс

26 мај 2021

Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево расписала је ликовни конкурс за децу од 8 до 12 година Техника: слободна Учешће на конкурсу: самостално, групни радови се не прихватају Конкурс је отворен...

Конкурс за афористичара године

24 мај 2021

Библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ и ове године традиционално расписује Конкурс за афористичара године. Награђени добијају дипломе Ерског кабареа и боравак у неком од хотела на Златибору и то: 1. награда -...

Љубовијско "библио" позориште у Пријепољу

18 мај 2021

Од 17-26. маја 2021.године, Љубовијско аматерско позориште "Александар Јоковић" наступиће са представом "Смрт човека на Балкану" на фестивал аматерских позоришта западне Србије у Пријепољу.

Поново ради биоскоп библиотеке Осечина

08 мај 2021

У сарадњи са Филмским фестивалом Слободна зона Народна библиотека Осечина узеће учешће у јубиларној 15. по реду Турнеји! У биоскопу Народне библиотеке Осечина биће приказано пет од седам најбољих фимова...

КОВАЧИЧКЕ ŠIKOVNICE ON LINE

08 мај 2021

Љубазношћу Удружења жена из Kовачице (Ženský spolok Kovačica), председнице Ане Стано и графичке уреднице Јане Стракушек-Милетић, ојн лине је доступна књига Kovačické šikovnice која је издата поводом стогодишњице Удружења....

КОНКУРС за доделу КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „МОМА ДИМИЋ“

28 април 2021

Награда „Мома Димић“ установљена је Одлуком Управног одбора Библиотеке града Београда 2010. године и додељује се за прозно дело које на уметнички релевантан начин остварује везе са другим културама. Награду...

Go to top