Ученици другог разреда ОШ “Владимир Перић Валтер” у Пријепољу, гостовали су на Дечијем одељењу где су овога пута имали прилику да се са омиљеним Андресоновим бајкама упознају на несвакидашњи начин – кроз јапанску технику приповедања названу камишибај. Тема радионице биле су познате, радо читане и препричаване Андерсонове бајке – Оловни војник, Царево ново одело, Принцеза на зрну грашка, Цвеће мале Иде. Задатак ученика је био да илуструју кључне догађаје сваке бајке, а затим, да на основу својих илустрација које се убацују у “бутај” (који може бити замишљен и као нека врста екрана) препричају њихову радњу.

Камишибај, папирно позориште или позориште из кофера, како се често назива, води порекло из Јапана. Реч је о једној врсти уметности која спаја приповедање и цртеж, говор и слику. Приповедач (камишибајкар), стоји уз малену дрвену позорницу и приповеда причу. Слике, рудиментарне илустрације приче, се убацују у бутај, малу позорница на којој се изводи камишибај. Ова техника нарације веома је корисна у раду са децом и често је дидактичко помагало. Подстиче дечију машту, развијање језичких и приповедачких вештина, ликовно изражавање.

Радионицу, реализовану на велико задовољство свих учесника, приредила је библиотекарка Армина Јоновић.

У Народној библиотеци „Стеван Сремац” Ниш, одржана je  промоција књиге „Бити библиотека(р)”, чије су приређивачице Јасмина Нинков и Исидора Ињац. Књига, настала поводом обележавања деведесет година од почетка рада Библиотеке града Београда са корисницима, прати хронологију рада највеће јавне позајмне библиотеке у региону. Публикација је највећим делом посвећена библиотекарима као мисионарима писане речи и путоказима ка правим информацијама, јер, како наводи Михајло Пантић, „бити библиотекар значи непрестано стајати на јединој правој страни одбране здраве памети, уважавања другости и људског достојанства, моралних обзира и свих других човекових врлина које га чине оним што јесте“.

У програму су учествовале: директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков и Исидора Ињац, уредница културног програма Библиотеке града Београда. Програм је водила Емилија Радмиловић.

Филмски фестивал Слободна зона креће на 16. по реду Турнеју и у оквиру овогодишњег избора филмова доноси најновије документарне и игране филмове који су били изузетно запажени на глобалној ангажованој филмској сцени. 
Након наше промоције пројекта Слободне зоне, апликације „Светлост свитаца“,  понуђена нам је прилика за учешће и у Турнеји. 
Од 12. маја до 15. јуна наша публика погледаће шест филмова:

филм Мој тата хот дог, филм о ћерки која је свом оцу подршка на путу промене каријере на који је кренуо. Док га сви осуђују, она га подржава у остварењу снова, и верује да ће он постати глумац. Професор Бахман и његови часови, озбиљан документарац о стрпљивом професору из малог града Немачке. Забави је дошао крај је савремени документарац који се бави непостојећим радничким правима. Публика ће имати прилику да боље упозна Грету Турнберг кроз филм Ја сам Грета, тренутно најпознатију еколошку активисткињу која зна о климатским променама више од 97% светских политичара. На репертоару је и документарац Фејт и Бранко, филм који говори о браку двоје музичара, Фејт која из Енглеске путује у Србију да упозна ромску музику и Бранка, виолинисту ромског порекла у којег се заљубљује. У оквиру Турнеје млађа публика (14+), али и старија, моћи ће да погледа филмове Први снег, играни фински филм о 13-годишњем Иранцу чија породица чека азил у Финској.

Распоред пројекција:
12. мај 18:00 Мој тата хот дог
19. мај 18:00 Професор Бахман и његови часови
26. мај 18:00 Забави је дошао крај
2. јун 18:00 Ја сам Грета
9. јун 18:00 Фејт и Бранко
15. јун 18:00 Први снег

Више детаља о филмовима кликом на слику

На сцени сале Библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“ у Чајетини, глумац београдског позоришта на Теразијама, Александар Дунић, извео је монодраму „Милош Велики – Књаз српски“. Представа историјског жанра, реализована је по тексту Милована Витезовића, у режији Милана Руса, директора Српског позоришта у Мађарској. Александар Дунић је успешно изнео улогу Милоша Обреновића, значајне историјске личности, која је у великој мери обележила историју 19. века у Србији. Успеху представе је допринео и атрактиван костим ауторке Еве Брцан. У ово брзо, потрошачко време, историјска монодрама је веома редак жанр, прожет идејама о правди и слободи, за чију припрему је било потребно много истраживачког рада. Публика је имала прилику да ужива у представи Александра Дунића и пре две године, у улози Јанка Катића.