Више од 70 библиотекара из Србије учествовало је на дводневном стручном скупу "Библиотеке у културном животу Србије", који је 8. и 9. октобра организовала Народна библиотека "Стефан Првовенчани" у Краљеву. Био је то завршни програм обележавања 150 година од оснивања прве читаонице у Карановцу. Скуп су поздравили директор библиотеке мр Миша Милосављевић и председник Библиотечког друштва Србије др Богдан Трифуновић.

Ако бисмо из чак 26 излагања покушали да извучемо само неколико закључака, они би могли бити: библиотеке су све значајнији креатори културног живота у многим градовима и библиотеке морају пратити технолошке и културолошке промене у друштву. О критеријумима и степену прилагођавања већ би се могла водити полемика.

Тако књижевни историчар и песник доктор Драган Хамовић сматра да "... библиотеке, као повлашћени простори, поред неизбежног обола главном тржишном току који се не може избећи, треба да буду тачке на којима ће се одржати ватра праве поезије, која не признаје битније налоге од налога бартовског Писма".

И Гојко Божовић из издавачке куће "Архипелаг" става је да библиотеке морају чувати и пропагирати високе стандарде: "Забаву треба свако да плаћа сам. Библиотеке као јавни сервиси морају да подржавају културне подухвате. Требало би да поприме статус културних центара који ће заједници понудити праве вредности".

Зоран Хамовић из издавачке куће "Клио" сматра да би библиотеке требало да развијају сервисе за целоживотно образовање људи. "Такође, градовима су потребни нови наративи Завичајна одељења су гнезда у којима могу да настају нови градски митови. Све то може да буде део и културне и туристичке понуде".

Нешто радикалнија у ставу да се библиотеке морају мењати у складу са временом била је доктор Милена Ђорђијевић из Народне библиотеке Србије: "Многи наши програми се морају трансформисати јер су потрошени. Одбацили смо читаву генерацију "миленијалаца". До дисконтинуитета улоге библиотека неће нас довести прилагођавање, већ опирање променама".

На стручном скупу су представљени примери добре праксе библиотека. Мaгистар Ана Гвозденовић, уредница у Издавачкој делатности "Повеља", истакла је да је Народна библиотека „Стефан Првовенчани” као издавач подигла своју грађевину од близу 250 издања у годинама које култури нису наклоњене. "Попуњавајући простор који је у издаваштву настао гашењем великих издавачких кућа и пружајући прилику ауторима, пре свега песничких књига, да озвуче свој глас, краљевачка 'Повеља' је стигла до Специјалног признања за издавача године Београдског сајма књига".

Уредник Програма за децу Милоје Радовић представио је бројне радионице, акције и манифестације које већ годинама организује НБ "Стефан Првовенчани", и истакао значај међусекторске сарадње.

Завичајно одељење краљевачке библиотеке чува сву писану грађу која се односи на Краљево и Краљевчане. До скоро је то било доступно само у материјалном облику, а од скоро и на интернету, о чему је говорила библиотекар саветник Емилија Димовска.
    

Уредник стручног скупа била је Катарина Јаблановић, уз стручну подршку доктора Дејана Вукићевића, водитељ Фонда старих и ретких књига у НБ Србије. Катарина Јаблановић је изразила задовољство што су покренута бројна питања о месту библиотека у култури Србие, али и културе у друштву.

Са стручног скупа биће штампан зборник рецензираних стручних радова.