У љишкој библиотеци изложени су радови у дрворезу Драгована Богдановића ( 1917 - 2005.), а изложба ће трајати до Петровдана, када ће бити затворена уз пригодан програм.

Овај јединствени свестрани народни човек и уметник рођен под Острвицом у селу Заграђе 1917. године, од раног детињства напајао се ратном и славном историјом предака, који су у разним биткама гинули.

Kолико је могао, трудио се да од заборава сачува сећања на јунаке Великог рата, солунце и друге ратнике, сељачке синове који су дали животе за слободу Србије. Драгован је сачинио списак места где су сахрањени наши и непријатељски војници.

Драгован је био и гуслар. Теме ратне – војвода Мишић, Kолубарска битка.Бавио се дрворезом. Сеоски послови, мобе при жртви и кошевини, значајни празници, његови су мотиви на радовима у дрворезу, али и ратници, како војсковође попут војводе Живојина Мишића, тако и сељаци у рововима и борбама.

Између осталог био је и дописник листа „Напред“ седамдесетих и осамдесетих година прошлог века.

У Народној библиотеци Смедерево,  одржан је акредитовани семинар „Дигитални репозиторијуми у библиотечко-информационој делатности“. Семинар су реализовале Александра Поповић и др Драгана Столић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Београд. Семинару су присуствовали библиотекари из јавних библиотека Подунавског округа – Смедерево, Велика Плана и Смедеревска Паланка.

У Народној библиотеци у Јагодини је уочи Видовдана одржан јавни час историје за чланове Удружења ветерана рата 1990-1999. године. Повод за овај јавни час је обележавање 100 година од завршетка Првог светског рата, а часу су присуствовали чланови удружења и директор градске библиотеке Марко Бојић. Предавање су одржали еминентни јагодински историчари Нинослав Станојловић и мр Дејан Танић.

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ предстваљенe су књиге Марка Шелића „Хигијена несећања I“ и „Хигијена несећања II“, односно други део трилогије „Малтерего“. У роману „Хигијена несећања“, Марко Шелић наставља тамо где је стао с „Рубиковом столицом“, петоро младих, огорчених људи суочено је с мефистовском понудом загонетног човека који нуди излаз из безнађа, али по цену одустајања од свега у шта верују.

Ово је књига која, кроз временске скокове, приповеда о очевима, о личном и колективном (не)сећању, о покушају да се у насилним траумама нађе смисао. Изнад свега: о изгубљеном пријатељству које изнова ниче из крхотина. Да ли се може побећи од сећања? Колико је заиста танка линија између добра и зла?