На првој страни аутор Душан Стевчић једноставним речима указује на њен садржај – „Књижица је намењена становништву где лекара нема”.

Истраживачи који су се бавили темом шпанске грознице кажу да је драгоцена.

– У то време свуда у свету су излазила посебна издања и брошуре које су имале улогу да информишу грађане шта је то шпанска грозница, како се преноси, које мере предузети да би се заштитили, како се лечити и самолечити уколико лекар није доступан. Од грађе штампане у то време на српском језику, осим спорадичних новинских текстова, сачувана је публикација објављена на Крфу одмах по пробоју Солунског фронта 1918. године и плакат који је издат нешто касније у тек ослобођеном Крагујевцу. Брошура коју поседује ваша библиотека до сада није била позната стручној јавности – испричао је за сајт НБУ доктор Владимир Кривошејев, музејски саветник Народног музеја Ваљево и аутор књиге „Епидемија шпанске грознице у Србији 1918.” (Нови Сад, Београд, 2020), али и рада „Последице пандемије шпанске грознице у Ужицу 1918” који се може пронаћи у најновијем броју часописа Историјска баштина (Историјски архив Ужице).Брошура је доступна кликом на слику и овде...