145 година Народне библиотеке „Стеван Сремац” Ниш

Свечаном академијом у сали Светосавског дома у Нишу, Народна библиотека „Стеван Сремац” је у присуству представника државних, црквених и војних власти, као и бројних званица, прославила 145 година свог рада и деловања. У име Министарства културе Републике Србије, академији је присуствовао министар културе г. Никола Селаковић са својим сарадницима. После извођења националне химне, скуп је поздравила директорка Народне библиотеке „Стеван Сремац” Соња Шуковић, док је овогодишњу Свечану беседу казивао песник и антологичар Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице Српске. Министар културе Никола Селаковић је у своме обраћању посебну пажњу посветио историјском значају Народне библиотеке „Стеван Сремац”, као једне од најстаријих институција културе југа Србије.

Опширније: 145 година Народне библиотеке „Стеван Сремац” Ниш

Апатински Гугл

Гост Народне библиотеке био је Ненад Гугл, по професији – професор српског језика и књижевности, по унутрашњем позиву – писац, по избору – власник издавачке куће, по таленту – познати мотивациони говорник, по породичном предању – човек необичног презимена…У току ове књижевне вечери присутни су чули како нас оно што је добро спречава да узмемо боље, како се понашамо у зони комфора… а како ван ње и колико је став о успеху важан.

Зелене библиотеке Србије

Библиотекарка библиотеке "Милован Данојлић" из Љига, Валентина Поповић учествоваће у међународном пројекту Common Waste – Common Libraries.  Изабрана је за учесника на пројекту који ће почети тродневним идеатоном у Загребу Зелене библиотеке Србије. Пројекат Common Waste – Common Libraries који реализују Гете-Институти у Атини, Београду, Букурешту, Истанбулу, Сарајеву, Софији, Солуну и Загребу у сарадњи са партнерском организацијом Зелена мрежа активистичких група има циљ да повеже креативне умове како би заједнички развијали формате који се баве уметношћу, екологијом, одрживошћу и циркуларном економијом и библиотекама као одрживим институцијама. Валентина Поповић је и члан Радне групе за одрживи развој Библиотекарског друштва Србије.  

Опширније: Зелене библиотеке Србије

КУЛТУРНО СРЦЕ ПОДГОРИНЕ

У Граској кући у престоници културе Србије 2024. године, граду Ужицу одржана је конференција „Политике децентрализације културе у Србији”. Догађај је окупио више од 50 представника/представница локалних управа задужених за културу и локалних институција културе из целе Србије. Као пример добре праксе представила се оптина Осечина, коју је представљала директорка Народне библиотеке Осечина Ана Васиљевић. Директорка је представила пројекат општине Осечина под називом  „Нови биоскоп и позорница Библиотеке у Осечини – Културно срце Подгорине“ као добар  пример пројеката којим су обезбеђана средства у оквиру позива за инфраструктурне пројекте „Градови у фокусу”. Представљање је имало за циљ да инспирише и мотивише и друге општине у Србији.  Реализацијом овог пројекта у општини Осечина биће побољшани услови живота локалног становништва: оспособљен простор биоскопске сале и позорнице, са магацинским простором за потребе  библиотеке, који ће бити у складу са захтевима савремених програма и концепата организације и одржавања културних манифестација.

Опширније: КУЛТУРНО СРЦЕ ПОДГОРИНЕ

Смедерево - 178-годишњица постојања

У Народној библиотеци Смедерево одржана је Свечана академија поводом 178-годишњице постојања. Многобројним гостима обратила се Марина Лазовић, директор Библиотеке, говорећи о дугом историјату, богатим фондовима и значајнијим постигнућима наше библиотеке. Традиционално су уручене захвалнице дародавцима и пријатељима наше установе, као и књиге најактивнијим читаоцима свих одељења.

