У Читалишту Народне библиотеке Ужице,  представљен је роман „НГДЛ” („Не дај голубу да лети”) Маринка Арсића Ивкова, добитника НИН-ове награде за 2024. годину. О књизи су говорили аутор и проф. др Александар Јерков, универзитетски професор, теоретичар књижевности, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и председник НИН-овог жирија.

Директорка Библиотеке Душица Мурић поздравила је све присутне, истакавши да ово књижевно вече представља наставак дугогодишње традиције гостовања лауреата престижне НИН-ове награде у Ужичкој библиотеци. Она је нагласила популарност романа као књижевне форме међу читаоцима, који најрадије бирају „добар роман” без обзира на епоху, стил или тематику. Присутни су имали прилику да чују биографске податке о аутору – рођен је 1950. године у Стапару, дипломирао је Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду. Током своје каријере створио је богат опус који укључује романе „Чему нова Критика”, „Чаруга”, „Бачки Дон Кихот”, књиге приповедака, драме, огледе и антологије. Оснивач је „часописа за преиспитивање прошлости” – „Херетикуса”, први је приређивач одабраних дела Драгише Васића и добитник је Награде „Милош Црњански”. Директорка је закључила вече позивом да кроз књижевност боље разумемо противречности које делимо у савременом друштву.

Професор Јерков се у свом излагању указао на ситуацију напетих и тешких времена у којима живимо, истичући важну улогу књижевности и библиотека које представљају „мале оазе и храмове у које се склањамо, уживамо у реалности, нормалности и опуштености.” Нагласио је да се „књижевност Маринкова смеје” и да је „ово књига која говори о најгорим могућим стварима, а у себи носи комичну способност да се смеје изнутра.” Роман „НГДЛ”, је  објављен у издању Нишког културног центра и води нас кроз питања идентитета и смисла.

Између одломака из награђеног романа који је представио сам аутор, професор Јерков се осврнуо на главног јунака који седа на свој мотор марке Томос и креће на пут, трагајући за  изгубљеним голубом летачем кроз ратне деведесете године, доживљавајући бројне згоде и незгоде. Такође је указао и на симболику голуба у духовоном животу.

 Аутор се осврнуо на процес писања који је првенствено инспирисан тужним догађајима који су били бурни и крвави, тако да човек није могао одмах да седне и пише. Наводи да је његов угао виђења испао комичан јер је у свим тим крвавим догађајима налазио много глупости и свега онога што му је из те перспективе било смешно и нелогично.

Говорећи о инспирацији за роман, Маринко Арсић Ивков је рекао: „Више сам посматрао голубаре, него голубове.” На крају дружења публика је имала прилику да постави питања гостима па су се између осталог разговор водио и трансценденталном веровању Николе Тесле у  повезаности голуба и енергетског поља.