У библиотеци у Ваљеву представљен је нови роман Божина Јаневског "Побијеници" има врло комплексну прозну структуру. Надовезујући више различитих наратива, који се у неким тренуцима преклапају, али и меандрирају у сопственим правцима, аутор постиже ефекат чест у романима епских граница, који се труде да захвате свет у свом целокупном обиму.

Радња романа "Побијеници" смештена је у доба након пада Смедерева и деспотовине и доласка Отоманске империје на Балканско полуострво. Овај интересантан историјски оквир, не тако често обрађиван у нашој литератури, аутору отвара простор за многе маневре, што он обилато користи креирајући на овим просторима судар Оријента и Оксидента, оличених у Турском царству и Дубровачкој републици, а нас и наш ваљевски крај ставља у само средиште дешавања где се највећи део радње романа и одвија. Самим тим роман још више добија на вредности, јер се лако ова немилосрдна геополитичка матрица у опробавању снага Истока и Запада на овим просторима лако уочава и данас. Остоја Продановић, један од највећих познавалаца ваљевске завичајне литературе, истакао је да Јаневски тематизује горке животне ситуације и судбине својих јунака у тешким и смутним временима причајући причу о крхкости и немоћи човека и живота, док је Драгана Радовић, прочитала одломак из позитивне рецензије Милутина Лује Данојлића, у ком се истиче вредност несвакидашњег архаичног лексичког апарата којим се аутор служи..

Овај годишњак има тенденцију да постане важан стручни и научни часопис и публикација која ће бити референтна за све оне који се буду хтели бавити темама културе, хисторије, традиције и језика Бошњака, рекао је професор Сеад Шемсовић синоћ на промоцији часописа „Бошњачка ријеч“, која је одржана у Библиотеци " ВукКараџић" у Пријепољу .

Шемсовић је навео да часпис у последњем овогодишњем броју скреће пажњу на себе представљањем једног важног истраживања на пољу присуства Бошњака у македонским друштвено – политичким оквирима али и другим темама које се тичу Бошњака.

Према мишљењу уредништва Бошњачка ријеч представља најважније достигнуће бошњачких интелектуалаца и уједно је инспирација за научно истраживачку дјелатност у области босанског језика, књижевности, историје и културе. Поред доцента проф. Шемсовића о часопису су говорили др Реџеп Шкријељ и Есад Џуџо, председник БНВ.

У  великој сали Библиотеке изведен је програм  "Вече поезије и музике - Kао да сам те сањао", у извођењу глумаца Владана Савића и Kристине Савић, као и пијанисте Уроша Ранковића.

Публика је имала прилику да послуша колаж, који је састављен од песама највећих српских и светских песника и композиција еминентних композитора. Kористећи форму монолога протагонисти су говорили и певали стихове Kонстантина Симолова, Матије Бећковића, Десанке Максимовић, Жака Превера, Душка Трифуновића. Арсена Дедића, Вите Николића, Божидара Тимотијевића и других великана светске и домаће поезије.У представи је доминирало живо певање Kристине Савић, која је уз оригинално адаптиране аранжмане изводила баладе познате публици.

У оквиру серијала библиотека у  Краљеву - Архитектонски путописи – градови од којих се може учити, приређен је програм посвећен Амстердаму. Говорећи о холандској престоници, архитекта Зоран Радоњић, покретач поменутог серијала, окарактерисао га је као град слободе и толеранције. Наиме, у Амстердаму живе припадници чак 180 нација. Та чињеница доприноси космополитском духу града, иако, по броју становника, који не премашује ни милион, не спада у ред метропола.

Амстердам је познат и као град споменик, с обзиром на то да је чак 7500 зграда проглашено националним културним благом, док систем канала на којима град лежи има статус Унесковог светског културног блага. Његову архитектонску особеност чине бројни, махом покретни мостови, којима је регулисан живот града на води. Урбанистичка решења за управљање водама Радоњић је истакао као савршен модел на који се треба угледати.
Излагање Зорана Радоњића пропраћено је сликовитом презентацијом којом је дочаран друштвени и културни живот града.