Након тога дружење је настављено уз разговор и коктел. Свечани тренутак употпунили су ученици Музичке школе „Коста Манојловић“ Смедерево. Програм је водила Вишња Рајковић Мрдаковић.

„Нова библиотека“ и у Нишу

У част Светског дана књиге и ауторских права, у Народној библиотеци Стеван Сремац представљена је књига Јасмине Нинков,библиотекара саветника - директорке;Библиотеке града Београда Нова библиотека – иновативност и социјална улога библиотека. . У име издавача о књизи је говорио Мирко Марковић, библиотекар саветник, оснивач Интернет клуба Србија. Модератор програма била је Емилија Радмиловић.Велико интереовање библиотекара потврдило је цитат из књиге - Јавна библиотека више није само урбана погодност, она постаје кључни партнер у одржавању образовног, економског и грађанског здравља заједнице у процесима прилагођавања свету који се интензивно мења.

Знамените Алексинчанке и Алексинчани

У просторијама Библиотеке “Вук Караџић” у Алексинцу 25.априла  2024. године одржана је свечана додела награда и захвалница учесницима на наградном конкурсу Завичајног одељења. Тема наградног конкурса су мотивисала је ученике да учествују на наградном конкурсу. Ауторка пројекта, Александра Милошевић, руководилац Завичајног одељења библиотеке је свечано уручила вредне награде победницима конкурса и захвалнице свим учесницима пројекта . Скупу се обратио и  проф. др психологије Жељко Младеновић и својим излагањем о животу и делу свог колеге знаменитог Алексинчанина проф. др Борислава Стевановића пренео своје мишљење о значају проучавања  локалне историје за млађе генерације, као и позитиван утицај усвајања модела и узора кроз знамените личности средине у којој одрастају...

Опширније: Знамените Алексинчанке и Алексинчани

СУНЦЕ СИЈА

У сали 105Народне библиотеке Србије, представљена јекњига „СУНЦЕ СИЈА: фолклорни и митски обрасци у поезији Десанке Максимовић“, проф. др Бошка Сувајџића,што је уједно и прва промоција овог значајног дела, објављеног у саиздаваштву Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Ваљево и Задужбине „Десанка Максимовић“.

О књизи „СУНЦЕ СИЈА: фолклорни и митски обрасци у поезији Десанке Максимовић“, говорили су: рецензент др Станиша Тутњевић, академик Академије наука и умјетности Републике Српске, др Снежана Пасер, рецензент др Светлана Шеатовић, управница Задужбине „Десанка Максимовић“, Виолета Милошевић, директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ Ваљево и аутор др Бошко Сувајџић, редовни професор на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду.

ИЗЛОЖБА О ЖИВОТУ И РАДУ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА

Изложба Народне библиотеке са музејском збирком из Зворника о животу и раду Алексе Шантића, аутора Негосаве Стјепановић и Жељка Николића постављена је у холу Библиотеке „Димитрије Туцовић“. Настала на основу архивске грађе и фотографија из Музеја Херцеговине у Мостару, одломака из дела, најпознатијих песама, као и забележака савременика. Присутној публици се обратила ауторка Негосава Стјепановић и подсетила на најсветлије моменте из живота великог песника. Пре свега залагање за српска национална питања у анектираној Босни, љубав према отаџбини...Поставка је потврдила да Шантићево дело има и данас одану публику, која је са великим оду

24. Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића

Одбор Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића, на седници одржаној 16. априла 2024. године, у Народној библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, одлучио је да 24. Сусрети библиографа буду одржани 15. новембра 2024. године, у Великој сали Културног центра у Инђији.

Чланови Одбора Сусрета библиографа сагласили су се да се распише Јавни позив за достављање пријава радова за учешће на 24. Сусретима библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Научне и стручне радове из области библиографије заинтересовани аутори достављају најкасније до 30. септембра 2024. године, у потпуности придржавајући се Упутства ауторима Зборника радова Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића.

Опширније: 24. Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића