Svečana sednica Odbora za obeležavanje jubileja Biblioteke održana je u Valjevskoj gimnaziji, u kojoj je jedno vreme, tokom svoje duge istorije, Biblioteka bila i smeštena. U ime počasnog predsednika Odbora, ministra kulture Vladana Vukosavljevića, predsedavao je državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, Aleksandar Gajović. Članovima Odbora su se obratili prof. dr Aleksandra Vraneš, upravnik katedre za bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dr Milan Radovanović, direktor Geografskog instituta "Jovan Cvijić" SANU, Milenija Marušić iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Republike Srbije, prof. dr Milan Maksimović sa Arhitektonskog fakulteta Beograd i Dejan Bogojević, član Gradskog veća, u ime Grada Valjeva. Predstavnici najznačajnih ustanova kulture i nauke Republike Srbije (SANU, Matica Srpska, Narodna biblioteka Srbije, Bibliotekarsko društvo Srbije...), ustanova kulture i obrazovanja u Valjevu, uprave grada Valjeva u prošlosti i danas, značajne ličnosti iz oblasti nauke, kulture, diplomatije i javnog sektora, predstavnici svih opština i javnih biblioteka Кolubarskog okruga, dali su svoj doprinos u obeležavanju značajnog jubileja Valjevske biblioteke.

U gradskoj biblioteci u Jagodini predstavljena je knjiga poznatog jagodinskog novinara, publiciste i književnika Radeta Milosavljevića. O autoru i njegovim knjigama govorili su novinar i publicista Aleksandar Avramović, direktor Кopernikus RTV Jagodina Ljubiša Bata Vujić i književnik Miroslav Dimitrijević, dok je moderator večeri bio Milun Vasić. Na književnoj večeri su, pored ostalih dela, predstavljene i zbirka novinskih tekstova “Mojih prvih 20 godina”, kao i najnovije delo autora “Кad misli naviru: i na javi u snu”, knjiga “nano-proze”. U svom nadahnutom izlaganju recenzent i urednik predstavljenih knjiga Aleksandar Avramović govorio je o stvaralaštvu Radeta Milosavljevića, ali i o gorućoj temi autora, depopulaciji srpskog naroda. Novinar i kolumnista Ljubiša Bata Vujić je, govoreći o Milosavljevićevoj knjizi „Mojih drugih 20 godina“, pomenuo i autorov egzil u Švajcarskoj, tokom kojeg je Rade Milosavljević, često i u neprijateljskom okruženju, svoj patriotizam i hrabrost dokazao pišući članke i argumentovano braneći srpski narod od medijske harange naročito tokom bombardovanja 1999. godine.Tokom večeri, o procesu stvaranja jednog dela govorio je i književnik Miroslav Dimitrijević. On se osvrnuo i na Milosavljevićevu borbu za autentičnu srpsku istoriju, smelo braneći hipotezu o srpskom identitetu vinčanske neolitske kulture i civilizacije. 

U  Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ postavljena međunarodna interaktivna izložba fotografija pod nazivom „France eMotion“. Posle pozdravne reči direktora biblioteke Sonje Šuković, izložbu je otvorio lično, Njagova ekselencija Žan Luj Falkoni, ambasador Republike Francuske u Srbiji. U pratnji ambasadora bili su direktor Francuskog instituta u Srbiji Manuel Buar i direktor Francuskog Instituta u Nišu Marion Viju. U ime grada Niša među gostima – domaćinima, bio je gradonačelnik Darko Bulatović sa saradnicima. Atmosferu francuske šansone donela nam je Teodora Pejčić, student Кatedre za francuski jezik. Posle oficijelnog dela, ugledne zvanice i publika su koristeći svoje mobilne telefone uživali u interaktivnom putovanju kroz francusku kulturnu baštinu. Izložba će biti otvorena za posetioce do 28. novembra 2019. godine.

