Поводом Дана мађарске народне бајке 1. октобра 2021. године у библиотеци на Палићу одржано је такмичење у познавању бајки за ученике четвртог разреда ОШ „Мирослав Антић“. Деца су решавала разне задатке знања и спртности. У крајном резултату и срећа играла улогу.

Поводом обележавања 134. Смедеревске јесени, Народна библиотека Смедерево у десет библиотечких огранака у сеоским месним заједницама, постављене су изложбе књижне и некњижне грађе под јединственим насловом „У сусрет богатој јесени“.

Поводом 51. Скупа слависта у организацији Међународног славистичког центра Филолошког факултета Универзитета у Београду, из 14 земаља Европе и света (Белгија, Белорусија, Бугарска, Италија, Мађарска, Македонија, Немачка, Пољска, Чешка, Словенија, Словачка, Француска, Русија, Румунија), са најугледнијих универзитета, у Србију је допутовало 40 најбољих страних студената српског језика.

У оквиру стручне екскурзије,  млади слависти су у пратњи мр Снежане Кутрички посетили културно-историјски комплекс у Бранковини. Након полагања цвећа на гроб песникиње Десанке Максимовић, гости из иностранства обишли су цркву Светих Арханђела – задужбину Проте Матеје Ненадовића, стару школу која носи име и „Протина школа”, нову школу – „Десанкину школу”, а видели су и вајат у ком је рођен Љуба Ненадовић.

Госте је са одликама поетике Десанке Максимовић упознала Катарина Јосовић, дипломирани библиотекар, а потом су сами, читајући песме, уочавали разнолике мотиве, који су обележили ауторкино стваралаштво.

Тоде Николетић, један од наших најпознатијих писаца поезије и драмских текстова за децу, дружио се са децом из огранака Народне библиотеке „Јован Поповић“. Николетић је обишао огранке у Башаиду, Банатској Тополи, Банатском Великом Селу и Новим Козарцима. Ученици нижих разреда су кроз духовиту и шаљиву поезију научили како да напишу песму и ослободе машту, подсетили се колико је другарство важно, како се чува здравље и схватили да су управо они, деца, јунаци нашег доба. 

Тоде Николетић (1959) чувени је писац поезије и драмских текстова за децу. Заступљен је у бројним антологијама, монографијама, хрестоматијама и зборницима, као и у читанкама и лектири. Његове драме извођене су на великом броју аматерских и професионалних позоришних сцена широм бивше Југославије. Члан је Друштва књижевника Војводине, а готово да нема фестивала и школског театра, где није изведена нека од његових драма. Учесник је многих међународних позоришних фестивала луткарства и оснивач и суоснивач великог броја фестивала за децу. Рецензирао је више од сто књига поезије за децу, а његова драма „Краљевски фестивал“ је најизвођенија драма за децу у Србији у последњих 30 година. Живи у Црвенки као слободан уметник.