Овај годишњак има тенденцију да постане важан стручни и научни часопис и публикација која ће бити референтна за све оне који се буду хтели бавити темама културе, хисторије, традиције и језика Бошњака, рекао је професор Сеад Шемсовић синоћ на промоцији часописа „Бошњачка ријеч“, која је одржана у Библиотеци " ВукКараџић" у Пријепољу .

Шемсовић је навео да часпис у последњем овогодишњем броју скреће пажњу на себе представљањем једног важног истраживања на пољу присуства Бошњака у македонским друштвено – политичким оквирима али и другим темама које се тичу Бошњака.

Према мишљењу уредништва Бошњачка ријеч представља најважније достигнуће бошњачких интелектуалаца и уједно је инспирација за научно истраживачку дјелатност у области босанског језика, књижевности, историје и културе. Поред доцента проф. Шемсовића о часопису су говорили др Реџеп Шкријељ и Есад Џуџо, председник БНВ.

У оквиру серијала библиотека у  Краљеву - Архитектонски путописи – градови од којих се може учити, приређен је програм посвећен Амстердаму. Говорећи о холандској престоници, архитекта Зоран Радоњић, покретач поменутог серијала, окарактерисао га је као град слободе и толеранције. Наиме, у Амстердаму живе припадници чак 180 нација. Та чињеница доприноси космополитском духу града, иако, по броју становника, који не премашује ни милион, не спада у ред метропола.

Амстердам је познат и као град споменик, с обзиром на то да је чак 7500 зграда проглашено националним културним благом, док систем канала на којима град лежи има статус Унесковог светског културног блага. Његову архитектонску особеност чине бројни, махом покретни мостови, којима је регулисан живот града на води. Урбанистичка решења за управљање водама Радоњић је истакао као савршен модел на који се треба угледати.
Излагање Зорана Радоњића пропраћено је сликовитом презентацијом којом је дочаран друштвени и културни живот града.

Удружење грађања „Михајло Пупин Идворски“ је у Општинској библиотеци Kовачица организовало песничко вече под називом „Рамонда сербица – Рамонда Натхалиае“.

Своје радове представили су локални аутори а тема песничке вечери, како и сам назив већ наговештава, било је обележавање стогодишњице од краја Првог светског рата. Тако су се могле чути родољубиве песме, песме посвећене Михајлу Пупину, Војводини, Банату…