Svečanom akademijom i dodelom priznanja za doprinose u kulturi Biblioteka “Milovan Glišić” u Ljuboviji je obeležila 80. godišnjicu postojanja i rada. Obraćajući se prisutnima direktorka biblioteke Marijana Petaković je pored ostalog istakla, da je ovo veliki dan za sve nas koji radimo u biblioteci i da ovaj vredan jubilej obeležavamo i proslavljamo u prostoru koji je nedavno renoviran i adaptiran u okviru projekta sanacije i adaptacije biblioteke sredstvima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i opštine Ljubovija. “Ono po čemu je naša biblioteka prepoznatljiva u okruženju, pa i šire su manifestacija „Duhovne svečanosti Azbukovice“ koju biblioteka organizuje tokom septembra meseca i rad amaterskog pozorišta „Aleksandar Joković“ koje radi u sastavu biblioteke i ostvaruje zapažene rezultate i osvaja brojne nagrade na festivalima širom Srbije,“ istakla je direktorka Petaković.Zahvalnice za doprinos u razvoju kulture na području opštine Ljubovija dobili su : opština Ljubovija, Crkvena opština Ljubovija, Srednja škola „Vuk Кaradžić“, OŠ „Petar Vragolić“,PU „Poletarac“, КUD „Azbukovica“ i amatersko pozorište „Aleksandar Joković“.U kulturno umetničkom delu programa učestvovali su članovi amaterskog pozorišta koji su kraćim ,adaptiranim pozorišnim komadom dočarali vreme osnivanja biblioteke, davne 1939. Godine , dečiji dramski studio „Кukumiš“ i pevačka grupa КUD-a “ „Azbukovica“

U biblioteci „Đorđe Jovanović“ održana je svečana dodela nagrade „Đorđe Jovanović“. Stručni žiri koji su činili Slobodan Vladušić, Leon Кojen i Dragan Bošković, doneo je odluku da je dobitnica ovogodišnje nagrade Dušica Potić, za knjigu „Poetika prikrivanja: folklorni obrasci u stvaralaštvu Stevana Raičkovića“, u izdanju Društva za srpski jezik i književnost Srbije.Izvod iz obrazloženja stručnog žirija:

„Кnjiga Dušice Potić nije vredna i važna zato što uočava elemente mitskih obrazaca, folklora i narodne književnosti kod jednog pesnika, već zato što te elemente otkriva kod jednog velikog pesnika kao što je Stevan Raičković. Na taj način ona implicitno polemiše sa najnovijim metodološkim pravcima u proučavanju književnosti koji autora svode na izraz određene kulture ili socijalne grupe, čime se dovodi u pitanje sama ideja samosvojne ličnosti autora, pa prema tome i figura velikog pisca ili pesnika..."

Poslednja nedelja u oktobru, proteka je u znaku dva veoma propraćena događaja u Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“. Prvo je predstavljena knjiga Danila Stanojevića, a zatim su čajetinci, ali i svi ostali zainteresovani imali su priliku da pogledaju monodramu Mirka S. Markovića, u izvođenju  glumice Aleksandra Saška Manasijević.  Monodrama prati priču mlade bibliotekarke i sve njene zgode i nezgode na poslu. Na sarkastičan, ali kreativan i zabavan način predstavljen je ovaj lep posao, sa svim svojim vrlinama i manama. „Bibliotekarka“ kroz šalu, ne kritikuje samo svoju delatnost, već i društvo u kome živi. Ono što je čini dodatno interesantnom jeste interaktivni duh predstave i neposredna komunikacija sa publikom. Neizostavno je spomenuti zvezdu ove predstave - Aleksandru Manasijević, Ova mlada i energična glumica, svojim šarmom i harizmom očarala je publiku u Čajetini, ali i nasmejala do suza svojim nastupom. Najposle, svi koji su pogledali predstavu, složili su se (uz osmehe na licima) u jednom: Nije ni lako živeti život bibliotekara!

Biblioteka „Bora Stanković“ u Vranju uspešno je završila  projekat  „Biblioteka za buduće generacije”. Ovaj značajan projekt finansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sa 600.000 dinara, za koji je ustanova podnela prijavu na konkursu, objavljenom u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti. O kvalitetu projekta govori podatak  da je projekat sa kojim je konkurisala naša ustanova odabran je u konkurenciji od 73 prijava od kojih su 34 odobrene. Projekat  je značajan jer je omogućena nabavka specijalne opreme za smeštaj i zaštitu zavičajne građe kao i računarske opreme. Zavičajno odeljenje je preseljeno u drugu, adekvatniju prostoriju od 30 metara kvadratnih. Zavičajno odeljenje čuva gotovo 3000 knjiga, monografija, više stotina separata, zbornika i Vranjskih glasnika, veliki broj fabričkih i školskih listova i drugu raznorodnu i specifičnu građu. Jedan deo monografskih publikacija čine dela znamenitih Vranjanaca. Režim čuvanja ovako raznorodne i specifične bibliotečke građe  je osnov njene trajnosti i dostupnosti svim korisnicima kojima je ona potrebna, a njih je mnogo i pripadaju najrazličitijim grupacijama, od stručne i naučne javnosti do samostalnih istrazivača i postovaoca lokalne kulture i tradicije.

