У научној читаоници Библиотеке Осечина одржана је  радионица „Вештачка интелигенција, медијска писменост и борба против дезинформација“, коју је припремила и водила  Валентина Поповић, мастер библиотекар Градске библиотеке „Милован Данојлић“ из Љига. Поред тога што је предан и посвећен библиотечки радник, Валентина је докторанд библиотекарства, а до сада је објавила књигу „Употреба дигиталних алата у малим јавним библиотекама.“, коју смо и представили овде код нас.

Током програма радионице имали смо  прилику да се кроз вежбе и групни рад упознамо са основним појмовима из области вештачке интелигенције и  њеном утицају на ширење информација, да разматрамо проблем дезинформација, да научимо да препознамо дипфејк садржаје и манипулисаних медија. Било је речи о алатима и техникама за проверу истинитости медијског садржаја и изазовима, који се јављају при употреби нових технологија у образовању. На интерактиван начин, колегиница Вања нам  је приближила значај одговорног понашања у дигиталном свету.

Радионицу су похађали ученици треће године ОВЦ „Браћа Недић“ са својом професорком стручних предмета Милицом Миливојевић, Милан Петровић информатичар из Општинске управе, Саша Перић, кустос ИО НМВА у Осечини и запослени у Библиотеци.

У градској библиотеци у Суботица, Немања Мутић одржао је предавање на тему Мудрости из Јапана. У библиотеци тражило се место више. Поводом предавања у каталошкој соби била је постављена изложба бонсаи дрвећа.

У Библиотеци града Београда одржан је стручни скуп под називом „Новинска писменост кроз друштвену игру”. Скуп je организoвала Библиотека града Београда, као завршни догађај у оквиру истоименог међународног Еразмус+ пројекта (енглески назив: „News Literacy on Board” – NEED) посвећеног развоју иновативних метода образовања одраслих из новинске писмености. 

На скупу је учествовало око 50 стручњака из библиотека и других установа културе и образовања из читаве Србије (Београд, Нови Сад, Сомбор, Јагодина, Зрењанин, Сокобања, Обреновац, Лазаревац, …), и региона (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина). Догађај је имао за циљ да подстакне и обучи заинтересоване стране, пре свега библиотекаре и наставно особље у школама за образовање одраслих, да у својим установама покрену едукацију грађана у овој области.

Учесници су стекли знања и добили приступ материјалима (две друштвене игре, сет правила, база знања…) који ће им омогућити да постану предавачи и успешно воде радионице новинске писмености у својим установама, примењујући иновативан метод учења који комбинује играње друштвених игара са едукативним онлајн садржајима.

На скупу су приказани главни резултати пројекта који уједно представљају и основне образовне ресурсе за едукацију из новинске писмености:

• Друштвена игра за мерење знања из новинске писмености
• Друштвена игра за едукацију грађана из новинске писмености
• Онлајн база знања https://need.openresource.net
• Веб сајт пројекта https://newsliteracy.info, на којем се налазе сви наведени ресурси

Пројекат „Новинска писменост кроз друштвену игру” спроводи се од 1. октобра 2023. до 30. септембра 2025. Пројектни конзорцијум чинe 4 организације и институцијe – БГБ (Србија), Универзитет Хачетепе (Турска), Установа за образовање одраслих Жалец (Словенија) и Никанор (Бугарска, координатор пројекта). Oпшти циљ пројекта је да унапреди новинску писменост грађана, која је неопходна за ваљано оцењивање поузданости и кредибилитета вести. Он тежи да грађање опреми вештинама потребним за активно и информисано учешће у друштвеном животу, примењујући иновативне методе, пре свега учење кроз игру и хибридно учење.

Поводом обележавања 150 година од рођења швајцарског психијатра и психоаналитичара, Карла Густава Јунга (1875‒1961), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки. Поставка, коју чини избор дела и литературе о животу и стваралаштву Карла Густава Јунга, може се погледати од 23. јуна 2025. године, у јавном каталогу Библиотеке Матице српске.

Аутори изложбе су Вид Кецман и Ненад Станојевић, а уредник је Селимир Радуловић. Карл Густав Јунг рођен је 1875. године у месту Кесвил, на језеру Констанц, у Швајцарској. Одрастао је у Лауфену, а медицину је студирао у Базелу. Знаменита сарадња између Карла Густава Јунга и Зигмунда Фројда започела је 1907. године, када су се први пут састали у Бечу. Фројд је у Јунгу убрзо видео „принца престолонаследника”. Јунг је у почетку прихватао Фројдову теорију либида ка кључне енергије несвесног, међутим, већ око 1912. године долази до кључног разлаза. Око 1913. године, Јунг је одлучио да напусти класичну психијатрију и посвети се проучавању митова, духовности и дубина људске душе. Основао је своју школу психологије, уводећи појмове попут колективно несвесног, архетипова и процеса индивидуације, тј. пута ка личној целовитости. Јунг је спајао психологију са религијом, уметношћу и митовима. Веровао је да је лични развој повезан са универзалним симболима и архетиповима присутним у колективном несвесном. Нека од најважнијих Јунгових дела су: О психологији несвесног (1912), Психолошки типови (1921), Аион (1951), Сећања, снови, размишљања (1962), Човек и његови симболи (1964) итд.