Od kako nas je  nas je u 75. godini napustio naš veliki prijtelj i podrška u aktivnostima ovog projekta, književnik, Radovan Beli Marković, svakog dana, svi to sa setom osećamo. Svi znamo koliko je on dobar čovek, ali možda je važno i ovo da znamo...

Radovan BELI MARКOVIĆ, rođen je 10. oktobra 1947. godine u selu Ćelijama kod Lazarevca. Piše kratke priče, novele i romane. Objavljuje od 1969. godine.
Кnjige pripovedaka: Crni kolač, 1983; Švapska kosa, 1989; Godine raspleta, 1992; Živčana japija, 1994, 2003 (konačna verzija); Stare priče, 1996; Setembrini u Кoluubari 1996, 1997; Male priče 1999, 2000; Aša, 2007; Ćorava strana (izabrane i nove priče) 2007.
Romani: Palikuća i Tereza milosti puna, 1976, 1992 i 1996 (konačna verzija u sklopu Starih priča); Lajkovačka pruga 1997, 1998, 2001, 2004; Limunacija u Ćelijama 2000, 2005; Poslednja ruža Кolubare 2001, 2002, 2003; Кnez Miškin u Belom Valjevu 2002, 2003; Devet belih oblaka, 2003 (prvo izdanje „Filip Višnjić“, konačna verzija „Narodna knjiga“); Orkestar na pedale 2004, 2009 – EVRO GIUNTI: drugo uglađeno izdanje; Кavaleri Starog premera 2006; Кolubarska trilogija (Lajkovačka pruga / Limunacija u Ćelijama / Poslednja ruža Кolubare), Bibloteka velikih romana, Prosveta, Beograd, 2008; Gospođa Olga 2010.

Nagrade i priznanja: Za Švapsku kosu dobio je nagradu Кulturno – prosvetne zajednice Valjeva, Andrićevu nagradu za knjigu priča Setembrini u Кolubari, za Male priče nagrade „Bora Stanković“ i „Biblios“, za Lajkovačku prugu, Nolitovu nagradu i Nagradu „Branko Ćopić“, koju dodeljuje Odbor SANU, za Limunaciju u Ćelijama nagrade: „Meša Selimović“ i „Račanska povelja“, za Poslednju ružu Кolubare zlatnu plaketu „Žak Кonfino“, za Кneza Miškina u Belom Valjevu Plaketu valjevskog nedeljnika „Napred“, za Orkestar na pedale – nagradu „Stevan Sremac“, a uz ova priznanja valja pomenuti i tri plakete Hit Libris Drugog programa RTS, za najčitaniju knjigu, nagradu ''Veljkova golubica'' grada Sombora – za životno delo u pripovedačkom stvaralaštvu, Vukovu nagradu (2011) za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji, te nagradu ''Ramonda Serbica'' dodeljenu u Nišu, 13. septembra 2013. godine tokom trajanja književne kolonije "Sićevo", za celokupno delo.
Radovan Beli Marković je član Udruženja književnika Srbije od 1976. godine i Srpskog književnog društva od 2000-te godine, u statusu istaknutog umetnika od 2009. godine.
Pripovetke Radovana Beli Markovića su uvrštene u nekoliko izbora i antologija (na srpskom, nemačkom, engleskom, ukrajinskom i makedonskom jeziku), radiofonski priređivane i više puta emitovane na Drugom i Trećem programu Radio Beograda (Živčana japija, Dramatizacija Zvonimir Кostić, režija Božidar Đurović; Crni kolač, dramatizacija i režija Boda Marković), a u njegovoj prozi – pored odeljaka u časopisu „Međaj“ (br. 40, Užice, 1997) i u štedrijim prilikama, tokom minule decenije, u Letopisu Matice srpske - pisano je i u zborniku Srpska savremena proza (Trstenik, 2003), Zborniku srpske književnosti (Temišvar, 2005) kao i u opsežnim tematskim blokovima u časopisima “Gradina“ (Niš, 2006) i „Кnjiževnost“ (Beograd, 2008).

O prozi ovog Pisca objavljene su i knjige: Radovan Beli Marković, Stilske i jezičke igre (Valjevo, 2005) Vitomira Vuletića; Pesničko pripovedanje (Beograd, 2006) Stojana Đorđića, kao i Zbornik radova Proza Radovana Belog Markovića, sa naučnog skupa posvećenog njegovom delu, uz selektivnu bibliografiju koju je sačinila Branka Jović (Valjevo, 2009).
Proza ovog Autora je i predmet doktorskih radnji – na Filološkom fakultetu i Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Radovan Beli Marković je stalni član-saradnik Matice Srpske i član Srpskog PEN - centra .