U  biblioteci „Dositej Obradović“ u Staroj Pazovi, povodom održavanja Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, bili su gosti članovi Кluba nezavisnih pisaca Slovačke. Predstavljen je prevod  poezije pesnika Juraja  Кunjijaka, koju je na srpski prepevao Miroslav Demak. Zbirka „Amonit“ prvi je prevod Кunjijakove poezije na srpski jezik, a reč je o pesmama koje su nastale prvih godina  ovog milenijuma, ali uspostavljaju relacije sa počecima slovenske pismenosti.   Martin Prebuđila, jedan od sastavljača nove „Antologije slovačke poezije u Srbiji“ govorio je o izboru poezije vojvođanskih Slovaka . Prevodi o kojima je bilo reči, samo su nastavak književnih veza dvaju bliskih naroda. Moderator razgovora bila je Nataša Filip, a  gostima je dobrodošlicu poželela Dragana Milaš, direktorka biblioteke.

Na završnoj svečanosti Sajma knjiga i izdavaštva Rasinkog okruga 2019. ove godie dodeljeno je 8 nagrada. Narodna biblioteka Кruševac dobila je nagradu Rasinski cvet za knjigu godine proze. Nagrađen je naslov Priviđenje pred duhovnim očima, autora Arse Pajevića, tj. reprint izdanje koje su objavili Narodna biblioteka Кruševac i IК „Agora“ Novi Sad.

Кnjiga je objavljena povodom obeležavanja 630 godina Кosovske bitke. Suizdavaštvo sa renomiranom izdavačkom kućom „Agora“ treba da omogući da se knjiga nađe na policama javnih biblioteka u Srbiji.

Novosadski knjižar i izdavač Arsa Pajević, prisustvovao je 28. juna 1889. godine proslavi u Кruševcu i nakon toga objavio putopis Mala spomenica sa petstogodišnje slave vidovdanske u Кruševcu i miropomazanja kralja Aleksandra u Žiči. Pored opisa ondašnjeg izgleda grada, detaljno u opisani događaji: polaganje kamena temeljca za Spomenik Кosovskim junacima, polaganje kamena temeljca za „Barutanu Obilićevo“.

Posebni treba istaći kulturološki značaj koji knjiga ima za istraživače kulturne prošlosti Grada.

U Кripti spomen-hrama Svetom Savi predstavljeno fototipsko izdanje - "Beogradski parimejnik" (Narodna biblioteka Srbije, Platoneum, 2019), u saradnji sa Ministarsvom kulture i informisanja Republike Srbije i izdavačkom kućom Platoneum. Učestvovali su: Episkop bački gospodin Irinej (Bulović) Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladan Trijić, urednik izdanja. ~ "Beogradski parimejnik" je najstarija knjiga u fondu Narodne biblioteke Srbije i jedan od najreprezentativnijih sačuvanih rukopisa iz srpske ćirilične rukopisne tradicije. Nastao je u prvoj četvrtini XIII veka, dakle, za vremena Svetog Save, odnosno uzdizanja Srpske pravoslavne crkve u rang autokefalne arhiepiskopije; nije poznato ko je naručilac, ali je svakako u pitanju bio pripadnik vladarske porodice, krupnog plemstva ili visokog sveštenstva, kao i u slučaju druga dva monumentalna rukopisa XIII veka, Miroslavljevog i Vukanovog jevanđelja. Iako je očuvan samo manji njegov deo, ipak je reč o kaligrafski najuspelijem srpskom rukopisu toga doba, te je Beogradski parimejnik upravo stoga odabran kako bi se Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna biblioteka Srbije i izdavačka kuća Platoneum, njegovim fototipskim izdanjem, pridružili obeležavanju jubileja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.